Ј. Јоксимовић: Тренутно за отварање имамо технички спремних седам преговарачких позиција

29. октобар 2018. | Београд

Ј. Јоксимовић: Тренутно за отварање имамо технички спремних седам преговарачких позиција

Србија очекује да у оквиру европских интеграција до краја децембра отвори три поглавља, рекла је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, која је оценила да отварање поглавља није само по себи циљ, али доприноси спровођењу реформи.

Јоксимовић је обраћајући се на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије навела да је крајњи циљ затварање поглавља, те да према томе ригидност за отварање поглавља мора да буде мања, јер праве реформе започињу отварањем поглавља.
„Отварање поглавља је важан циљ, али морамо да отворимо што више поглавља како би реформе узеле што више замаха да бисмо могли да идемо ка крајњем циљу, а то је затварање поглавља“, казала је Јоксимовић.

Додала је да ће Србија у децембру имати пакет од седам потпуно спремних преговарачких поглавља, те да очекује да буду отворена три, како би се донекле надокнадио заостатак који се догодио у години проширења, односно 2018. години, за шта није било само кашњења са стране Србије.

Како је навела, припремљено је седам преговарачких поглавља - Поглавље 9, финансијске услуге, 18 које се тиче статистике, 17 које се тиче буџетских и монетарних одредби, 2 за слободу кретања радника, 4 за слободу кретања капитала, 21 које се тиче трансевропских мрежа и Поглавље 14 које се тиче транспорта.

Говорећи о незаобилазној теми када су у питању евроинтеграције Србије, а која спада у домен Поглавља 35 - преговорима Београда и Приштине, Јоксимовић је казала да је Поглавље 35 мониторни механизам за спровођење дијалога и да у овом тренутку може да измери само то да Приштина није испунила ниједну, односно једину, али најважнију обавезу из Споразума, а то је успостављање Заједнице српских општина.
„Београд је свој део испунио, Приштина већ више од пет година није и мислимо да ЕУ као гарант Бриселског споразума мора да нађе начин да подигне сопствени кредибилитет као медијатора. Србија неће одустати од дијалога као јединог начина да се дође до договора, а тај договор мора бити заснован на компромису и то таквом где ниједна од страна неће бити ни апсолутни победник, ни апсолутни губитник“, рекла је Јоксимовић.

Додала је да се на терену скоро свакодневно могу видети политичке провокације, застрашивање Срба на КиМ, забране посете нашим званичницима и сл. и истакла да је изненађена што не чује реакције од званичника ЕУ на изјаве званичника Косова који наводе да ће прво Косово ући у УН, а онда ће бити формирана ЗСО.
„Србија остаје посвећена дијалогу, то нису код нас само фразе, али за дијалог је потребно учешће обе стране. Изненађена сам што не чујем реакцију од стране ЕУ на изјаве званичника тзв. Косова, конкретно Хоџаја који је рекао да ће прво Косово ући у УН, па ће онда бити формирана ЗСО. То је толико неодговорно као када бих ја рекла прво ће Србија ући у чланство у ЕУ, па ћемо спровести Споразум о енергетици. Србија се неће тако понашати, не зато што смо слаби, већ зато што смо одговорни“, казала је министар.

Говорећи о напретку у поглављима 23 и 24, Јоксимовић је казала да је Србија прихватила све препоруке Венецијанске комисије када су у питању уставне промене, као и да су усвојена два закона - о бесплатној правној помоћи и заштити података о личности, а у завршној фази припрема је и Закон о спречавању корупције.

Када је у питању медијска стратегија, Јоксимовић је навела да је поново покренут процес прављења медијске стратегије на иницијативу председника Србије Александра Вучића, те да је формирана нова радна група и очекује се да ће Србија уз учешће ОЕБС-а доћи до нацрта Стратегије који ће бити усмерен ка побољшању медијске слике у земљи.

Што се тиче питања националних мањина, усвојен је закон о националним саветима националних мањина, казала је Јоксимовић и додала да је он усклађен са највећим европским стандардима у области заштите права мањина.
„Србија је једна од неколико земаља у Европи данас са изузетним нивоом заштите мањинских права“, казала је Јоксимовић.

Говорећи о миграцијама, министар за европске интеграције је навела да је Србија од почетка мигрантске кризе били активан и поуздан партнер ЕУ, те да је покушавала да на најконструктивнији и хуман начин буде део решења.

„Србија остаје посвећена највишим принципима међународног хуманитарног права и највишег стандарда. Чинимо све да спречимо сваку врсту злоупотреба и зато сарађујемо са свим чланицама ЕУ“, казала је Јоксимовић и додала да је Србија у погледу усклађивања визног режима Србије са ЕУ, поново увела Ирану визни режим, али не зато што је претило укидање визне либерализације Србији, већ јер је примећено да много оних који долазе из Ирана се изгубе у евиденцији.

Казала је да је данас током састанка са председником Вучићем и представницима Европског парламента имала прилике да продискутује у вези са Поглављем 31 и истакла да је по питању тог Поглавља у фокусу искључиво онај део који се односи на односе Србије са Руском Федерацијом, а заборавља се и не ставља на дневни ред важан аспект доприноса Србије заједничкој безбедносној политици ЕУ.

Према њеним речима, без обзира на негативну атмосферу у ЕУ која није наклоњена проширењу, није више питање да ли је Србија, која има још много да уради како би била спремна за чланство у ЕУ, спремна за Унију, већ се поставља и питање да ли је ЕУ спремна да прими нове чланице.
„У том смислу ми посматрамо процес проширења као сусрет две политичке воље. Србија остаје апсолутно посвећена европском путу“, казала је Јоксимовић и додала да је немогуће више користити старовременски начин политике „штап и шаргарепа“ у политици мултилатералног света, јер је процес приступања ЕУ процес партнерства који представља политичка воља и ЕУ и земаља чланица.

Извор: Танјуг

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Министар за европске интеграције Ј. Јоксимовић на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије

Министар за европске интеграције Ј. Јоксимовић на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије

Министар за европске интеграције Ј. Јоксимовић на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије

Министар за европске интеграције Ј. Јоксимовић на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије

Министар за европске интеграције Ј. Јоксимовић на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије

Министар за европске интеграције Ј. Јоксимовић на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије

Министар за европске интеграције Ј. Јоксимовић на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије

Министар за европске интеграције Ј. Јоксимовић на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије

Министар за европске интеграције Ј. Јоксимовић на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије

Министар за европске интеграције Ј. Јоксимовић на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије

Министар за европске интеграције Ј. Јоксимовић на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије

Министар за европске интеграције Ј. Јоксимовић на Деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије

 

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: