ЕУ треба да интензивира приступне преговоре са Србијом и повећа подршку реформама

30. октобар 2018. | Београд

ЕУ треба да интензивира приступне преговоре са Србијом и повећа подршку реформама

Јавна подршка интеграцији Србије у Европску унију расте, али преговоре о приступању треба интензивирати како би подржали владине реформске напоре, изјавила је за SeeNews министар за европске интеграције Србије.

„Желимо да чујемо више порука које одражавају вредности о темама као што су стабилност, мир и економски просперитет - то су суштински разлози за придруживање ЕУ“, рекла је Јадранка Јоксимовић за SeeNews у интервјуу после Седмог Самита ЕУ - Југоисточна Европа, у организацији листа „Економист“.

Генерално, динамика преговора о приступању и процес европских интеграције су до сада били стабилни и Србија је релативно задовољна укупним темпом, рекла је Јоксимовић. „Међутим, чврсто верујемо да процес проширења треба интензивирати, што се јасно може показати отварањем преговарачких поглавља која су у потпуности технички припремљена. Отварање поглавља не би требало да буде циљ сам по себи, напротив, то би требало да буде додатни подстицај за јачање и интензивирање реформске агенде у земљи.“

Проценат људи у Србији који сматрају да је приступање ЕУ позитивна ствар је најмањи у Југоисточној Европи, према истраживању Балканског барометра из 2018. године, које је наручио Савет за регионалну сарадњу (RCC). Укупно 22% српских испитаника сматра да је приступање блоку лоше, док 29% има позитиван став у вези са чланством у блоку.

Међутим, низ истраживања јавног мњења које је спровело Министарство за европске интеграције указује на растући тренд подршке чланству ЕУ у Србији. Према истраживању објављеном у јулу, укупно 55% испитаника подржало би чланство земље блоку ако би референдум о том питању био одржан сутра, што је пораст у односу на 52% у јануару и 49% у јулу 2017. године.

Стратегија проширења на Западни Балкан, представљена ове године, отварање нових поглавља у преговорима о приступању ЕУ и успешна реализација пројеката подржаних од стране ЕУ кроз Инструмент за претприступну помоћ (ИПА) дали су грађанима разлог да позитивније гледају на европске интеграције, рекла је Јоксимовић. „Постојање објективног разумевања у јавности да се Србија мора превасходно мењати због сâме себе, а не само да би се придружила Унији, одражава се у чињеници да 68% испитаника подржава реформе које воде ка чланству у ЕУ“.

У фебруару је Европска комисија усвојила Стратегију за кредибилну перспективу проширења и појачан ангажман ЕУ са Западним Балканом, са фокусом на потребу за темељним реформама и добросуседским односима. Стратегија обухвата шест водећих иницијатива које ће Европска унија покренути у наредним годинама како би подржала напоре Западног Балкана за трансформацијом у областима од заједничког интереса.

„Иако спроводимо реформе првенствено зато што је то у интересу наше земље и наших грађана и ми бисмо то учинили без обзира на наше будуће чланство у ЕУ, конкретно уважавање резултата које смо постигли, од стране ЕУ и њених држава чланица, важна је позитивна порука за народ Србије, као и знак посвећености стратешком документу о кредибилној политици проширења који је представио председник ЕК Јункер. Треба нам та позитивна порука која би, отварањем даљих поглавља у преговорима о приступању, била послата грађанима ,“ рекла је Јоксимовић.

ПРЕГОВОРИ О ОТВАРАЊУ ВИШЕ ПОГЛАВЉА ДО КРАЈА ГОДИНЕ НА АГЕНДИ СРБИЈЕ

Европска комисија је започела преговоре о приступању са Србијом у јануару 2014. године. Србија је отворила 14 од 35 поглавља у процесу приступања до сада, од којих су два привремено затворена, Поглавље 25 - Наука и истраживање и Поглавље 26 - Образовање и култура.

Влада Србије је тренутно у потпуности технички припремљена за седам преговарачких поглавља - Поглавље 9 - Финансијске услуге; Поглавље 18 - Статистика; Поглавље 17 - Економска и монетарна политика; Поглавље 2 - Слобода кретања радника; и Поглавље 4 - Слободно кретање капитала. Штавише, завршен је интерни поступак усвајања преговарачких позиција за Поглавље 14 - Транспортна политика и Поглавље 21 - Трансевропске мреже, каже Јоксимовић.

„Надамо се да ћемо до краја године моћи да отворимо неколико поглавља током актуелног аустријског председавања Савету ЕУ. Наша администрација ће наставити марљиво да ради и припрема даља поглавља за отварање током председавања Румуније.“

Србија је до сада остварила највећи напредак у Поглављу 5 - Јавне набавке, Поглављу 7 - Право интелектуалне својине и Поглављу 13 - Рибарство, али и у областима привреде, финансија, статистике и транспорта, којe ће бити следећe отворенe, напоменула је Јоксимовић.

