Споразум о стабилизацији и придруживању

Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) је међународни уговор, који је ступио на снагу 1. септембра 2013. године чиме је Србија добила статус државе придружене Европској унији. Две најважније обавезе које је наша земља преузела потписивањем овог Споразума је успостављање зоне слободне трговине и усклађивање законодавства са правом ЕУ.Преговори о ССП између Европске уније и Србије почели су у новембру 2005, а овај Споразум, као и пратећи Прелазни споразум о трговини и трговинским питањима (ПТС) потписани су у априлу 2008. године. Савет министара спољних послова земаља чланица Европске уније донео је 14. јуна 2010. године одлуку о почетку ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом. Европски парламент ратификовао је Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом 19. јануара 2011. године, а процес ратификације у земљама чланицама Европске уније завршен је 18. јуна 2013. године након ратификације Литванијe.


Које су користи од ССП за Србију?

ССП је био један од неопходних корака ка укидању виза за грађане Србије јер не постоји држава која нема овакав споразум, а која се налази на „белој Шенген листи".

Већа безбедност производа и заштита потрошача су предуслов да се избегну тешке последице по здравље становништва. Србија редовно добија информације о небезебденим производима који се повлаче са тржишта ЕУ, преко система РАПЕКС.

Ниже цене производа и знатно већа могућност избора услед либерализације трговине са ЕУ.• Пре потписивања ССП, трговина између ЕУ и Србије је била регулисана Аутономним трговинским мерама,тј. једностраном изјавом воље ЕУ коју је Унија могла да измени у сваком тренутку. ССП представаља уговорну обавезу како за Србију тако и за ЕУ и евентуалне измене доносе се консензусом обеју страна.• Србија је добила приступ тржишту од 490 милиона потрошача за произвођаче из Србије. Ово је резултирало константним порастом извоза из Србије и смањивањем трговинског дефицита у трговини са ЕУ.

Давање јасног сигнала инвеститорима о стабилности прилика у земљи – усклађивање домаћег законодавства са правом ЕУ, услови за улагање и за пословање постају препознатљиви и предвидљиви страним инвеститорима.

Потписивање ССП је био неопходан корак ка стицању статуса кандидата за чланство чиме су се стекли услови за отварање преостале 3 компоненте ИПА претприступног фонда (рурални развој, регионални развој и развој људских ресурса), као и могућности за коришћење значајно већих фондова ЕУ.

ССП представља правни основ за унапређење сарадње Србије и ЕУ у бројним областима: економска и трговинска политика, статистика, банкарство, осигурање и финансијске услуге, ревизија и финансијска контрола, промоција и заштита инвестиција, индустријска сарадња, мала и средња предузећа, туризам, пољопривреда и агро-индустријски сектор, рибарство, царине, порези, социјална сарадња, образовање и обука, културна сарадња, сарадња у аудиовизуелној области, информатичко друштво, електронске комуникацијске мреже и услуге, информисање и комуникације, транспорт, енергетика, нуклеарна безбедност, животна средина, истраживање и технолошки развој, регионални и локални развој и јавна управа.