Спољнополитички одбор Европског парламента великом већином гласова усвојио је јуче препоруке за Западни Балкан, а министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић сматра да се као најзначајнија порука издваја реафирмација пуноправног чланства у ЕУ за државе кандидате.
Јоксимовић је у писаној изјави за Танјуг навела да је се реафирмација поруке о пуноправном чланству у ЕУ посебно издваја имајући у виду околности у којима је тема пандемије, њених здравствених, а посебно друштвено-економских последица окупирала пажњу и бригу свих држава чланица ЕУ, али и целе планете.
„Као најзначајнија порука издваја се реафирмација пуноправног чланства у ЕУ за државе кандидате, као коначног циља процеса приступања и проширења ЕУ, који се може и мора реализовати паралелно са унутрашњим реформама тежишно у контексту обнављања кредибилитета самог процеса“, навела је Јоксимовић.
Према њеним речима, та порука је посебна и у односу на раније изјаве да неће бити пријема нових чланица док се не заврши унутрашња реформа и консолидација ЕУ.
Како наводи, друга значајна препорука тиче се реафирмације подстицајних мера за државе кандидате, њихово постепено укључивање у секторске политике и програме и пре добијања пуноправног чланства, као и успостављање стратешког економског и инвестиционог плана за земље у процесу приступања.
„То је сада додатно значајно у смислу очекивања да будемо укључени у мере опоравка у постпандемијском периоду. Ово је такође важна порука, с обзиром да је нова методологија проширења најавила то као будући концепт, али је ипак остала ускраћена у погледу јаснијег сагледавања подстицајних мера“, додаје министар.
Истиче да је то питање од посебног значаја за Србију јер се наша држава налази дубоко у процесу приступања, па ће опредељење за нову методологију проширења, како додаје, највише зависити од подршке коју је ЕУ спремна да понуди будућим чланицама.
Одговарајући на питање да ли сматра да ће се Самит ЕУ и Западни Балкан који је требало да се одржи у мају па је одложен за крај јуна и одржати тада, Јоксимовић каже да би одржавање Самита било добро, те да се нада да ће се у јуну стећи потребни услови за његово одржавање.
„Важно је да се пракса одржавања Самита in vivo очува јер такви догађаји носе посебан значај како у погледу размене мишљења и идеја највиших државних званичника у формалном заседању, тако и ван формалног контекста, због улоге и значаја које државе из нашег региона добијају на том пољу", наводи.
Истиче да је сигурна да је свима у ЕУ стало да се покаже уверљива заинтересованост за регион, како за кандидате, тако и за потенцијалне кандидате јер је, како додаје, и пандемијска криза показала да без ефективне солидарности, стално отворене линије комуникације и координисаног управљања процесима свих држава европског континента независно да ли су чланице ЕУ или нису, нема функционалног и одрживог одговора.
„Отуда је интеграција остатка европског континента од суштинске важности, сигурна сам да је то данас свима јасније - и скептичним чланицама, али и нама који смо у процесу преговора“, истиче.
Како наводи, општа „евросумња и резигнација која се отворила током пандемијске кризе“, управо је јасно показала колико је велика насушна потреба и очекивања грађана Европе за опстанком удруженог континента.
„Томе ћемо сведочити у периоду који је пред нама и који ће захтевати здружене напоре свих у Европи и ЕУ да би се обновила привреда и друштво. Не можемо једни без других. Они који кажу другачије нека размисле два пута. Зато је важно да се одржи Самит ЕУ ЗБ“, наводи министар.
Коментаришући јучерашње најаве шефа дипломатије ЕУ Жозепа Борела да ће ЕУ помоћи Западни Балкан, Јоксимовић истиче да вишегодишња помоћ ЕУ коју је Србија до сада примила ради спровођења ширих политичких, економских и институционалних реформи, али и додатна подршка која је добијена како би се ефикасно суочила са непредвиђеним изазовима попут поплава, миграција и сада пандемије КОВИД-19, Србији је заиста од великог значаја.
„Да нисмо имали улагања те врсте током претходних година, тешко бисмо се ухватили у коштац са изазовима ове врсте, на којима су и многи спремнији од нас поклекли. Вирусом су погођене све европске земље, независно од тога да ли је реч о чланицама ЕУ или не - самим тим, овде говоримо о удруженој одговорности, али и ефикасној солидарност једних према другима“, каже Јоксимовић.
Додаје да када се налазите у истом проблему, на изазов се одговара здруженим снагама и капацитетима, а дан после подразумева разговор с нашим европским комшијама како да опоравимо економију, будући да економски зависимо једни од других.
Јоксимовић се захвалила комесару ЕУ Вархеију који је, у одговору на њено писмо и молбу да се изврши пренамена неутрошених ИПА средстава, промптно потврдио спремност ЕУ да омогући коришћење 15 милиона евра за хитне потребе и 78.4 милиона евра за потребе социо -економског опоравка.
У погледу хитних потреба, ЕУ је већ определила 4,9 милиона евра за хитну набавку медицинске опреме, односно куповину респиратора, вентилатора, монитора, маски, уређаја за тестирање и тестова, контејнера за тријажу пацијената, концентратора кисеоника...., наводи Јоксимовић и додаје да је опредељено и 4,9 милиона евра за плаћање трошкова 12 карго летова чиме се обезбеђује несметано допремање неколико стотина тона медицинске опреме и материјала.
Додатна подршка обезбеђена је за набавку и испоруку пакета са храном и хигијенским средствима за најугроженије групе становника, наводи Јоксимовић и истиче да се настављају консултације са ЕУ и о томе на који начин најбоље искористити расположива средства из фондова ЕУ за потребе свеукупног друштвеног и економског опоравка, узимајући у обзир Програм економског опоравка који је Влада усвојила са циљем да се смање негативне последице пандемије и заустављања глобалних привредних токова на економију и конкурентност наше привреде.
Поред бесповратних средстава из ИПА фондова, Србија као држава кандидат за чланство у ЕУ, каже Јоксимовић рачуна и на подршку из Фонда солидарности ЕУ.
„С тим у вези започели смо припрему апликације коју ћемо доставити сходно процедурама и роковима који су предвиђени релевантним правним оквиром ЕУ“, наводи.
Како каже, средствима из Фонда требало би да се покрије део јавних трошкова који, подсећа, износе више стотина милиона евра, а које смо до сада имали с намером да ојачамо здравствени систем и спречимо неконтролисано ширење КОВИД-19.
Како наводи, Србија је захвална и на могућности да учествује у заједничким набавкама са државама чланицама ЕУ, што може имати утицаја на квалитет, цену и доступност самих медицинских производа, наводи Јоксимовић и додаје да самим тим и може утицати и на квалитет услуга које наш здравствени систем пружа.
„Захвални смо и на чињеници да ће Србија бити изузета из примене уредбе о привременом ограничавању извоза заштитне медицинске опреме са територије ЕУ“, наводи Јоксимовић.
Додаје да је у сталном контакту са представницима Делегације ЕУ у Београду како би осигурали да та помоћ стигне на праву адресу и обезбедили одговарајућу негу пацијентима, заштиту доктора и медицинских радника у здравственим установама, као и да та помоћ стигне до најрањивијих и најугроженијих група грађана.
Извор: Танјуг