Информације Актуелности

Јадранка Јоксимовић: Стратешка улога Србије - повезивање

01. септембар 2017. |

Јадранка Јоксимовић: Стратешка улога Србије - повезивање

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић уверена је да стратешка улога Србије у Југоисточној Европи лежи у повезивању - економија, људи, па чак и политике - и истиче да Београд у том смислу има добре намере. Она је, у интервјуу публикацији „Имерџинг Јуроп" (Emerging Europe) са седиштем у Лондону, подсетила да је Србија до сада отворила 10 поглавља у преговорима о чланству у ЕУ, од којих је два привремено затворила, и оценила да су највећи изазови поглавља 23 и 24, јер обухватају најшира питања везана за владавину права.

„Понекад се чини да су ова поглавља скоро без параметара. Ако желите да пронађете грешку, увек нешто можете наћи. Када би се процењивало по истим стандардима, нисам сигурна да би све садашње државе чланице данас успешно прошле тест за чланство", рекла је Јоксимовић.

Кад је реч о преговорима са ЕУ, она додаје да главни изазови леже и у области заштите природне средине, пољопривреде, фитосанитарне контроле и енергетике. Министар истиче да је најважније да грађани Србије буду задовољни напретком и реформама како би поверење које имају у европски пут било стабилно и снажно, али напомиње да се понекад јавља проблем када на контекст процеса интеграција утиче запаљива реторика, често под изговором предизборне кампање. „У последње четири године, Србија је три пута имала изборе, и гласови никада нису добијени употребом запаљиве реторике против наших суседа. То је карактеристика земље која озбиљно схвата своју кандидатуру за ЕУ", истакла је она.

Кад је реч о поглављу 35, које се тиче Косова, Јоксимовић указује да је став Србије о тражењу одговора путем дијалога - беспрекоран. „Чак и током нестабилног периода, када су албански лидери давали небројене запаљиве изјаве и тражили измене граница у региону, Србија је позивала на дијалог. Дијалог између Београда и Приштине је једини одржив пут за решавање спорних питања која су важна за грађане Косова и Метохије", истиче она.

Према њеним речима, кључно је поштовање досад постигнутих споразума као што је споразум о успостављању Заједнице српских општина на коју, како је навела, Срби чекају годинама и која би им омогућила да остваре своја права.
„Зато смо увек скретали пажњу на чињеницу да поглавље 35 није и не би требало да буде замена за дијалог, јер би то значило да Србија не преговара о чланству у ЕУ само са ЕУ, већ и са представницима привремених институција самоуправе у Приштини", рекла је Јоксимовић, нагласивши да то није у складу с принципима процеса приступања.

Упитана да ли се боји да ће ЕУ на крају тражити од Београда да призна Косово, министар одговара да Србија не признаје независност Косова и да зато и учествује у процесу дијалога с Приштином. „Дијалог и Бриселски споразум одражавају чињеницу да Србија није признала независност Косова, као што нису ни пет држава чланица ЕУ. Поврх тога, лично не мислим да би чак и потенцијално признање значило убрзан улазак у ЕУ", каже она.

Одговарајући на питање о односима Србије с Хрватском, Јоксимовић подсећа да су они константно обележени хрватском провокативним реториком која се стално оправдава или предизборним кампањама, или одређеним спорним историјским датумима. „Тада уследи наша реакција, и то тако иде у круг. Стога ово питање превазилази значај отварања поглавља и не сматрам рационалним да би европске интеграције требало да се користе као инструмент за условљавање побољшања билатералних односа", истиче она.

У том контексту указује да и међу садашњим државама чланицама ЕУ постоје многи конфликти из прошлости, али да се сви и даље слажу да је боље сести за исти сто и преговарати о најважнијим интересима земаља и европског континента.
„Не знам зашто и ми не бисмо учинили исто. Србија показује спремност за то. Претпостављамо да ће Хрватска делити наш став у будућности", каже Јоксимовић.

На питање какву улогу би Србија желела да има у региону Балкана, она одговара да Србију види као централни део Југоисточне Европе што, како наводи, нашој земљи омогућује да развија сарадњу у више праваца у региону.
"Што се нас тиче, правци такве политике сарадње отворени су за све са Балкана. Кроз ове правце, Балкан ће бити отворен за све делове Европе и света. За Европу, пут из Будимпеште до Атине је важан још из времена римских императора", појашњава министар.

Данас би, каже, тај пут требало да представља артерију која повезује Азију и Југоисточну Европу, односно такозвани "Пут свиле" што у контексту европских интеграција значи - кључни транспортни коридор у трансевропској мрежи Југоисточне Европе. „Зато верујем да је стратешка улога Србије у повезивању - економија, људи, чак и политика", истакла је Јоксимовић.

У том контексту, она идеју о јединственом балканском тржишту оцењује као теоретски добру, али напомиње да је за успостављање царинске уније и заједничког тржишта потребан опсежан рад и формирање заједничких институција што је, каже, позамашан политички изазов. „Међутим, ми имамо добре намере. И вреди сетити се да је ту идеју први лансирао председник Србије Александар Вучић који је, својим одговорним међународним и регионалним позиционирањем, стабилизовао курс Србије кроз обухватне економске и социјалне реформе, и значајно допринео регионалним инцијативама и сарадњи", закључила је министар Јоксимовић.

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: