Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: Очекујем напредак Србије током немачког председавања

1. јул 2020. | Београд

Ј. Јоксимовић: Очекујем напредак Србије током немачког председавања

Немачка данас преузима председавање ЕУ, што се дешава у специфичном, тешком и изазовном тренутку за саму Европу, оценила је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, додајући да се очекује да ће наредни шестомесечни период резултирати напретком Србије на европском путу.

Јоксимовић је за Танјуг казала да иако је политика проширења сада мање видљива, она није нестала.

Каже и да је Немачка иницијално прокламовала да ће проширење и Западни Балкан бити један од приоритета и да ће бити на Агенди.

„Али, са свим питањима која има сама ЕУ, проширење није видљиво како је било. Међутим, верујем да ће Немачка у такозваној тројци - онај који председава и два будућа председавајућа, у овом случају Немачка, Португалија и Словенија, сигурна сам да ће задржати проширење високо на агенди“, истиче министар.

Јоксимовић подсећа и да је на јесен најављен  економско подстицајни пакет за Западни Балкан који би дефинисао и начине додатних финансијских инструмената за превазилажење економских последица изазваних кризом пандемије вируса корона.

Са друге стране, како каже, у оквиру буџета ЕУ треба да видимо како ће изгледати претприступни фондови, такозвани ИПА 3 период у који улазимо од 2021. до 2027. и колико ће то износити за Западни Балкан, а онда и које ће области бити важне.

Јоксимовић сматра да ће од области бити важне зелена агенда, дигитализација, повезивање, транспорт, све оно што може да подигне раст и повеже регион који ће онда бити атрактивнији и за саму ЕУ.

Подсећа и да је прави Извештај о напретку требало да буде у априлу или мају, али је због пандемије померен на јесен, док смо у међувремену имали неформални нон-пејпер који је требало да да пресек али, појашњава, није дао пресек за последњих годину дана, већ за шест месеци. 

„Последњих шест месеци нисмо могли много да урадимо имајући у виду да смо имали више од три месеца период пандемије који је зауставио бројне реформске процесе“, каже министар.

Сматра да ће прави Извештај који ће бити представљен на јесен, током немачког председавања, свакако дати и нове елементе и пресек свега онога што је Србија урадила.
Наглашава да је Србија, између осталог, завршила и изборни процес, што је такође важно.

Наводећи да су велика очекивања од Немачке, Јоксимовић каже да су велики и капацитети Немачке и то и економски и политички што је, сматра и за нас веома важно.

„Немачка је један значајан партнер Србији и морам да вам кажем са аспекта европских интеграција, знам да многи грађани мисле да је Немачка та која нас кочи, али Немачка је отворен партнер, врло ценим њихово постављање јер тачно знам шта је то што може да се очекује и знам да када се договорите нешто да ће бити и реализовано“, појашњава Јоксимовић.


Додаје да Србија има сталну и отворену комуникацију са Немачком, јер Немачка много инвестира у Србији, а и највећи је билатерални донатор.

„Очекујем да ће тај наредни шестомесечни период резултирати напретком Србије на европском путу и објективним сагледавањем могућности како да и Србија буде део тог економског опоравка. Мислим да смо већ доста на томе радили, а чини ми се да ћемо радити и више, што је за грађане и најважније“, наглашава министар. 

Према њеним речима, Србија наставља реформски процес, а сада ће имати и нову Владу, нову констелацију и нову агенду за коју верује да ће бити појачана у смислу стављања додатног фокуса на европски пут.

Истиче да је и до сада фокус био на европском путу и да је цела Влада радила и урадила много када су у питању европске интеграције и додаје да су оставили добро наслеђе новој влади.

„Много тога је урађено у врло тешким околностима када је проширење било непопуларно, посебно у последње две, три године. Ми смо урадили много и на економском и на политичком плану, на плану реформи у области владавине права, где треба још да се ради, посебно везано за реформу правосуђа“, каже.

Како наводи, Србија је и у тешким околностима препозната као поуздан партнер.

„Извукли смо брод Србије на европску пучину и сматрам да то може само да се убрза и верујем да ће немачко председавање то свакако подржати“, закључује Јоксимовић.

Када су у питању очекивања од немачког председавања у вези са Косовом и Метохијом, Јоксимовић каже да постоје очекивања да се дијалог Београда и Приштине настави и да се на неки начин убрза постизање неког решења.

Истиче да нема вештачког убрзавања и подсећа да што се тиче европских интеграција, у нашем преговарачком процесу је јасно назначено да би свеобухватан споразум о нормализацији односа требало да буде постигнут пре пуноправног чланства у ЕУ.

„Не постоје рокови, али у интересу је и нашем и чини ми се и ЕУ да се стабилизује овај простор додатно, а једно од питања изазовних за безбедност јесте покушај налажења одрживог решења за КиМ“, наводи министар.

Подсећа да у Бриселском споразуму јасно пише да је Заједница српских општина несумњива обавеза Приштине, коју они нису спровели.

„Видећемо, свакако Београд није тај који је кочио и то је и председник Вучић јасно рекао, а мислим да је добро и то што су наши интереси уважени јер у једном тренутку се чинило да немамо шта да преговарамо и да се ми ништа не питамо. Наши интереси су се вратили на сто и очекујем да ће и током немачког председавања сигурно то бити једна од тема која ће бити покренута“, каже Јоксимовић.

Закључује да је позиција Србије око тог питања јасна и да је била константна.

„Ми смо били предвидив учесник процеса, нисмо правили додатне проблеме, с друге стране имамо своја очекивања и интересе и то препознају сви у ЕУ, па и Немачка“, додаје Јоксимовић.

Како је навела, нису само очи кандидата, већ пре свега чланица ЕУ, упрте у немачко председавање јер, како каже, ЕУ ће у наредних шест месеци решавати суштинска питања.

Питања којима ће се Унија бавити током немачког председавања не тичу се само економског опоравка због кризе изазване пандемијом вируса корона, каже Јоксимовић и додаје да се тичу консолидације и кохезије која је неопходна како би ЕУ постала отпорнија у будућности, а самим тим и функционалнија и за земље кандидате.

„Немачка преузима председавање у тешким околностима, висок је ниво поверења и очекивања у Немачку као председавајућег“, навела је Јоксимовић и додала да је и немачка канцеларка Ангела Меркел, заједничком иницијативом са француским председником Емануелом Макроном, показала у ком правцу немачко председавање жели да иде.

Како каже, то је да се постигне свеобухватан договор у ком правцу Европа иде и посебно да се реши неколико важних питања, међу којима је прво да се постигне договор око финансијског пакета за опоравак који се зове „следећа генерација“, а предвиђа 750 милијарди евра за опоравак свих европских економија.


Истовремено, почиње и дебата око вишегодишњег буџета ЕУ која се водила још пре почетка пандемије, каже Јоксимовић и наводи да се и за то очекује да се доврши током немачког председавања.

„Мислим да је добро што у овом тренутку Немачка председава, јер ако постоји неко преимућство Немачке као председавајуће, то јесте одговорна, релативно конзервативна, а довољно флексибилна економска политика јер је Немачка највећа економија и највећи контрибутор у европски буџет“, нагласила је.
 

Чланство Србије у ЕУ достижно 2026. године

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић верује да Србија може да постане пуноправни члан Европске уније (ЕУ) 2026. године оценивши да је то „изводљиво и достижно“ уз напомену да датум приступања Унији не зависи од прихватања нове методологије проширења што нас, како каже, неће вратити на почетак нити преко ноћи одвести до чланства.

Јоксимовић сматра да је у периоду од 2025. до 2027. године могуће да Србија постане чланица ЕУ и додаје да се понекад заборавља да је у кредибилној стратегији проширења ЕУ из фебруара 2018. године јасно наговештено да је, уколико ЕУ буде спремна и Србија спроведе своје обавезе, 2025. година могући термин за чланство.

„Тада смо говорили да то није обећање него могућност, а да ли ће то бити 2025, 2026. или 2027. година није толико важно. Драго ми је да је председник (Александар) Вучић у Бриселу добио назнаке о 2026. години, што је добро и поклапа се са оним што говорим већ дуго, не зато што сам евроентузијаста или претерано оптимистична, већ зато што познајем процесе у ЕУ и знам колико је Унији важно да и Србија буде њена чланица“, каже Јоксимовић у разговору за Танјуг.


Подсетила је да су пре 2012. године српске владе као чланство обећавале 2003, 2007, 2009. и 2011. годину, а да се садашња власт није бавила лажним обећањима, већ указивала на могућности које се, с једне стране, односе на саму ЕУ и њен капацитет да прими нове чланице, а с друге стране на то шта су наши кораци у реформском процесу.
Наглашава да процес приступања ЕУ данас није исти као пре 10 година и да је неупоредиво тежи чега су, каже, сви свесни.

