Поглавље 22 обухвата прописе који се односе на планирање и спровођење Кохезионе политике ЕУ, коришћењем европских структурних и инвестиционих фондова. Реч је о уредбама којима се дефинишу конкретни циљеви Кохезионе политике ЕУ за период 2021–2027, фондови за њену реализацију (Европски фонд за регионални развој, Европски социјални фонд и Кохезиони фонд), активности које могу бити финансиране (попут изградње и унапређења инфраструктуре, развоја образовања и стручног усавршавања, истраживања, иновација, предузетништва итд.), принципи и правила за пружање подршке и износ расположивих финансијских средстава, са методологијом/критеријумима за утврђивање износа подршке државама чланицама ЕУ. Овим прописима такође је утврђен и неопходни стратешко-програмски оквир, односно конкретни програмски документи (партнерски споразум и оперативни програми), које је неопходно усагласити са Европском комисијом, и институционални оквир за управљање наведеним програмима.
- Принципи и правила за пружање подршке
Попут принципа програмирања којим се дефинишу приоритети и мере и који подразумева да се, заправо, издвајају средства за финансирање вишегодишњих програма; принципа суфинансирања који подразумева да се из ЕУ фондова обезбеђује део финансијских средстава, а други део из националних извора попут буџета; или принципа партнерства који подразумева да се дефинисање програма и праћење његове реализације одвија у сарадњи између Европске комисије и државе чланице, односно, државе чланице и представника шире заједнице попут цивилног сектора, представника регионалних и локалних органа власти односно представника економско-социјалних партнера.
- Методологија/критеријуми за утврђивање износа
Представници држава чланица, односно Савет министара, усваја Уредбу којом се, између осталог, дефинише и методологија за утврђивање износа подршке државама чланицама. Методологија се утврђује укрштањем и праћењем неколико индикатора попут бруто домаћег производа или бруто националног дохотка по глави становника, броја становника, густине насељености, стопе незапослености итд.
- Партнерски споразум
Партнерски споразум су програмска документа које припремају државе чланице, а усваја Европска комисија. Овим документима се дефинишу седмогодишњи приоритети, мере и операције за финансирање из ЕУ фондова, укупан годишњи износ средстава који је опредељен за њихово спровођење, укључујући и институционални оквир за управљање и спровођење оперативних програма.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за регионалну политику и координацију структурних инструмената
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства за европске интеграције; Министарства финансија; Министарства привреде; Министарства државне управе и локалне самоуправе; Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде; Министарства заштите животне средине; Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре; Министарства просвете, науке и технолошког развоја; Министарства рударства и енергетике; Министарства трговине, туризма и телекомуникација; Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог; Републичког завода за статистику; Републичког секретаријата за законодавство; Републичког секретаријата за јавне политике; Канцеларије за ревизију система управљања средствима Европске уније; Генералног секретаријата Владе и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.
Која је корист и резултат за Србију?
Успостављање система за управљање фондoвима/програмима у функцији укупног развоја државе чланице представља окосницу овог поглавља. Будући да је реч о систему који треба да обезбеди ефективно, ефикасно и видљиво коришћење фондова за потребе реализације економског и друштвеног развоја држава чланица, успостављање овог система – укључујући питања планирања/програмирања, спровођења, праћења и евалуације и финансијског управљања и контроле – представља значајан изазов. О овоме посебно сведоче искуства држава чланица које су 2007. године приступиле ЕУ, постајући заправо нето контрибутори/нето даваоци уместо нето корисника буџета ЕУ, услед слабе апсорпције средстава (однос између алоцираних тј. намењених/издвојених и плаћених средстава за период 2007-2013. године из структурних и кохезионих фондова у Румунији је износио 26%, а у Бугарској 40%).
Разлог за слабу апсорпцију лежи у чињеници да се ове земље нису на најбољи начин припремиле за постприступни период и могућност коришћења вишеструко већих фондова, који на годишњем нивоу могу износити чак до 2,5% бруто националног дохотка према предлогу за период 2021–2027. Из овог разлога, основни инструмент финансијске помоћи ЕУ у претприступном периоду, ИПА, наводи као један од два стратешка циља – поред подршке спровођењу политичких, економских, правних и институционалних реформи – и припреме за спровођење кохезионе политике ЕУ. Европска унија у континуитету подржава напоре на спровођењу активности које су усмерене ка успостављању система за индиректно управљање (претприступним) фондовима у Републици Србији, као окосници будућег система за управљање постприступним – структурним фондовима и Кохезионим фондом ЕУ. Систем за индиректно управљање фондовима је систем који подразумева да се на националне институције државе кориснице претприступне помоћи (у овом случају Србије) преноси надлежност за спровођење одређених поступака у процесу управљања фондовима ЕУ које је у централизованом систему обављала Делегација Европске уније у Београду (попут спровођења поступка јавних набавки, уговарања, плаћања итд.).
Експланаторни скрининг за Поглавље 22 одржан је од 1. до 2. октобра 2014. године.
Билатерални скрининг за Поглавље 22 одржан је од 28. до 29. јануара 2015. године.
Преговарачко поглавље 22 део је Кластера 5 - Ресурси, пољопривреда и кохезија. Дата су мерила за отварање и у току је израда акционих планова.
Корисни линкови:
https://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=325&langId=en
https://ec.europa.eu/regional_policy/hr/funding/cohesion-fund/
https://ec.europa.eu/regional_policy/en/funding/available-budget/
https://ec.europa.eu/info/strategy/eu-budget_en