Србија је усвојила Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА), свеобухватни документ који предвиђа пуну хармонизацију домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ до краја 2021. године. „НПАА показује нашу сопствену унутрашњу посвећеност процесу усвајања највиших европских стандарда у Србији, а Министарство за европске интеграције задужено је за праћење и извештавање Владе о његовом ефикасном спровођењу“, додала је она.

Јоксимовић очекује да ће најзахтевнија поглавља: Поглавље 27 - Животна средина, Поглавље 11 - Пољопривреда и рурални развој и Поглавље 12 - Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика, Поглавље 23 - Правосуђе и основна права и Поглавље 24 - Правда, слобода и безбедност, остати отворена до краја преговора, јер подразумевају суштинске и свеобухватне дугорочне реформе, рекла је Јоксимовић.

„Нови приступ се такође примењује на Поглавље 35 - Остала питања: механизам праћења спровођења споразума постигнутих у дијалогу између Београда и Приштине. С обзиром на то да је дијалог у суштини политички процес, он се одвија паралелно са преговорима и на крају ће резултирати договором заснованим на компромису“, изјавила је она.

У априлу 2013. године, владе Србије и Косова постигле су договор о нормализацији односа, тзв. Бриселски споразум.

Београд не признаје независност Косова, своје јужне покрајине насељене претежно етничким Албанцима. Косово је једнострано прогласило независност од Србије у фебруару 2008. године и до сада га је признало више од половине од 193 државе чланице УН.

МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА ЗАИНТЕРЕСОВАНА ДА СТЕКНУ ПРИСТУП ЕУ ФОНДОВИМА

Интересовање српских малих и средњих предузећа (МСП) да стекну приступ фондовима ЕУ за финансирање пројеката је велико, а Министарство за европске интеграције добија бројна питања у вези са правилима и пропозицијама за различите позиве за подношење предлога, рекла је Јоксимовић, додајући да све већи број МСП учествује у инфо сесијама, радионицама и обукама које се одржавају у оквиру активности којима се промовише чланство у ЕУ. Међутим, све веће интересовање МСП најбоље одражава висок квалитет пријава добијених од подносилаца предлога пројеката, што Министарству омогућава да затражи приступ већој количини средстава из ЕУ фондова и више софистицираних инструмената за њихову примену, истакла је Јоксимовић.

Програми и пројекти финансирани из националних алокација ИПА II омогућавају МСП у Србији да се пријаве за финансијску односно саветодавну подршку. Поред тога, један од најважнијих инструмената који су на располагању предузећима у Србији су програми Европске уније намењени приватном сектору земаља чланица ЕУ. На овај начин могуће је конкурисати кроз предлоге пројеката и добити средства из грантова под условима који важе за МСП из земаља чланица ЕУ. Такви програми укључују Програм за конкурентност малих и средњих предузећа (COSME) или ХОРИЗОНТ 2020, рекла је Јоксимовић.

Влада Србије користи средства ЕУ за ублажавање пословних ризика везаних за финансијске трансакције, смањење каматних стопа и поједностављење услова за подизање кредита у приватном сектору, истакла је она. „Због тога су из Националног програма ИПА 2016 издвојена додатна средства у износу од 20 милиона евра (22,8 милиона америчких долара), која ће се користити као гаранција за банкарске кредите за приватни сектор. Ова средства ће омогућити и ефекат мултипликације, мобилисање банкарских ресурса вишеструко већих од првобитно издвојеног износа, који ће бити стављени на располагање МСП под веома повољним условима.“

У јуну је европски комесар за проширење Јоханес Хан изјавио да је Европска комисија одлучила да повећа буџет Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) за Западни Балкан на 14,5 милијарди евра (16,8 милијарди америчких долара) са 12 милијарди евра за период између 2021. и 2027. године. ИПА буџет за Западни Балкан биће повећан за 30%, а Комисија намерава да пређе са буџета за сваку земљу посебно на финансирање тематских пројеката, рекао је Хан.

Србија је званично поднела захтев за чланство у Европској унији у децембру 2009. године и добила пуноправни статус кандидата у марту 2012. године. У децембру 2013. године Савет Европске уније одобрио је отварање преговора о приступању Србије у јануару 2014. године, а прва Међувладина конференција одржана је 21. јануара 2014. године, у Европском савету у Бриселу.

У Југоисточној Европи (ЈИЕ), Црна Гора и Србија су две земље које тренутно предњаче у приступним преговорима са ЕУ. Албанија је званични кандидат за приступање ЕУ од јуна 2014. године и налази се на тренутној агенди за будуће проширење, али још увек није започела преговоре, док је Босна и Херцеговина формално поднела захтев за чланство у ЕУ у фебруару 2016. године и има статус потенцијалног кандидата. Словенија је прва земља Југоисточне Европе која се придружила ЕУ, 2004. године, након чега следе Бугарска и Румунија 2007. године, а Хрватска 2013. године.

Извор: SeeNews

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: