Најважније што морамо да урадимо до краја ове године у оквиру плана раста ЕУ за Западни Балкан су техничка померања у области диверсификације снабдевања енергијом и активност радне групе у парламенту која се бави спровођењем препорука ОДИХР-а, јер је неопходно направити баланс између мера које треба да унапреде социоекономски развој и мера које се тичу владавине права, каже у интервјуу за НИН министарка за европске интеграције Тања Мишчевић.
Како је Западни Балкан прошао у Бриселу на недавном састанку лидера са челницима Европске комисије? Србији је одвојено 1,5 милијарди евра, када ћемо моћи да рачунамо на тај новац?
Претфинансирање почиње чим ступе на снагу уредбе ЕУ и буду ратификовани споразуми о финансијској помоћи и о зајму, јер су то нови финансијски инструменти. На основу свих ових одлука долази прва транша, то су прва средства која се улажу у реформе, за које већ до краја године морамо да прикажемо да су испуњене. Има шест важних мера које морамо да испунимо, а које смо сами предвидели. Осим напретка у диверсификацији снабдевања енергентима, најважнији је рад радне групе у парламенту која се бави спровођењем препорука ОДИХР-а јер је неопходно направити баланс између мера које треба да унапреде социоекономски развој и мера које се тичу владавине права, посебно у области стабилних демократских институција.
Проширење ЕУ је поново на дневном реду?
Госпођа Фон дер Лајен је уврстила проширење у врх агенде Европске комисије коју по други пут води, оно је представљено као једна од најуспешнијих ЕУ политика. Она је то навела и у инструкцијама за предложене комесаре. Оно што је најважније јесте да ми после 10 година наново имамо комесара за проширење, то би требало да буде Словенка Марта Кос. До сада је био комесар за преговоре о чланству и добросуседску политику. Дуго смо чекали да чак и терминолошки проширење буде јасан приоритет ЕУ.
План раста за Западни Балкан предвиђа и регионалне тржишне интеграције, али и интеграције у јединствено тржиште ЕУ?
Овај састанак је сазвала председница ЕК Урсула фон дер Лајен како би био најављен завршетак преговора о реформским агендама и настављена прича о ономе што се назива убрзана интеграција у јединствено тржиште ЕУ. Овде су нам од посебног интереса зелени коридори, или унапређене царинске процедуре, друга тема је укључивање у јединствени систем плаћања у еврима, као и споразум о потврђивању усклађености производа – пре пар месеци смо конкурисали за почетак разговора на ову тему, као први са Западног Балкана. И много других активности које су резултат чињенице да смо у многим заједничким политикама достигли стандарде који нам могу омогућити да учествујемо у јединственом тржишту ЕУ. Али мора се нагласити, ова убрзана интеграција зависи од напретка у регионалним интеграцијама. То су теме и за ЕУ и за Берлински процес. Србија нема никакве проблеме са регионалним интеграцијама, напротив – за разлику од неких других, врло смо конструктивни.
Шта конкретно значи заједничко тржиште?
Од 2020. имамо акциони план за заједничко тржиште региона. Сада се разговара о томе како ће изгледати наставак тог процеса. Неке од мера су већ спроведене, као укидање роминга, међусобно признавање диплома и квалификација, путовање са личном картом... Сада предлог регионалног тржишта прати оно што се назива интеграција у европско тржиште и ту су констатоване три важне области. Прва су „зелени коридори“, који ће донети убрзање царинских процедура између Западног Балкана и Шенгена. Рецимо, да камиони не стоје оволико дуго на Батровцима и Хоргошу. Ту је најважније ускладити процедуре и унапредити инфраструктуру на граничним прелазима.
Друга област је СЕПА, односно јединствени простор плаћања у еврима, која има потенцијал да буде остварена до краја године, а то значи да ће компаније и појединци моћи много јефтиније да врше трансфере новца. Колико је то важно показује пример дознака. Наши грађани на дознаке које су око две милијарде евра годишње, морају да плате трошкове трансфера око пола милијарде евра. То су јако велики трошкови, то је једна четвртина укупних средстава, која се могу искористити за унапређење развоја. Што се тиче Србије, чекамо налазе надлежног директората Европске комисије који ради анализу нашег права и праксе и треба да нам да препоруке шта још треба да урадимо да бисмо се укључили у СЕПА.
Да ли све државе региона морају да се ускладе истовремено да би то заживело?
Не, ко први уради посао, може први и да се укључи.
А трећа област?
Трећа област је споразум о усклађивању производње роба, познатији као АКА споразум. Србија је као прва из региона Западног Балкана поднела апликацију за преговоре о овом споразуму. Идеја је још из Споразума о стабилизацији и придруживању да ако држава има могућност да производи робу у потпуности по европским стандардима, а то подразумева читав ланац, од сировина, преко производње, до паковања и транспорта, та роба може добити ЦЕ знак, обележје као да је произведена у ЕУ. То је важно јер таква роба апсолутно путује без било каквих ограничења и на трећа тржишта. Ових дана имамо прве разговоре, јер ЕК мора да процени читав ланац производње, како бисмо добили зелено светло, односно да наше робе добију ознаке ЦЕ.
Да ли се ознака добије за целу државу или по производима?
По врстама роба. За оне за које сте спремни. То су у нашем случају четири групе производа међу којима и бела техника и електроматеријали, за које већ сада испуњавамо услове. Ту је велики потенцијал. Заправо, план раста не доноси само средства, тих 1,5 милијарди, већ нам даје и могућности да смањимо трошкове пословања са ЕУ, али и потенцијал да будемо учесници у јединственом тржишту.
Једна од четири основне тачке плана раста је убрзање темељних реформи. Србија има проблема са основним стварима као што је изборни процес. Рад радне групе, коју сте поменули, која би требало да предложи начин имплементације препорука ОЕБС-а, био је блокиран од представника власти, по речима Немање Ненадића, њеног шефа. Како ћемо решити тај проблем?
Радна група је формирана у Скупштини и важно је приметити да је води неко ко није страначки представник. Ту сви морају да узму учешће, и владајуће и опозиционе странке. Константно се разговара са ОДИХР-ом и о начинима на које треба испунити препоруке. То је ствар договора са онима који имају експертизу у тој области и њихов рад прати Европска комисија. Када је реч о писању закона, често се консултује и са Венецијанском комисијом и са другим експертским међународним организацијама. Колико сам разумела, постоји политички договор и позиције и опозиције да се питањем препорука ОДИХР-а бави Скупштина, а ми чекамо резултате њиховог рада.
ЕУ је предвидела и такозване „услове плаћања“, поједностављено, нема новца док се не виде реформе...
Реформска агенда садржи 98 индикатора. Они су дефинисани у четири области. Питање препорука ОДИХР-а је у делу који се назива „Основе“. Поред тога се налазе и области које се односе на унапређење пословног окружења, на зелену и дигиталну транзицију и побољшање људских капацитета за остваривање реформи. Ми смо направили преглед корака у ове четири области који треба да буду предузети до краја 2027. године. Њихово испуњење је услов да добијемо средства. Ми смо озбиљни у намери да не буде кашњења, и то много мање због новца, а више због кредибилитета Србије, јер је он јако важан. Трудимо се да у процес праћења и извештавања укључимо и цивилни сектор јер реформе никада нису само задатак Владе и парламента.
Дуго је приступни процес практично био замрзнут. Чини се да је рат у Украјини променио ствари. Да ли се слажете с том оценом?
Апсолутно. После периода који сви називају замор од проширења, који је дошао после великог проширења, па затим и периода економске кризе у којој се Европа није снашла на најбољи начин, ствари се мењају. Један дужи период проширење није било на дневном реду ЕУ. Сада се налазимо у потпуно другачијој ситуацији, а разлози за то су геополитика, геоекономија, али рекла бих и пандемија. Показало се током пандемије да ЕУ мора да рачуна на оне који су јој најближи, а нема ближег од региона Западног Балкана.
А Западни Балкан сада изгледа као црна рупа на мапи Европске уније...
