Министар за европске интеграције Немања Старовић учествовао је данас у Тирани на министарском састанку који претходи сутрашњем самиту лидера Западног Балкана, а који су отворили генерални директор Генералног директората Европске комисије за проширење и источно суседство Герт Јан Копман и државна министарка и главни преговарач Албаније са ЕУ Мајлинда Дука.
На скупу су учествовали министри задужени за европске послове из региона Западног Балкана, као и представници Европске комисије, ЦЕФТА, Транспортне и Енергетске заједнице, Савета за регионалну сарадњу, Регионалне школе за јавну управу, као и Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој и Светске банке.
Главне теме састанка биле су нове иницијативе у оквиру Плана раста за Западни Балкан, а пре свега користи које он доноси грађанима и привреди региона, као и испуњавање заједничких обавеза из тог плана. Када је о новим иницијативама реч, разговарало се о покретању Мапе пута о укидању роминга за Западни Балкан, интеграцији ЗБ у мрежу Фабрика вештачке интелигенције ЕУ, отпочињању Индустријског дијалога који би унапредио интеграцију региона у индустријске ланце вредности ЕУ, као и новим моделима за привлачење страних инвестиција у региону. Потом су представници региона представила резултате у досадашњем спровођењу постојећих иницијатива у оквиру Плана раста, те истакли који су наредни кораци у том процесу.
Министар Старовић је изјавио да за Србију чланство у Европској унији није само формални циљ, већ да представља и пут ка изградњи модерног, конкурентног и добро организованог друштва које својим грађанима обезбеђује бољи квалитет живота.
„Све иницијативе које воде у том правцу, укључујући и оне које се односе на План раста за Западни Балкан, од суштинске су нам важности, јер јачају сарадњу са партнерима из ЕУ и региона и доносе опипљиве економске користи“, нагласио је министар Старовић и додао да када се говори о регионалној сарадњи, пре свега је реч о унапређеној трговини, новим радним местима и стабилнијем расту.
Посебно је указао на значај више иницијатива из Плана раста, нарочито оних о укључивању Западног Балкана у програм „Роминг као код куће“, које ће бити јасан и директан показатељ сарадње између Европске уније и нашег региона. Како је министар Немања Старовић истакао, укидање трошкова роминга неће бити само технички подухват него и гест који грађанима поручује да и на овај начин равноправно припадају европској заједници.
Министар је указао да Србија подржава Индустријски дијалог ЕУ–Западни Балкан, као један од кључних сегмената иницијативе „Аутопут јединственог тржишта“. Упознао је учеснике скупа са чињеницом да је Србија, напредујући брже, већ идентификовала секторе од стратешког интереса – биомедицинску индустрију, паметну мобилност, прехрамбену индустрију и технологију – и спремна је да се интегрише у европске ланце вредности. Када је реч о области вештачке интелигенције, Старовић је рекао да је то област у којој успостављање Српске антене за вештачку интелигенцију (SAIFA) под окриљем иницијативе Фабрике вештачке интелигенције важно јер ће отворити врата напретку, иновацијама и јачању европског екосистема вештачке интелигенције. „Част нам је што је Србија изабрана да буде једна од антена вештачке интелигенције, што представља велико признање нашем досадашњем раду, резултатима и иновационим потенцијалима“, нагласио је министар.
Старовић је нагласио значај чланства Србије у Јединственом подручју плаћања евром (СЕПА), очекујући да пружаоци платних услуга из Србије буду оперативно спремни до маја 2026. године. Саговорнике је упознао са напорима које Србија улаже на успостављању Зелених коридора са Европском унијом и спровођењу Акционог плана за Заједничко регионално тржиште. Додатно, Старовић је поделио прве резултате спровођења пројекта WiFi4WB, који ће и нашим општинама и градовима који буду конкурисали омогућити бесплатан интернет у јавним просторима у наредне три године, те нагласио подршку коју Србија пружа регионалној сарадњи у туризму. Све те активности, како је рекао српски министар, сведоче о посвећености наше државе остваривању заједничких циљева.
На крају, министар Старовић се осврнуо и на досадашња постигнућа у имплементацији Реформске агенде Србије. Подсетио је да је Србија у првом извештајном периоду успешно спровела четири реформска корака, од усвајања нове Стратегије за борбу против корупције и усклађивања са визном политиком ЕУ, до интеграције у европско тржиште електричне енергије и усвајања Уредбе о безбедности 5G мрежа. Како је нагласио, у другом периоду спроведено је још седам корака, укључујући јачање правног оквира за слободу медија, повећање транспарентности пројеката уговорених по међувладиним споразумима и подршку науци и иновацијама. У трећем, актуелном периоду, Србија је већ усвојила Закон о информационој безбедности, чиме је у свој правни систем транспоновали НИС2 директиву ЕУ, а наставља да напорно ради на преосталим корацима.
„Србија је испунила своје обавезе и поднела захтеве за исплату Европској комисији, а сада је на страни наших европских партнера да уваже наше напоре и за њих нам одобре плаћања. Верујем да ће Комисија подржати наш рад и тиме потврдити да су реформе прави пут ка Европи, пут који гради бољу будућност за све грађане Србије и региона“, нагласио је на крају свог излагања министар за европске интеграције Немања Старовић.
