Информације Актуелности

Србија жели да буде део јаке и утицајне ЕУ

01. јул 2018. | Београд

Србија жели да буде део јаке и утицајне ЕУ


Отварање нових поглавља увек показује да постоји континуиран напредак у преговорима са Европском унијом. Имајући у виду свеукупну атмосферу унутар ЕУ, која је врло напета, а у неким сегментима и поларизована, као и скептицизам појединих држава чланица према проширењу, за нас је отварање поглавља позитивна порука, каже министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић у разговору за „Политику“, пошто су у понедељак у Луксембургу, на Осмој међувладиној конференцији, отворена још два поглавља, 33 - финансијске и буџетске одредбе и 13 - рибарство. Србија је, ипак, у марту доставила пет спремљених преговарачких позиција, а министар указује да је „важно да будемо стрпљиви и доследни и наставимо и интензивирамо реформске процесе”.

- Упорност, стрпљење, одговорна решеност и хладна глава су рецепт за одржив напредак. Увек може и брже и више, али бројне околности које не зависе од нас као државе кандидата, утичу на динамику процеса приступања. Некада ће бити отворен мањи, а некада већи број поглавља. Уопште узевши, мислим да не можемо бити незадовољни постигнутим у процесу европске интеграције током бугарског председавања, с тим да очекујемо даљи напредак до краја године. Верујем да је реална могућност да током аустријског председавања отворимо остала поглавља за која смо технички спремни: 9 - финансијске услуге, 17 - економска и монетарна унија и 18 - статистика, а интензивно радимо на припреми нових преговарачких позиција.

Утисак је ипак да се више очекивало од овог шестомесечног периода у коме је председавајућој Бугарској главна агенда било питање проширења ЕУ?

Можда јесте такав утисак, али треба признати да је Бугарска својим ангажманом успела да врати проширење на агенду ЕУ и поред, генерално, неповољне укупне атмосфере међу државама чланицама. Такође, иако Самит у Софији није имао тему проширења званично на агенди, чињеница је да је први пут после 15 година дошло до сусрета између ЕУ и региона на највишем политичком нивоу. У том смислу, може се рећи да је бугарско председавање било успешно и корисно за нас. На крају крајева, отворили смо и два нова поглавља, што се итекако вреднује. Важно је да се успостави континуитет председавања чланица које подржавају проширење и посматрају га као приоритет и свакако очекујемо наставак такве политике током аустријског и румунског председавања. Желим да истакнем да Влада Србије, председник Александар Вучић и СНС, као највећа странка владајуће коалиције, реформе спроводе превасходно због грађана и жеље и потребе да, применом европских вредности, норми и стандарда, створимо државу која ће бити у функцији њихових интереса.

Важно је да се успостави континуитет председавања чланица које подржавају проширење и посматрају га као приоритет и свакако очекујемо наставак такве политике током аустријског и румунског председавања.

Имајући у виду да смо прва поглавља отворили у децембру 2015, а да је тренутно отворено 14 од укупно 35 преговарачких поглавља, може ли се овим темпом цео преговарачки процес завршити 2023, да бисмо, евентуално, могли да постанемо чланица ЕУ 2025. године?

Сматрам да 2025. година није нереална за чланство Србије, ако останемо политички стабилни, ако регион буде стабилан и ако ми убрзамо реформе, што и јесу стратешки циљеви Владе. На тај начин динамика отварања поглавља може да се побољша и наш циљ је да у наредном периоду постигнемо одржавање више од једне Међувладине конференције по председавању. Није нереално да до краја 2023. године отворимо сва поглавља и да до тада постепено кренемо да затварамо она која су сада отворена. Такође, подсећам, да је годину коју наводите, 2025, први поменуо, када је говорио о Србији и Црној Гори као лидерима процеса евроинтеграција у региону, председник Европске комисије Жан Клод Јункер. Ми је сагледавамо у контексту оквирног рока, снажног охрабрења и јасног подстицаја да наставимо са реформама које чине суштину евроинтеграција, а не као сигуран и дефинитиван термин пријема у ЕУ. Уверена сам да је 2025. значајан индикатор којим ЕУ показује да на нашу државу, као респектабилног и врло озбиљног кандидата за чланство, аргументовано рачуна.

Ово није први пут да неке чланице ЕУ неће да „пропусте“ више од два поглавља. У децембру прошле године блокирали су нас, према незваничним информацијама, Немачка, Француска, Велика Британија, Шведска и Хрватска, наводно незадовољне реформама у Србији. Да ли је и сада реч о овим државама и истим разлозима?

Ја не бих говорила о блокади, нарочито не у околностима у којима се данас одвија процес европске интеграције. Сматрам да је права формулација да је Србија, по мишљењу држава чланица, а не заборавите да мора да се постигне консензус између свих, остварила довољан напредак да се у јуну 2018. отворе два поглавља. Управо то је и одлука свих 28 држава чланица. Било је оних које су подржале и више отварања, али консензус је постигнут око два. Политичке околности у којима се одвија процес доношења одлука у ЕУ у потпуности разумемо и верујемо да је превазилажење сваког изазова са којим се ЕУ данас суочава у најбољем интересу Србије. Србија жели да буде део глобално јаке и утицајне ЕУ.

Јадранка Јоксимовић

Јесу ли проблем само реформе, или, како се често спекулише, дијалог Београда и Приштине, то јест притисци да се бриселски процес оконча што пре правно обавезујућим споразумом?

Ставови држава чланица ЕУ су познати о свим питањима. Обелодањени су у закључцима Савета за опште послове и ту пише да је Србија уз Црну Гору остварила и формално посматрано највећи напредак у процесу приступања током овог полугодишта. Нажалост, за друге државе то не можемо рећи и поред одређених позитивних резултата који су постигле наше комшије Македонци и Албанци. Са друге стране, закључци нам пружају добре смернице за фокус реформи у наредном периоду. У њима су садржане препоруке за напредак у политички најважнијим областима преговора. Препоруке садрже и позитивне и негативне оцене стања. Дакле, реч је о изнијансираној оцени стања, уместо црно-беле слике која се грађанима неретко провлачи кроз медије. Што се тиче дијалога Београда и Приштине, преговарачки оквир ЕУ са Србијом је јасан - правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа треба да буде постигнут пре ступања у чланство, дакле није орочен конкретном годином. Пре тога, мора да се имплементира један други правно обавезујући споразум чији је гарант ЕУ - Бриселски споразум. Зна се шта је за нас најважније - формирање Заједнице српских општина и то очекујемо да видимо као конкретну ствар коју ће Приштина испунити. А ту су и питања имовине, културног наслеђа, људских права...  Према томе, процес је тежак,  а ми смо показали капацитет за дијалог и компромисе, те очекујемо да га и Приштина покаже, ако га има. Јер решење које иде кроз успостављен дијалог не може да буде наметнуто, а за то су потребне две стране, а у овом случају и ЕУ као медијатор.

У свим извештајима о напретку Србије заједничко је: проблем КиМ, владавине права, слободе медија, независног правосуђа, борбе против корупције, реформе јавне администрације. Има ли Србија капацитета да паралелно ради на свим овим проблемима, не би ли завршила све за пет година?

Неспорно је да Србија као највећа и најзначајнија земља у региону има капацитете да спроведе све неопходне реформе. Влада је тренутно посебно посвећена реформама у области владавине права, пре свега уставним променама у циљу бољег и ефикаснијег функционисања правосуђа. Спроводе се реформе паралелно у неколико области - консултације са Венецијанском комисијом у вези амандмана на Устав, израда новог нацрта Медијске стратегије са новом радном групом која укључује представнике свих медијских удружења, завршетак рада на неколико кључних закона.
 

Србија помаже свима у невољи, али неће бити сабирни центар

Иако још нема договора у оквиру ЕУ о начину решавања мигрантске кризе, да ли имате спремљен одговор ако се од Србије затражи пристанак да буде „паркинг“ за већи број миграната с Блиског истока и из Африке?

Када сте од било ког нашег или званичника ЕУ могли да чујете да ће Србија бити паркинг, посебно паркинг за људе? Србија од самог почетка мигрантске кризе жели да буде део заједничког и солидарног решења са ЕУ и за то постоје најмање три разлога. Први је хуманитарне природе и намере да се у складу са невеликим могућностима које Србија има помогне свакоме ко је заиста у невољи. Да будем потпуно јасна: то не значи да ће се Србија претворити у сабирни центар, већ да ће пропорционално својим могућностима помоћи спровођењу заједничког европског решења. Други је безбедносне природе, јер заједничко деловање са ЕУ води свеукупно већој извесности и предвидљивости решења, па самим тим и већој безбедности за све наше грађане. Трећи разлог се налази у чињеници да као држава која води преговоре о чланству, желимо да будемо део решења за све изазове са којима се ЕУ суочава, јер ћемо као чланица ЕУ бити у прилици и да учествујемо у доношењу одлука о свим тим изазовима.

 

Када би Србија све урадила на време, да ли би са пуном сигурношћу могла да рачуна на ту 2025. за чланство у ЕУ, с обзиром на потребу за реформом саме ЕУ и познати став француског председника Макрона о томе?

Немам ништа против обелодањене интроспекције и унутрашње акције за реформе ЕУ, напротив, сматрам да ће јача ЕУ имати већи и бољи капацитет, па и да прими нове државе чланице. У том смислу не сматрам да су проширење и концепт председника Макрона у колизији, већ да је реч о два процеса који могу паралелно да се одвијају. Година 2025. је потенцијалан датум чланства како је и наведено у Стратегији проширења, али сматрам да она није нереалан датум. Такође, реално је да до тада ЕУ спроведе унутрашњу реформу што нама у потпуности одговара јер нам је у интересу да уђемо у јачу и стабилнију Европску унију у коју ћемо и ми, у пуној мери, унети сопствене капацитете.

Приче о томе да безвизни режим између Србије и Ирана, можда и неких других земаља, доводи у опасност визну либерализацију са земљама „шенгена“ нису више у домену спекулација - комесар Јоханес Хан је управо о томе говорио у Луксембургу, а помиње се и у закључцима шефова дипломатија ЕУ. Да ли је Србија у том погледу добила неке „задатке“?

Србија је и 2015. у јеку мигрантске кризе показала способност и одговорност према ЕУ земљама у погледу одговорне контроле граница и учествовања у заједничким решењима. Свакако да земље чланице прате ситуацију са кретањем ка ЕУ држављана свих земаља које су на негативним листама ЕУ, али ми врло ревносно пратимо ситуацију и вршимо контролу летова на аеродрому заједно са припадницима Фронтекса и нема разлога да наш безвизни режим буде угрожен. Процес европских интеграција није процес у којем се против нечије воље намећу задаци. Све што радимо, радимо добровољно. Европске интеграције су сусрет две политичке воље, држава чланица које формулишу политику ЕУ и нас као кандидата. Ми намеравамо да ускладимо визну политику до чланства, јер сматрамо да ће то значити већу безбедност наше земље.

Аутор: Биљана Баковић

Извор: Политика

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: