Уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 49 одсто грађана Србије гласало би за, њих 28 одсто би гласало против, 17 одсто не би гласало уопште, док 6 одсто не зна шта би одговорило на ово питање, резултат је истраживања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“ које је средином јуна спровела Канцеларија за европске интеграције. Анкета у којој је учествовало 1.012 испитаника старијих од 18 година рађена је према стандарду Евробарометра.
Број оних који подржавају учлањење Србије у ЕУ већи је за 5 одсто у односу на истраживање спроведено средином децембра прошле године.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника њих 71 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.
Борбу против корупције и реформу правосуђа, 20 одсто грађана сврстава међу најзначајније реформе које највише утичу на њихов свакодневни живот, следећа по важности је реформа здравственог система са 13 одсто. Следе реформа образовног система (8 одсто), пољопривреде, боља заштита људских права и заштита потрошача (7 одсто).
Највећи проценат грађана, њих 66 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно две трећине испитаника подржава опредељеност Владе Републике Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.
Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 37 одсто њих била добра ствар, 29 одсто грађана сматра да је то лоше, а 34 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар. За највећи број грађана, њих 17 одсто, чланство у ЕУ представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (16 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (12 одсто).
Кад говоримо о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас 24 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у последњих 13 година, 22 процента мисли да је реч о Русији, за Јапан се изјаснило 15 одсто грађана, док је на четвртом месту Кина са 12 процената. Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до 2014. године, Европска унија и њене државе чланице, са око 2,6 милијарде евра донираних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси у процесу приступања Европској унији и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.
Истраживање за јун можете да преузмете овде.