Подстрек европској перспективи и важни кораци на европском путу

05. фебруар 2018. | Београд

Подстрек европској перспективи и важни кораци на европском путу

 

- Очекујем да ће Стратегија проширења Европске комисије бити у сагласју са позитивном, рекла бих лидерском поруком председника ЕК Жан Клод Јункера и да ће, као таква, препознати Србију и Црну Гору као предводнике у процесу европских интеграција, и истовремено дати прилику потенцијалним кандидатима, изјавила је за „Дневник“ министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, замољена да каже какву позицију Србија очекује у оквирима Стратегије проширења ЕК, која би требало да буде представљена 6. фебруара у Бриселу.

Наша саговорница предочава да је европски комесар Јоханес Хан такође изјавио да су наредне две године „добре године за проширење“, имајући у виду да су Бугарска која тренутно председава Саветом ЕУ, али и Аустрија и Румунија које следе, заговорници политике проширења.

- Подсетићу да ће након доношења Стратегије о проширењу, у априлу уследити Извештај о напретку, као и Самит ЕУ - Западни Балкан чије одржавање је планирано у мају, и уверена сам да ће тај догађај дати додатни подстрек европској перспективи региона и недвосмислено допринети убрзању динамике приступања ЕУ. Очекујем низ важних корака на српском путу у приступном процесу у наредном периоду.

Нисте заговорник размишљања да се регион у „пакету“ укључи у ЕУ, да ли по том питању имате истомишљенике међу европским партнерима?

- Србија подржава напредак региона ка ЕУ, и поздрављамо сваки позитиван корак и помак на том путу, али истовремено сматрамо да свака земља треба да напредује у складу са индивидуално оствареним резултатима у процесу реформи и испуњавању критеријума за чланство. У том смислу, принцип такозваног пакета за регион, који не би препознавао или не би узимао у обзир конкретан појединачни напредак, може имати супротан ефекат.  Важно је да ЕУ задржи постојећи кредибилитет и да не дође до релативизације охрабрујућих порука.

Такође, спремност Србије као државе кандидата да искуствено, стручно и на све друге начине помогне потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ није само декларативна - она је јасна и принципијелна. То потврђује и податак да смо са Македонијом припремили, а са БиХ потписали Споразум о сарадњи у процесу европских интеграција.

Дијалог Београда и Приштине, али и финални споразум о нормализацији односа стално су у фокусу европских званичника, видели смо то и ових дана. Верујете ли и даље да ће се поглавље 35 затворити без болних резова за Србију, у смислу опредељивања „Косово или ЕУ“? 

- Србији је јасно шта пише у преговарачком оквиру са ЕУ, очекује нас свеобухватна нормализација односа, која не подразумева обавезу да признамо Косово, јер да је тако онда би дијалог био сувишан. Успех дијалога и примена договореног позитивно ће се рефлектовати, како на живот грађана, тако и на стабилност. И управо смо због наведених разлога јасно опредељени за разговоре, ма колико они били непопуларни или болни.

Осим похвала за реформе, стижу нам и стална упозорења из ЕУ да треба још више учинити на владавини права, на шта се те замерке конкретно односе?

- Поглавља 23 и 24, на која се односи ваше питање, се међу првима отварају и последња затварају и значајнији застој у њима може утицати на процес приступања у целини. Желим да напоменем да у њима има напретка, иако би још доста тога требало урадити. Постоје и извесна кашњења у одређеним активностима, а у плану је и ревизија Акционих планова за наведена поглавља.

Реформе у тим поглављима су свеобухватне и дугорочне и ту не постоје брза и лака решења. Истина, можда смо били амбициозни у постављању циљева, али она показује политичку вољу и посвећеност процесу.

Спекулације нису тема
У медијима се спекулише да је захтев ЕУ да се односи Београда и Приштине нормализују до краја 2019. године: спомиње ли се у Бриселу такав сценарио?
- Према преговарачком оквиру ЕУ, поглавље 35 планирано је за затварање на самом крају преговора и сходно томе, евентуалне медијске шпекулације за нас нису релевантне, штавише ниједна званична информација није предочена. Изјашњавање на неку тему, без конкретног повода, уосталом, није ни добро. Сматрам да је много важнија чињеница да су за сваки договор потребне, најмање, две стране.

Сем тога, већ пуне четири године од постигнутог споразума Приштина није предузела ништа што би допринело успостављању Заједнице српских општина. За Србију је, подвлачим, кључна тема дијалога пуна примена Бриселског споразума. Наша одговорна позиција по том питању проистиче из онога што смо до сада урадили. Стога се и води унутрашњи дијалог са свим структурама нашег друштва. Ми смо јасно опредељени за дијалог, и то смо много пута до сада и показали - не само речима, већ конкретним потезима.

Како видите захтев ЕУ да нове чланице морају решити све спорове око границе са суседима, а за истоветну ситуацију гледали су кроз прсте Словенији и Хрватској?

- Преговори о чланству Хрватске били су својевремено, ако се сећате, блокирани управо због граничног спора са Словенијом. Хрватска и Словенија унеле су договор да ће спор, који нису успеле да реше билатерално, решити кроз међународну арбитражу.

Најбоље би било да се отворена питања реше билатерално, али не видим зашто би инструмент арбитража, као начин решавања билатералних спорова, била доведена под сумњу. Друго је питање примене Одлуке арбитражног већа, коју једна страна - Словенија, прихвата, а друга - Хрватска, не.  Одлуке међународних инстанци се морају поштовати и Србија је свакако на становишту да међународно право треба поштовати, јер ако га не поштујете, доводите у питање свој кредиблитет.

Извор: Дневник

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: