Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић отворила је данас седму по реду Националну конференцију о прекограничној сарадњи, а том приликом истакла је да прекогранични програми, којих Србија има са седам суседних земаља, дају снажан и важан импулс и то не само процесу европских интеграција, већ равномерном територијалном развоју.
Циљ територијалних програма је, како је навела Јоксимовић, да се из средстава ЕУ, из фондова који су на располагању, допринесе томе да сваки грађанин у сваком делу Србије осети неку корист од европских интеграција, а равномерни територијалан развој је важна компонента у којој је ЕУ постигла какву - такву равнотежу регионалног баланса развоја свих својих чланица, а за шта се и Србија спрема као приступна земља.
Како је додала, корист је разнолика, од локалне инфраструктуре, до тога да се унапреде потенцијали за одрживи раст туризма који, како истиче, је ове године посебно погођен кризом изазваном пандемијом вируса корона.
Такође, Јоксимовић истиче и да се преко тих програма ради на подизању „нове политике ЕУ, а самим тим и Србије и Западног Балкана", а која ће донети нови раст у измењеним околностима, што је зелена агенда.
„То су пројекти заштите животне средине, уопште климатске промене као фактор који дефинитивно утиче на нове начине и производње, размишљања и потрошње и управо зато смо ту компоненту зелене агенде, пројеката који се тичу и заштите животне средине и подизања свести о томе, укључили у све као један од програмских приоритета свих седам програма која смо дефинисали за наредни седмогодишњи период", испричала је Јоксимовић.
Спомињући наредни седмогодишњи период, Јоксимовић каже да се то односи на нову финансијску перспективу 2021- 2027. која је значајна и везује се и за европски буџет.
За европски буџет, Јоксимовић наводи да је био на тешком испиту последњих месеци, али да ових дана има назнаке да ће се постићи компромис данас на Савету ЕУ.
„Од тога зависе и сви други програми за нас који смо у приступном процесу и за наше програме, али добре су назнаке да ће се наставити са оним средствима која су предвиђена", додаје.
Србија је можда и земља која је на најбољи начин успоставила структуре и механизме за коришћење претприступних фондова, каже министар и додаје да у том смислу као нациопнални ИПА координатор обавља ту функцију годинама и заједно са тимом из Министарства и сектором за прекограничну сарадњу, ради интензивно на томе да све кориснике, односно све заинтересоване са локала - општине, регионалне развојне агенције, цивилно друштво, анимирају и помогну да се идентификују важни пројекти.
Истовремено ради се и на томе да се све те општине повежу са својим колегама из прекограничних општина са којима деле интерес и потребе за неком врстом новог одрживог развоја у својим срединама.
„Србија је показала пун капацитет. Увек може боље и више, а требало би више да радимо на обукама на локалном нивоу за писање пројеката, припрему пројеката, проналажење партнера", каже Јоксимовић и додаје да је ипак и то у великој мери савладано.
Србија има програме прекограничне сарадње са седам земаља, неке су чланице ЕУ, неке су као и наша земља у приступном процесу, а неке су кандидати за приступни процес, односно са Бугарском, Мађарском, Румунијом, Хрватском, БиХ, Црном Гором, а од недавно и са Северном Македонијом.
До данас је из тих програма било спроведено укупно 1.151 пројекат укупне вредности од 406 милиона евра, а између осталог реконструисана је зграда и опремљен центар за рану дијагностику мишићних поремећаја код деце у Књажевцу, набављена специјализована опрема за одбрану од пожара или поплава у више од 20 градова.
Од средстава Србија - Црна Гора успостављен је и географски систем за боље прекогранично управљање поплавама у сливу реке Лим, док су из програма са Мађарском отворени прелази Бачки Виногради - Ашотхалом, реконструкција прилазних путева прелазима Бачки брег, Бајмок и Ђала, побољшање инфраструктуре за одбрану од поплава на северу Војводине.
Из програма са Бугарском реконструисано је и опремљено преко 30 објеката међу којима су и две болнице, три школе, седам спортских терена или објеката, а резултати сарадње Србије и Румуније су и реконструисане болнице у Пожаревцу, Смедереву, Вршцу, Новој Црњи, умрежено је 12 болница специјалним софтвером, набављена је специјална опрема за чишћење, дренирање и измуљавање Бегеја и изграђен визиторски центар у оквиру тврђаве Фетислам у Кладову, док су у општини Сента у склопу реновирања цркве оспособљене једне од највећих оргуља у Србији.
У програму са Хрватском су два лабораторијска центра опремљена најсавременијом опремом за ИТ индустрију, а што се тиче програма Србија и БиХ успостављена је примарна селекција отпада у општинама Уб и Ужице, као и систем одлагања чврстог отпада, а набављена је и сва неопходна опрема у општинама Прибој, Рудо и Бајина Башта.
Јоксимовић истиче да је важно да се подсећамо свих тих пројеката да би људи у Србији, али и медији више пажње обратили на њих јер су понекада неправедно запостављени због високих политичких тема, које јесу предмет европских интеграција јер су пре свега политички процес за друштво, али европске интеграције су и сви ти пројекти који су, истиче, донели видљиву, опипљиву и важну корист за свакодневни побољшани живот сваког грађанина у сваком делу наше земље.
„Пуног срца и са пуно елана настављамо тај посао посебно везан за прекограничне пројекте", наводи министар.
Додаје да ће један од кластера у новој методологији по којој ће Србија наставити преговоре са ЕУ бити посвећен кохезионој политици, а кохезиона политика је она, како каже Јоксимовић, која може да обезбеди да ЕУ уз све проблеме и ужасну годину и даље буде најбоље место за живот и рад.
„То је оно што и нас мотивише и настојаћемо и у наредним годинама да и кроз овакав приступ и активно учешће целог друштва, јер европске интеграције су процес за цело друштво, за целу Владу и за сваког од нас који својим радом и коришћењем могућности можемо да допринесемо да достигнемо циљ, што није само пуноправно чланство које јесте крајњи циљ, али циљ је заправо да кажемо да се у Србији живи онако како се живи у европским земљама", каже Јоксимовић.
Министар наводи да је ова година парадоксално показала да је, иако нисмо неки превелики напредак постигли у приступном процесу и иако је ЕУ суочена са Брегзитом, проблемом око буџета, Србија ближе ЕУ него што је икада била.
„То је зато што смо показали отпорност економије, да никоме нисмо били терет ове године, да смо се на одговоран начин носили са кризом, да смо сваком нашем грађанину пружили ниво здравствене заштите какав немају ни грађани у свим земљама ЕУ, да смо показали солидарност и међусобну, али и са ЕУ, као што је ЕУ показала солидарност са Србијом, да смо ушли у систем „Kovax“, заједничке набавке вакцине са ЕУ, да смо ушли у систем заједничких набавки и медицинских средстава са ЕУ", додаје.
Истиче да је ова година показала да је Србија једна кредибилна, права европска држава.
Јоксимовић наводи и да је ова година донела многе турбуленције због кризе изазване вирусом корона, али и везано за политику проширења која, како каже, није тако једноставна и у фокусу као што је била претходних година.
Сматра да то не треба да нас обесхрабри, већ да нас на неки начин мотивише да сви заједно и ЕУ и земље у процесу ураде што више да се смање разлике и да континент Европе буде уједињен у правом смислу те речи и тиме постане конкурентнији на светском тржишту.
„То ће донети корист и сваком грађанину ЕУ, али и сваком грађанину Србије", истиче министар.
Изнела је очекивања да ће следећа година бити боља за цео свет и донети Србији и неко процесно приближавање у смислу напретка у преговорима.
„Верујем да сви заједно као друштво можемо да покажемо висок степен отпорности на кризу која је уследила, али да можемо и заједничким радом на локалу, регионалном нивоу, националном нивоу сви заједно допринесемо да европска будућност Србије постане и стварност", закључила је Јоксимовић.
Извор: Танјуг