„Али, то никада нисам видела као оправдање за жалопојке и вечито оптуживање неког другог. Србија има свој део посла, као и ЕУ која треба да се консолидује, опорави и буде јединственија и да говори више једним гласом о самој политици проширења и другим политикама“, наводи Јоксимовић.

Сматра да датум приступа ЕУ не треба повезивати са новом методологијом проширења, истичући да нико у Србији није против тог модела и да су председник Вучић и премијерка Ана Брнабић одмах реаговали позитивно, али да је она била опрезнија и да је поставила питање партнерима из ЕУ како ће се нова методологија односити на преговарачки процес Србије која је до сада отворила 18 од 35 поглавља.

На аргумент појединих представника опозиције и аналитичара да је Црна Гора прихватила нову методологију и отворила ново поглавље, Јоксимовић одговара да је та земља прихватила нови модел у тренутку када има отворених 34 од 35 поглавља, а да је последње поглавље отворила по старој методологији, иако је већ прихватила нову.


„Црна Гора није преговарала по методологији идентичној са Србијом, једином земљом која је морала да свако поглавље отвори уз услов да има напретка у поглављима 23 и 24, односно, у владавини права. Црна Гора отвара поглавља за која је спремна независно од напретка у тим поглављима“, објашњава министар, уз напомену да нова методологија предвиђа јачи политички надзор управо над процесом владавине права. 


Она сматра да „нон-пејпер“, односно неформални извештај Европске комисије који је, како примећује, ad hoc припремљен у јуну, а на основу којег је донета одлука да Србија не отвори ниједно поглавље током председавања Хрватске ЕУ, није до краја утемељен на чињеницама.

„Тај извештај, који прати шест месеци, показао је да смо усвојили Медијску стратегију, који је био један од најважнијих делова за све државе када је реч о Поглављу 23, да смо успоставили бројне законодавне оквире у борби против корупције, док је Поглавље 24, које се односи на безбедност, миграције и борбу против организованог криминала готово свугде позитивно оцењено“, навела је Јоксимовић.    
   
Оценила је да је реч о политичкој одлуци појединих чланица ЕУ и политичкој поруци коју је Србија разумела, а за коју сматра да није била потребна. 

„Ускоро ће извештај о напретку током немачког председавања и биће сигурно могућности да се отворе нова поглавља“, каже Јоксимовић.

Подсећа да нова методологија проширења предвиђа кластерски приступ, односно шест кластера, а да Србија у сваком има неколико отворених поглавља и поставља питање да ли прихватање тог модела значи да се одмах отворе сви кластери или се одређени делови почињу из почетка. 

„То је важно да се зна, иако то суштински неће ништа променити, то нас неће вратити на почетак или одвести до врата ЕУ преко ноћи. Можда су то техникалије, али у процесу приступања је све важно и он се води на свеобухватан и озбиљан начин. То сви знају у Европи и веома цене што Србија на стручан, одговоран и посвећен начин спроводи процес европских интеграција“, истиче Јоксимовић.

Изразила је очекивање да ће нова Влада Србије дати нови замајац европским интеграцијама и да ће бити интензивиран процес реформи који је, наглашава министар, важан пре свега за грађане.

Како каже, то не значи да претходна Влада није радила довољно на европским интеграцијама и реформама, већ да је важно да порука коју Влада шаље грађанима и партнерима у региону и ЕУ буде недвосмислена у погледу опредељености ка европском путу као спољнополитичком приоритету, али и као приоритету за наш развојни план. 

„Очекујем да се додатно оснажи проевропска оријентација Србије и то није декларативно. Многи су до 2012. године говорили да су велики европејци, а ништа од реформи нису спроводили“, навела је Јоксимовић.

Коментаришући критике због неотварања нових поглавља, Јоксимовић каже да је свако позван да критикује и поновила да Европска комисија није донела ту одлуку зато што Србија није ништа урадила, већ је то била политичка одлука. 

„Сви који критикују требало би да знају због чега се то десило, какви су тренутно односи у региону и ЕУ и каква су очекивања од Србије. Критика је увек добродошла, али ако је утемељена на чињеницама“, закључила је Јоксимовић.

Извор: Танјуг


Извор: Танјуг