Уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 47 одсто грађана Србије гласало би за, њих 29 одсто би гласало против, 15 одсто не би гласало уопште, док 9 одсто не зна шта би одговорило на ово питање, резултат је истраживања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“ које је крајем децембра спровела Канцеларија за европске интеграције. Анкета у којој је учествовало 1.054 испитаника старијих од 18 година рађена је према стандарду Евробарометра.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника њих 64 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.
Реформу здравственог система (16 одсто), реформу правосуђа (14 одсто), борбу против корупције (16 одсто), реформу образовног система (10 одсто) и реформу пољопривреде (10 одсто) грађани препознају као најзначајније и које највише утичу на њихов свакодневни живот. Следећа по важности је реформа заштите потрошача (8 одсто), следе реформа заштите животне средине (6 одсто) и боља заштита људских права (6 одсто).
Највећи проценат грађана, њих 58 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Републике Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.
Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 35 одсто њих била добра ствар, 31 одсто грађана сматра да је то лоше, а 34 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар. За највећи број грађана, њих 17 одсто, чланство у ЕУ представља више могућности за запошљавање, пут ка бољој будућности младих људи (16 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (11 одсто).
Недовољна информисаност грађана, када говоримо о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, посебно се огледа у томе што 25 одсто испитаника верује да је Русија највећи донатор нашој земљи у последњих 16 година, што није у складу са чињеницама. Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до 2015. године, Европска унија и њене државе чланице, са око 2,7 милијарди евра донираних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије. Са овим податком је упознат 21 проценат испитаника. Исти проценат изјаснио се за Кину, док је на четвртом месту Јапан са 11 процената.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси у процесу приступања Европској унији и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.
Истраживање јавног мњења можете да преузмете овде.