Параф на споразум о реадмисији са ЕУ почетком априла

21. март 2007. |

БРИСЕЛ, 20. марта 2007. - Европска унија и делегација Србије довршиле су данас техничке разговора о јединственом споразуму о реадмисији, којим ће се уредити повратак лица из Србије која илегално уђу или бораве на територији земаља ЕУ, а којих тренутно има између сто и сто педесет хиљада, преноси агенција Бета.

Како је изјавио члан српске делегације Зоран Мартиновић, реч је о механизму постепеног, уређеног повратка српских држављана за чије социјално-економско збрињавање и поновно укључивање у друштво је ЕУ обећала да ће од 2008. обезбедити финансијска средства из својих фондова.

Делегације Србија и Европске комисије ће почетком априла одржати завршну рунду преговора и, очекује се, парафирати споразум који би на јесен био потписан и ступио на снагу крајем године.Упоредо ће бити потписан и споразум ЕУ-Србија о визним олакшицама, који ће, такође, ступити на снагу до краја године.

Процес повратка лица која су из Србије илегално дошла у ЕУ траје још од 1996. године, пошто Србија већ од раније има споразуме о реадмисији са дванаест земаља ЕУ који уредно функционишу.

`Не очекујемо отуд никакав нови талас повратника, сад кад се потпише јединствен споразум с ЕУ, иако ће услови бити нешто строжи`, објаснио је Мартиновић, званичник Службе за људска и мањинска права Србије.

`Илегалци су били враћани и до сада. Нема никакве нове категорије која би била враћана чартер летовима. Највећи број повратника је идосад био из Немачке и Немачка ће, све говори, и убудуће враћати највећи број лица, јер је за то и досад било основа`, рекао је Мартиновић.

Али сад је повољно то што ће постојати и механизми за социјално-економску реинтеграцију. Србија ће сад имати приступ фондовима ЕУ како би се та лица збрињавала на начин који ће српске власти осмишљавати.

И, како је објаснио Мартиновић, српски држављани с Косова, кад је реч о Албанцима, враћају се, посредством цивилне мисије УН на Косово, на основу механизма који постоји у сарадњи с земљама ЕУ.Срби с Косова, ако је безбедан простор где желе да се врате, могу да иду тамо, односно у ужу Србију.

По речима члана српске делегације, у разговорима је решен низ отворених питања, али још увек је главно питање враћање иприхватање држављана трећих држава и лица без држављанства.Српска делегација је, ослањајући се на искуства и праксу из постојећих билатералних споразума са дванаест земаља ЕУ, издејствовала да се прихвате изузеци, тако да што мањи број странаца може да бива враћан у Србију.

Европска комисија није прихватила све захтеве српске стране, иако је то утемељено на искуству из спровођења билатералних споразума, али је ипак нађено прихватљиво решење.Мартиновић је изразио уверење да ће то отклонити било какве проблеме са странцима које ће Србија морати да привремено прихвати, пре него што их проследи у њихову матичну земљу.

За дораду споразума о реадмисији остаје још питање бивших грађана СФРЈ. Реч је о статусу људи који имају право на наше држављанство, а немају или нису остварили право на држављанство неке друге државе бивше Југославије.

Према речима Мартиновића, то су људи којих је мало, који нису ни странци, а нема елемената да их се може сматрати српским држављанима.

`Ту су нађена нека за Србију повољна прелазна решења која ће још бити коначно размотрена. Али кључно је да таква лица морају бити рођена у Србији и морају имати пребивалиште у Србији до времена када се распала бивша Југославија, да би српске власти имале обавезу да их приме. С тим да, у међувремену, нису стекли држављанство неке бивше републике СФРЈ`, рекао је Мартиновић.