Најавом нове методологије за вођење приступних преговора, која још није у форми званичног предлога, француски председник очигледно жели да продорно репозиционира улогу Француске не само унутар ЕУ, већ и у региону тзв. Западног Балкана, мада ја више користим утемељенији израз, Југоисточне Европе. И то је легитимно, али нисам сигурна да је баш ревизија методологије и основа политике проширења ургентна потреба преобликовања заједничких европских политика и институција. Има ту доста других приоритетних послова за државе чланице и нову европску Комисију, али баш зато је изгледа неким чланицама најопортуније кренути од онога што је још ante portas. А то су земље кандидати и потенцијални кандидати.
Политика проширења у основи би требало да буде потврда суверености Европске уније, а не извргавање у „игру страха“ од овог или оног геополитичког утицаја који би попунио „вакуум“ на Западном Балкану, уколико би у том стварно недостајућем делу за целовитост Уније, а не у њеном „задњем дворишту“, ослабила ЕУ гравитациона сила интеграције. Једино валидна промена јесте препознавање потенцијала Србије и других кандидата за повећање укупне вредносне, политичке и економске глобалне конкурентности ЕУ, а не стално позивање на изазове безбедности и стабилности.
Нисам сигурна да је баш ревизија методологије и основа политике проширења ургентна потреба преобликовања заједничких европских политика и институција
За остваривање националног развојног програма битан чинилац је чланство земље у Европској унији. Зато се наша политика евроинтегрисања одговорно води у сваком аспекту, и то је оно што у синергији и делотворно упорно спроводе председник Вучић и наша влада.
Србија је, у досадашњем процесу приступања, отворила 17 поглавља, од којих су 2 привремено затворена. Такође, технички су за отварање у потпуности припремљена 4 поглавља: слобода кретања радника, слободно кретање капитала, транспорт и трансевропске мреже. У узнапредовалој су припреми преговарачке позиције за поглавља: 3 – слобода пружања услуга, 10 – информациомно друштво и медији, 27 – животна средина и климатске промене и 28 – заштита потрошача и здравља.
Србија је, иначе, прва држава кандидат која је морала да отпочне преговоре отварањем најзахтевнијих тзв. суспензивних поглавља, 23 и 24. У нашем случају, и 35. И нико и ни у чему није нам „гледао кроз прсте“. Напротив, у Србију није упрто четворо, него осморо очију. И ако је, не смета нам. Нека се жале они мање захтевни.
Ми смо као земља фаворит за чланство, у првом реду наш председник Александар Вучић, показали да разумемо вишак одговорности који због тога имамо и према себи и према другима. Изазов који је стваран целом региону јесте недавање сагласности Европске уније за отварање приступних преговора са Републиком Северном Македонијом и Републиком Албанијом.
Република Србија и председник Вучић су преливање оваквог развоја у негативну регионалну динамику покушали да предупреде продубљиваљем регионалних манира ЕУ организације, од људи и идеја до роба и новца, који свиме јача наша преимућства која имамо, а смањује рањивости од којих патимо и које тежимо да отклонимо.
Србија је спремна да активним и делотворним мултилатералним ангажманом у региону предупређује опасности учмале чекаонице и стајања у месту од кога грађане не боле само ноге, него и глава, а то може да постане озбиљна претња уколико они не уоче „дивиденде“ чланства у Европској унији. Када се још у изборним циклусима оваквим осећањем настоје да окористе неодговорне политичке странке које желе да нанесу штету Влади и Српској напредној странци, а заправо је наносе грађанима Србије, онда је свако спремно поглавље за које се Европска унија не сагласи да се у преговорима са нама отвори, увећање изазова за остварење тежњи оних 53 одсто грађана који би да је референдум за чланство Србије у Европској унији данас гласали „за”.
Извор: Политика