Суштина пројеката финансираних из пројекта ИПА 2014 - Развој нових производа и услуга од стране малих и средњих предузећа кроз комерцијализацију истраживања јесте да се наука примени и донесе, поред импулса развоју, и конкретну комерцијалну добит младим предузетницима, рекла је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
Јоксимовић је новинарима након конференције на којој је означен завршетак пројекта ИПА 2014 казала и да иновације могу бити врло ризична инвестиција у смислу да ли ће наћи место на тржишту и потрошаче, као и да је увек потребно неколико година да се виде резултати и да се дође до конкретне користи од таквих пројеката.
„Сви ови људи су показали храброст и идеју и самим тим што повезујемо изворе финансирања са изворима ЕУ ми премрежавамо и умрежавамо нашу научну истраживачку заједницу у европски истраживачки простор, а самим тим и њихови производи постају доступни и постаје им доступно и европско тржиште“, казала је Јоксимовић.
Истиче да у том смислу подижемо конкурентност не само Србије, већ и ЕУ. Како каже, то је оно где партнерство Србије и ЕУ почива, односно не само шта ЕУ може да уради за Србију, али и оно што Србија и сада показује као своје капацитете да помогне целом европском континенту и ЕУ да буде конкурентнија на глобалном тржишту и да то осете сви грађани Европе.
„Зато је важно да наставимо и реформски процес. Пуно смо урадили у претходном периоду, очекујем да то буде валоризовано и кроз конкретне кораке до краја године јер по новој методологији сваки корак значи дубљу могућност приближавања заједничким европским политикама и умрежавање наших политика са европским“, навела је.
Јоксимовић верује да су и овакви пројекти од изузетног значаја за наш европски пут, али пре свега за развој наше земље, за младе, за науку и образовање. Истиче да Србија никада није оскудевала ни у идеји, ни у памети и сматра да су бројни наши људи допринели бројним европским земљама у секторима у којима раде у тим земљама. У сваком случају, Јоксимовић наглашава да би Србија желела да задржи те младе људе у Србији.
„Данас нема границе за науку и иновацију. Желимо да будемо ти који ћемо подржати наше најталентованије и најдрагоценије научнике и у том смислу заједно са ЕУ настављамо са оваквим пројектима“, казала је.
Подсетила је да је овај пројекат заједнички финансиран и подржан од Владе Србије и ЕУ и појаснила да када се програмирају претприступни фондови ЕУ на које имамо право као земља која преговара чланство и која је у приступном процесу, Србија се руководи с једне стране приоритетима националних реформи које спроводи, а с друге стране ЕУ дефинише приоритетне области у које жели да инвестира новац.
„Онда преговарамо, видимо који пројекти су зрели и који су то пројекти који ће дати највећи и конкретан ефекат, не само на БДП и раст, већ шта ће допрети до наших грађана, које су користи посебно за одређене категорије грађана, а мислим да су млади и научници мотивисани да раде, имају пуно идеја“, каже Јоксимовић.
Истиче да идеје не припадају само младима, већ да припадају свима и старијим генерацијама. Како каже, имајући у виду високотехнолошке и софистициране пројекте који се углавном данас предоминантно развијају на тржишту нових технологија, важно је да се у то улаже.
Наводећи да су за овај пројекат коришћена средства из 2014, Јоксимовић каже да увек постоји период од пет до шест година да се спроведу пројекти и реализују, те да је овај реализован у року.
„Сви ови пројекти који су данас представљени су заиста изванредни и потпуно одговарају критеријумима који су постављени за реализацију ових пројеката. Ми на овоме нисмо стали, већ 2018. имамо такође велики пакет, који је везан за комерцијализацију и унапређење иновационих технолошких капацитета малих и средњих предузећа“, најавила је Јоксимовић.
Како је додала, јавни позив је до краја марта 2022. године отворен, а пријаве се подносе преко е портала Фонда за иновациони развој.
Извор: Танјуг
