Архива актуелности -

Европска унија није банкомат, то је најбоље место за живот и рад

08. јул 2018. | Београд

Европска унија није банкомат, то је најбоље место за живот и рад

 

Не гледамо на ЕУ само као на извор новца, већ као систем живота и рада који може да нам донесе вишеструке користи - економске, политичке, безбедносне, културне...

Од Уније наша држава годишње добија 200 милиона евра бесповратних средстава

Улазак Србије у Европску унију 2025. године је реалан циљ, а реформе које на том путу спроводимо треба да доведу до тога да грађани живе боље и да буду задовољнији својом државом, институцијама и квалитетом живота, истиче у интервјуу за Курир министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. ЕУ је, каже она, још увек најбоље место за живот и рад. Додаје и да Србији из Уније годишње стиже 200 милиона евра бесповратне помоћи.

Да кренемо од годишњице рада Владе, која је у четвртак обележена. Колико сте задовољни оним што се урадило за 12 месеци?

Мислим да је ова Влада, укупно гледано, постигла видљиве резултате у више области. Наставили смо оно што су претходне две Владе, док је Вучић био премијер, трасирале као стратешки правац реформи и политике у различитим областима. Зато је важно за наредни период задржати, али и убрзати тај стратешки правац реформи и постићи до краја мандата заокружен реформски процес. То значи, пре свега, задржати јасан курс европског пута, јер грађани треба да разумеју да је европски пут кровна политика стабилности и оквир који нам је омогућио да се посветимо унутрашњем развоју и да су све ове реформе део нашег усклађивања са стандардима ЕУ и преношења најбољих пракси у наш систем, наравно уз фино подешавање, да би грађани живели боље и били задовољнији својом државом, институцијама и квалитетом живота.

Је ли могла Влада нешто боље и више да уради?

Важно је задржати одговорну фискалну политику, стабилне макроекономске параметре, ићи на нове и домаће и стране инвестиције, које ће довести до новог запошљавања, виших плата и пензија, здравог континуираног раста, тиме и одговорног раста потрошње, и такође и одрживог регионалног развоја. Наравно, има помака у многим ресорима, и то заиста видљивих и значајних. Не бих посматрала то као питање да ли је и шта могло боље, већ да ли можемо брже. 

Да ли у Влади, како се спекулисало, има трзавица међу министрима и у односу са премијерком Аном Брнабић?

Важни су резултати и разумевање свих око стратешког правца у ком идемо, а мислим да то постоји у Влади. Наравно, сви ми као појединци имамо своје специфичности, различите политичке стилове, различите погледе о одређеним стварима, али то у овој Влади не окрњује заједнички циљ. Немогуће је и непотребно тежити за униформношћу, важно је тежити остварењу заједничке платформе и свако на свој начин да у оквиру свог ресора доприноси томе.

Колико је 2025. година реална за улазак Србије у ЕУ? Да ли је то превише амбициозан циљ?

Ради разјашњења, важно ми је да нагласим да смо 2025, као годину која се помиње у Кредибилној стратегији за Западни Балкан, разумели као важно охрабрење да наставимо са спровођењем реформи, али не и као извесно и сигурно обећање годину пријема у ЕУ. Та година, коју је, да подсетим, први поменуо председник Европске комисије Жан Клод Јункер - када је говорио о Србији и Црној Гори као лидерима процеса европских интеграција у региону, прилично је јасан показатељ да Унија на нашу државу озбиљно рачуна. Рекла бих - с правом.

 

Мигрантска криза
Неће нам вратити визе

Да ли је угрожен безвизни систем за Србију? Спекулише се да је Унија љута због одлуке Србије да укине визе појединим земљама, што је повећало број миграната у ЕУ, па је зато запретила поновним увођењем виза.


Србија је и 2015. године, када је интензитет мигрантске кризе био највећи, показала способност и одговорност према ЕУ земљама, али и према нашим грађанима, у погледу одговорне контроле граница и учествовања у заједничким решењима. Јер и у нашем је интересу, као државе кандидата, да тај проблем буде решен на што бољи начин. Наравно да чланице ЕУ прате ситуацију са кретањем грађана земаља које су на негативним листама ЕУ ка државама Уније. То чинимо и ми, врло одговорно пратимо ситуацију и вршимо контролу летова на аеродрому заједно са припадницима Фронтекса. Због тога верујем да нема разлога да наш безвизни режим буде угрожен. Ми намеравамо да ускладимо визну политику до пријема у чланство, јер сматрамо да ће то значити већу безбедност наше земље.

 

Због чега сте толико сигурни у то?

Србија се у више наврата и по више основа показала и доказала као поуздан партнер ЕУ - конструктивно и активно смо учествовали у решавању мигрантске кризе, делимо исти однос према тероризму, залажемо се за стабилан регион - јер је то предуслов  сарадње, мира, напретка и развоја... Дакле, мислим да 2025. година није нереална за чланство Србије, уколико очувамо и сопствену, али и политичку стабилност региона, те ако убрзамо реформе, што и јесу стратешки циљеви Владе. Тиме би динамика отварања поглавља могла да се побољша.

Да, али Србија је недавно отворила два нова преговарачка поглавља, а била је спремна за пет... Да ли је ово нормалан темпо када је реч о поглављима?

Наша је интенција да у наредном периоду створимо услове за одржавање више од једне Међувладине конференције по председавању, што значи у шест месеци. У том случају, реално је да до краја 2023. године отворимо сва поглавља и да до тада постепено кренемо да затварамо она која су сада отворена. Тада би оквирно 2025, као година приступања, била реална.

Колико за то имамо подршку земаља чланица Уније?

Очекујемо подршку Аустрије, која је од 1. јула преузела шестомесечно председавање, па затим Румуније, и верујемо да ће се тема проширења кредибилно и поуздано вратити на европску агенду и поред свих изазова које ће у идућој години имати ЕУ, с обзиром на предстојеће европске изборе, али и ситуацију у појединим великим земљама чланицама, преговоре о Брегзиту, миграције, заоштравање трговинских односа итд. Зато је важно да радимо упорно и хладне главе.

Да ли мислите да је грађанима последњих година постало јасније шта заправо представља ЕУ и како се приступање Унији одражава на њихове свакодневне животе?

Европска унија, и поред извесних слабости које се појављују, а којих је било и у прошлости ЕУ, ипак је још увек најбоље место за живот и рад. Кроз процес приступања, али и пуноправним чланством које ће доћи, и спровођењем реформи, стварамо државу по мери грађана - правну и праведну, социјално сигурну, економски стабилну, модерну и развијену, баш онакву какву смо им и обећали - и Влада Србије и председик Александар Вучић и СНС, као најјача партија владајуће већине. Свесни смо значаја реформи које спроводимо. Оне нису увек ни лаке, а ни једноставне, међутим њихов крајњи резултат јесте у функцији добробити грађана. Мислим да и грађани то увиђају, јер имам утисак да подржавају и разумеју да одлуке које доносимо - ма колико у једном тренутку изгледале непопуларне - резултирају бројним користима и погодностима.

Ево, издвојите неке од тих погодности...

Рецимо, једна од њих, у периоду приступања, јесте и коришћење средстава из фондова ЕУ (ИПА). На годишњем нивоу наша држава добија 200 милиона евра бесповратних средстава, која се употребљавају за реализацију бројних пројеката - инфраструктурних и осталих, пре свега на локалном нивоу. Ако прођете Србијом, готово да нема места - већег или мањег, у коме нема објекта - било да је реч о обданишту, школи, болници или путу, који није изграђен из средстава ЕУ.  Пре неколико дана сам, уз присуство колеге Недимовића, потписала ИПАРД програм за развој села и аграра, новац који ће бесповратно моћи да користе наши пољопривредници, од 2014-2020. у износу од 175 милиона евра гранта из ЕУ, а ако рачунамо и националне контрибуције и део инвестиција, то ће бити и много више. И то је један у низу позитивних примера сарадње са Унијом.

Стиче се утисак да грађани на ЕУ гледају само као на непресушни извор новца...

Наравно, ми не гледамо на ЕУ само као на банкомат, већ као систем живота и рада који, подешен неким нашим специфичностима, може да нам донесе вишеструке користи - економске, политичке, безбедносне, културне, развојне. Ми смо европска земља и народ и не знам зашто бисмо се одрекли перспективе коју су пре нас многи, не у потпуности заслужено, искористили.

Владавина права, независност правосуђа и слобода медија увек се у извештајима ЕУ о напретку Србије наводе као области на којима треба више радити. Шта се конкретно предузима како би се уважиле примедбе и како се оне не би изнова понављале?

 То су теме које су увек у самом срцу процеса придруживања, и обухваћене су поглављима 23 и 24. Она се међу првима отварају и на крају процеса преговора затварају и од резултата који се у њима остваре може да зависи отварање других поглавља. Истовремено, то су и најтежа поглавља - кроз њих се мења читав систем, институционалне навике и култура, поглед на свет, начин живота ... Реформе у областима које помињете су дугорочне и системске и потребно је доста времена да се спроведу. То, наравно, није лако. Доста тога смо урадили - што је, сматрам, примећено у ЕУ, али има и још много посла. Вредно радимо на усклађивању наших правних норми са европским, уважавамо све примедбе на које је указано и уједначавамо их са правом ЕУ. То ћемо на исти начин, предано и одговорно, радити и у времену које долази.

Венецијанска комисија је недавно имала коментаре на предложени нацрт измена Устава...

Када је реч о уставним изменама у погледу начина избора носилаца правосудних функција, добили смо коментаре Венецијанске комисије и све ћемо их прихватити, да бисмо заиста имали независно и ефикасно правосуђе. Показало се да смо размишљали у добром правцу када је о европским стандардима реч.

 Шта кажете на замерке ЕУ које се односе на медије?

Обновљен је рад на медијској стратегији, формирана је нова радна група у којој су представници новинарских удружења, мисије ОЕБС-а у Србији, тако да мислим ће и ту бити резултата. 

 

Интервју за Курир

Интервју за Курир

 

(извор: Курир, разговарао: Бобан Каровић)

Ј. Јоксимовић: Поглавља која отварамо потврда квалитета економских реформи

08. децембар 2018. | Београд

Србија ће у понедељак, на Деветој међувладиној конференцији у Бриселу, отворити два нова поглавља у преговорима са ЕУ: 17 - економска и монетарна унија и 18 - статистика, која су веома важна за економске реформе и потврда су да је Србија у том сегменту добро радила, каже министар за европске интеграција Јадранка Јоксимовић.

Ј. Јоксимовић и Кулордава: Искуства Србије из процеса европских интеграција драгоцена за Грузију

06. децембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са делегацијом Одбора Парламента Грузије за европске интеграције - предводи је Тамар Кулордава, о будућим активностима Србије у процесу европских интеграција, реформама,  ситуацији у региону и другим важним темама.

Ј. Јоксимовић: Политика проширења није приоритет ЕУ, али Србија напредује

05. децембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да је одлука земаља ЕУ да Србија 10. децембра отвори два нова поглавља у преговорима о чланству последица чињенице да политика проширења сада није у првом плану ЕУ, али да је важно да Србија напредује и наставља да спроводи реформе.

Ј. Јоксимовић: Немачка поуздан и важан развојни партнер Србије у процесу европских интеграција

05. децембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је да Немачка пружа развојну помоћ Србији, не само на путу европских интеграција, већ и кроз конкретне пројекте.

Ј. Јоксимовић и Алт: Стабилност региона интерес Србије и ЕУ

04. децембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са послаником немачког Бундестага Ренатом Алт о билатералним односима две државе, будућим активностима Србије у процесу европских интеграција, ситуацији у региону и другим важним темама.

Ј. Јоксимовић: Позив на пакт против Србије антиевропски и непријатељски

02. децембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да најава Енвера Хоџаја о томе да ће иницирати регионални пакт против Србије „јасно произилази из претходне недеље потписаних активности и заједничких изјава Приштине и Албаније, које започињу програм уједињења Албанаца“.

Ј. Јоксимовић и Гранде: Италија поздравља квалитет спроведених реформи

29. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са председником Одбора Посланичког дома Италије за спољне и европске послове Мартом Гранде и члановима тог тела о билатералним односима две државе, будућим активностима Србије у процесу европских интеграција, ситуацији у региону и другим важним темама.

Нови циклус обуке државних службеника на европским универзитетима

29. новембар 2018. | Београд

Регионални пројекат  „Програм ЕУ за младе професионалце на Западном Балкану“, који спроводе Европска комисија и Британски савет, трећу годину за редом наставља да пружа подршку реформи јавне управе као једном од кључних приоритета у агенди приступања Европској унији.

Ј. Јоксимовић: Штета што ЕП није коментарисао намере Тиране и Приштине

29. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је данас да је забрињава што европски парламентарци ни на који начин нису коментарисали чињеницу да је Албанија показала намеру да мења границе у региону, те додала да би и српски посланици требало да учине више да својим колегама у Европском парламенту укажу на ту чињеницу.  

Ј. Јоксимовић: Реформа правосуђа у складу са европском праксом

29. новембар 2018. | Београд

Рећи да се не ради ништа по питању реформе правосуђа, ефикасности, одговорности и транспарентности није тачно, изјавила је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, одговарајући на посланичка питања у парламенту.

Ј. Јоксимовић: Србија ће одлучно деловати, институционално и дипломатски

29. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је вечерас да не можемо да добијемо никакву одштету због мера Приштине, због чега су их, управо, приштинске власти и увеле, али да ће Србија све остале механизме који су јој на располагању покренути како би заштитила своје интересе.

Одржан семинар о буџетирању акционих планова за приступање Србије ЕУ

27. новембар 2018. | Београд

Министарство за европске интеграције организовало је данас, у оквиру ГИЗ пројекта Отворени регионални фонд за Југоисточну Европу, семинар под називом „Буџетирање акционих планова за приступање Србије ЕУ“.

Ј. Јоксимовић: Европске интеграције су посао за цело друштво

27. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је данас да су европске интеграције посао за цело друштво, али да је улога локалних самоуправа у том процесу јако важна, јер на локалном нивоу грађани највише осећају позитивне стране реформи.

Одобрена листа пројеката предложених за финансирање у оквиру Другог позива из Програма прекограничне сарадње Бугарска – Србија

27. новембар 2018. | Пирот

Шести састанак Заједничког надзорног одбора Интеррег-ИПА Програма прекограничне сарадње Бугарска-Србија 2014-2020 одржан је 26. новембра 2018. године у Пироту. Састанком је председавала Валентина Видовић, Министарство за европске интеграције Републике Србије док је Деница Николова, заменица министра за регионални развој и јавне радове Републике Бугарске копредседавала састанком. 

Ј. Јоксимовић: Србија активно доприноси међународној безбедности

26. новембар 2018. | Београд

Србија наставља да буде, у неинтервенистичком смислу, држава која даје пуни допринос међународној безбедности, међународној сарадњи, пре свега у оквирима мултилатерализма, казала је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић на отварању Курса за цивиле за учешће у мултинационалним операцијама.

Ј. Јоксимовић: Почетак спровођења концепта присаједињења

26. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је данас да договори албанске и Владе из Приштине, између осталог и о укидању царина и формирању заједничког Фонда за спољнополитичко деловање, представљају почетак спровођења концепта присаједињења такозваног Косова Албанији.
„То, по свим ставкама потписаних, а и планираних споразума, уз нагласак на Фонд за спољнополитичко деловање такозваног Косова и Албаније ка постизању пуноправног чланства у ЕУ до 2025. године, на директан и отворен, а очигледно и финансијски обезбеђен начин - значи територијалну експанзију“, навела је Јоксимовић за Танјуг.

Ј. Јоксимовић: Грађани КиМ таоци политике одметнуте од европских вредности

23. новембар 2018. | Београд

Одлуке Приштине показују да су грађани Косова и Метохије постали таоци политике која је потпуно одметнута од темељних европских вредности и владавине права, упозорила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
„Највећу штету трпе људи на Косову и Метохији међу којима су пре свега Срби, али и сви други грађани на КиМ. Ове одлуке показују да су грађани на КиМ постали таоци једне политике која је потпуно одметнута од темељних европских вредности и потпуно одметнута од владавине права. То је питање за Европску унију“, истакла је Јоксимовић на РТС-у.

Ј. Јоксимовић: Нема одрживог развоја без снажног сектора малих и средњих предузећа

22. новембар 2018. | Београд

Нема одрживог развоја, који је главни циљ европских интеграција, без стабилног и снажног сектора малих и средњих предузећа, изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Ј. Јоксимовић: Реакције ЕУ су у реду, али шта ће бити резултат тога

22. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да је Европска унија оштрије реаговала на повећање такси на производе из централне Србије за сто одсто, него када их је Приштина повећала за десет одсто, међутим, истакла је да је питање шта ће бити одговор на те реакције.

Отворен семинар „Права интелектуалне својине II: Закон о патентима“

21. новембар 2018. | Београд

Министарство за европске интеграције организовало је данас семинар „Права интелектуалне својине II: Закон о патентима“.
Основни циљ семинара је да учесници усвоје ново знање о томе како се утврђује надлежност у области права интелектуалне својине, односно права на заштиту патената из искустава других држава чланица.