Влада Републике Србије и Уједињене нације данас су одржале прву седницу Заједничког националног управног одбора у оквиру Оквира сарадње за одрживи развој за период 2026–2030. године, чиме је започет нови петогодишњи циклус партнерства усмерен на подршку развојним приоритетима Србије, убрзање остваривања Циљева одрживог развоја (ЦОР) и допринос процесу приступања Републике Србије Европској унији.
Седницом су копредседавали министар спољних послова Марко Ђурић, министар за европске интеграције Немања Старовић и стална координаторка Уједињених нација у Србији Матилде Морт, уз учешће представника државних институција и Тима Уједињених нација у Србији.
У својим уводним обраћањима, копредседавајући су потврдили заједничку посвећеност партнерском раду на остваривању развојних приоритета Србије кроз координисано деловање, подршку јавним политикама и заједничко програмирање.
Министар Ђурић изјавио је да данашњи састанак означава почетак нове фазе партнерства Србије и система УН, партнерства заснованог на поверењу, заједничкој одговорности и јасно дефинисаним резултатима.
„Живимо у времену дубоких и брзих промена: геополитичке тензије, технолошка трансформација и бројни економски изазови преобликују свет брже него икада. Истовремено, све чешће се доводи у питање способност мултилатералног система да понуди ефикасне одговоре на заједничке изазове. Управо зато Србија остаје чврсто привржена систему УН-а и принципима на којима је овај систем заснован. Верујемо да су дијалог и сарадња, и поштовање међународног права, и даље најбољи пут ка изградњи стабилнијег, безбеднијег и праведнијег света“, поручио је Ђурић.
Према његовим речима, за Србију, која доследно верује у снагу мултилатерализма и поштовање међународног права, сарадња са УН није питање формалности, већ стратешко опредељење и важан ослонац у остваривању националних и развојних приоритета.
„Оквир сарадње за одрживи развој представља најконкретнији израз нашег партнерства. Желим посебно да истакнем да ценимо чињеницу, што оквир сарадње препознаје значај деловања УНМИК у складу са Резолуцијом 1244, што је за Србију питање доследног поштовања међународног права и наставка подршке миру, безбедности и права свих заједница на Косову и Метохији“, рекао је Ђурић.
Поручио је да Србија данас у овај процес улази као земља која се значајно променила и да, захваљујући економском напретку, јачању институција и све већим развојним капацитетима, сарадња са УН природно прелази са модела претежно заснованог на развојној помоћи, ка партнерству заснованом на знању, иновацијама, креирању јавних политика и размени искустава.
„Овај документ је у потпуности усклађен са националним развојним приоритетима Србије; циљеве које смо заједнички дефинисали не посматрамо као спољне обавезе, већ као саставни део наше визије развоја наше земље. У том смислу су за Србију Агенда 2030 и процес приступања ЕУ међусобно комплементарни. Реформе које спроводимо у области владавине права, образовања, здравства, дигитализације и социјалне политике истовремено нас приближавају и циљевима одрживог развоја и стандардима ЕУ“, рекао је Ђурић.
Навео је да је, према публикацији Републичког завода за статистику, деценија циљева одрживог развоја 2015-2025 Србије остварила стопу испуњености циљева од преко 50 одсто, што земљу ставља изнад глобалног просека.
„Посебно су значајни резултати у областима здравља, смањења сиромаштва и родне равноправности, као и оснаживања жена. То нису само статистички показатељи, већ конкретна потврда да заједнички рад државних институција, система УН и свих наших партнера доноси опипљиве користи грађанима“, рекао је Ђурић.
Додао је да Србија остаје свесна изазова који су пред њом и да зато овај оквир није само план за наредних пет година, већ основ за изградњу отпорнијег и конкурентнијег друштва.
„Од данас почиње фаза у којој ће се успех новог Оквира сарадње мерити не бројем усвојених докумената, већ конкретним резултатима које ће осетити грађани. Управо зато је ово тело од посебног значаја. Наш задатак није само да пратимо спровођење активности, већ да обезбедимо њихову међусобну повезаност, стратешко усмерење и мобилизацију ресурса, све оно што је неопходно за успешну реализацију ових циљева. Уверен сам да ће рад овог одбора у наредних пет година показати да, када постоје јасна визија, заједничка одговорност и истинско партнерство, амбициозни циљеви могу постати опипљиви резултати“, закључио је Ђурић.
Министар Немања Старовић нагласио је да Србија европске интеграције и спровођење Агенде Уједињених нација 2030 види као међусобно повезане процесе који доприносе истом циљу, а то је изградња просперитетнијег, инклузивнијег и отпорнијег друштва. Он је истакао да је Оквир сарадње УН за период 2026–2030. важан инструмент за подршку националним развојним приоритетима, уз подсећање да је Србија национализовала циљеве одрживог развоја, односно да их је прилагодила сопственим околностима, приоритетима и институционалном оквиру и унапредила координисање реформског процеса кроз формирање Оперативног тима за приступање Европској унији.
„Нови Оквир сарадње одражава нашу заједничку посвећеност партнерском раду на развојним приоритетима Србије у наредних пет година. У свету који се убрзано мења, Уједињене нације остају поуздан партнер који доноси глобалне нормативне оквире и специјализована стручна знања, сарађујући са институцијама на националном и локалном нивоу, као и са широким кругом партнера, у циљу унапређења одрживог развоја“, изјавила је стална координаторка Уједињених нација у Србији Матилде Морт.
Чланови Заједничког националног управног одбора размотрили су кључне резултате, претходна искуства и преостале изазове у спровођењу претходног Оквира сарадње за период 2021–2025. године, који је пружио подршку националним реформама и унапредио сарадњу у областима зелене транзиције, социјалне инклузије, доброг управљања и људских права.
Учесници су такође разговарали о планираним заједничким активностима и новим приоритетима за спровођење Оквира сарадње током 2026. године. Нови Оквир сарадње за период 2026–2030. усмерен је на три стратешка приоритета: нискоугљенични, инклузивни и отпорни раст; људски капитал и благостање; као и владавину права, људска права, људску безбедност и одговорне институције. Истовремено, Оквир промовише родну равноправност, дигиталну трансформацију и начело да нико не буде изостављен, пружајући подршку Србији у остваривању Циљева одрживог развоја и напретку у процесу приступања Европској унији.
Састанак је завршен заједничком потврдом посвећености наставку блиске сарадње и остваривању конкретних резултата у корист грађана Републике Србије током наредних пет година.