Ја волим да то зовем простором могућности. Показало се колико је ово важан простор када је реч о миграцијама, рецимо. У овом моменту балканска рута је потпуно затворена. Србија је ту одиграла кључну улогу, односно гранична полиција МУП-а и сви други који се баве проблемом миграција. Друго, веома су важни критични материјали. Европска унија је настала као заједница за угаљ и челик, јер је био потребан заједнички одговор на проблем производње главних сировина. Угаљ и челик су тада били критични материјали, па потом атомска енергија. Сада се поново размишља на тај начин. Шта је другачије у односу на то време - стандарди заштите животне средине. Они у доба угља и челика нису постојали, а данас су ти стандарди највиши у свету. Европа је први континент који је направио јасну стратегију забране емисије ЦО2 до 2050. године. Даље, ту су и ланци производње, па и питање безбедности.
Шта је са политичким утицајем? Зашто ЕУ дозвољава политички утицај Русије и Кине на Западном Балкану? Укупно становништво пет држава Балкана је 16,5 милиона. Када би нас ЕУ одмах примила, она то не би ни осетила, с обзиром на то да у њој живи око 450 милиона људи. С друге стране, био би елиминисан и политички и економски утицај Русије и Кине, била би стабилизована ситуација у Босни и Херцеговини, као и односи Београда и Приштине...
То су све аргументи које ми користимо у Бриселу. Знате, Србија се 20 и нешто година усклађује са правом ЕУ. Како би што боље била дата процена о владавини права у Србији, ми смо постали део механизма мониторинга који се користи и за све чланице Уније. На основу тог извештаја видимо да пратимо потребне реформе у области владавине права на исти начин на који то раде државе чланице и да се суочавамо са истим изазовима за области правосуђа, медија, борбе против корупције као и оне. Све државе константно спроводе реформе у области владавине права, јер оне никада не стају. И то није изговор да станемо са радом на овој области, напротив. И у другим областима се свакодневно мења ситуација, коју морамо непрестано пратити и даље се усклађивати. Пре неколико месеци је усвојен документ о вештачкој интелигенцији, замислите колико ће ту бити новина наредних година – не само у самој тој области, размишљам како ће се то одразити управо на област владавине права. Ту су и област животне средине и област безбедности хране, то су области које еволуирају, и јако је тешко држати корак с тим развојем. А то колики смо и колико нас има је и наша аргументација коју користимо у разговорима са представницима ЕУ. Читав наш регион је мањи од Румуније. Ми ћемо уласком Румуније и Бугарске у шенгенски систем, сада је то пробно време, бити у чудној ситуацији да смо унутрашња, а спољна граница Европске уније.
Волела бих посебно да поменем системе уласка и изласка из Шенгена, и систем ЕТИАС, који ће се примењивати од новембра, односно од јануара 2025. године за улазак у ЕУ. Људи нас често питају да ли је то враћање виза – категорично одговарам - није! Реч је о базама података ЕУ у које се укључујемо баш као држава која преговара чланство и која нема визе за улазак у ЕУ.
Један врло важан сегмент нашег односа и партнерства са ЕУ су миграције. Оне су потребне Европи, потребна је радна снага, и у извештају Марија Драгија о конкурентности се каже да је то један од највећих изазова. Али Европи не требају илегалне миграције, па је овде јако важна наша улога. У овом тренутку је илегални прелазак границе између Србије и Мађарске нула, а 70 одсто је смањен на свим другим границама. Европа јако цени и нашу борбу против група које се баве трафикингом.
Представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак каже да је 2028. година могућ датум за улазак региона у Унију. Делује нереално ако се узму у обзир стандарди који су до сада важили...
Пробаћу да одговорим на примеру кластера који покушавамо да отворимо већ три године, то су конкурентност и одрживи развој. Осам поглавља је у кластеру, још три морамо да отворимо. ЕК нема ниједне замерке, и већ три године понавља да је Србија, ако се цени по испуњености услова, спремна да отвори читав кластер. А препрека је сегмент који уноси геополитика, усклађивање са декларацијама заједничке спољне политике ЕУ. Наравно, ту је и дијалог Београд-Приштина, а у овом тренутку нема никога ко ће рећи да Србија није конструктивни партнер у том дијалогу. Ако знамо да су то елементи који се оцењују, јако је тешко говорити о било којој години. Ми смо за наше унутрашње потребе дефинисали 2027. годину, а ту се поклапамо са реформском агендом из плана раста, као годину када ћемо све системске законе ускладити са прописима ЕУ. Али одлука о пријему је одлука сваке од 27 држава чланица Уније и то је увек политичка одлука.
Какво је ваше лично мишљење? Хоћемо ли сви колективно са Балкана у ЕУ или појединачно?
Ми нисмо сви на истом нивоу када је у питању пут ка ЕУ, а имамо и различите политичке изазове. Србија има велики изазов у поглављу 35, али ми преговарамо већ 10 година, док Албанија и Македонија немају отворен нити један кластер. Оно што је до сада урађено у Србији је добар напредак у достизању стандарда ЕУ.
Шта се догађа са 20 отворених поглавља, поготово са најтежим поглављима, 23, које се односи на правосуђе, и 24, на слободу, безбедност?
Наравно да се на томе ради, најпре ту су уставни амандмани, па измена медијских закона, нова стратегија борбе против корупције... то су све мерила која су дефинисана када су отворена поглавља 23 и 24. За оба поглавља постоји механизам мониторинга за спровођење акционих планова од 2016. године. Сада радимо на самопроцени испуњености прелазних мерила, консултујемо се са Европском комисијом и желимо да знамо шта нам још остаје да бисмо могли да идемо ка документу који би потврдио њихову испуњеност, који се назива ИБАР. Он је важан и због наставка реформи у овим областима, али и јер је услов за почетак затварања појединих преговарачких поглавља.
Хоће ли наше признање Косова бити формалан услов за улазак Србије у Унију?
Па како може бити формалан услов ако постоји пет држава чланица ЕУ које саме не признају једнострано проглашену независност тзв. Косова? Од нас се као услов може тражити оно око чега постоји једногласност држава чланица. Врло је јасно дефинисано, када је почео процес преговора, шта је услов за затварање поглавља 35, у којем се налази праћење дијалога Београда и Приштине. И то је споразум о свеобухватној нормализацији односа. Зато се и ради на процесу нормализације живота грађана, без обзира на њихову националност, како би се смирила ситуација и успоставили нормални услови за живот. Статус никада није био предмет дијалога о нормализацији.
Бивши италијански премијер Марио Драги представио је извештај о будућности Европе. У њему се у Србији помиње пет рудника критичних сировина, литијума у Јадру и четири никла и кобалта, од којих један на Косову. Србија је потписала са ЕУ стратешко партнерство о одрживим сировинама. Колико такав споразум може да нам помогне на путу ка ЕУ? Део јавности каже да ће брже да нас пусте у ЕУ зато што њима требају наш литијум, кобалт, никл...
Њима су потребни критични материјали и они су нама дали могућност. И на нама је да ли ћемо ту могућност искористити. Неће Унија чекати дуго, она се мора снаћи и потражиће друге опције. Подсећам вас да план раста као једну од области за укључивање читавог региона предвиђа оно што називамо ланцима производње, а то важи и за области критичних материјала и критичних лекова. Ми смо, кроз меморандум о сарадњи, показали да смо у области ланца производње електричних аутомобила вероватно једина држава у читавој Европи која може да има читав ланац производње, од ископавања, преко производње батерија, катода, анода, до рециклаже батерија и производње електричних аутомобила. То је потенцијал, а на нама је да ли ћемо га искористити.
А ако кажемо да нећемо да рударимо литијум?
Али то није услов. Они кажу ваше је да се договорите унутар државе да ли ћете да искористите читав потенцијал. Али, како се мени чини, има још довољно простора да се о томе разговара. Ми можемо добити и експертизу и стручну помоћ из иностранства, и држава чланица и нечланица ЕУ.
Је ли било разговора о стручној помоћи? Конкретно за Јадар?
Многе чланице и нечланице Уније нуде помоћ. Шведска нуди сваку помоћ за учење о зеленом рударењу, а сигурна сам да знате да је Шведска шампион у тој области. Као и Јапан са својим искуствима у производњи батерија, али и Норвешка, да поменем само неке. Кључна ствар је у нашем добром разумевању, свакога од нас, грађана ове државе, шта све ова могућност може да донесе, како штитимо и животну средину и сваког од нас појединачно, али и какве гаранције морамо обезбедити да бисмо се сви осећали заштићено.
Извор: НИН