ССП

Споразум о стабилизацији и придруживању

Шта је ССП?

Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) је међународни уговор, чијим ће ступањем на снагу Србија добити статус државе придружене Европској унији. Две најважније обавезе које ће наша земља преузети овим споразумом биће успостављање зоне слободне трговине и усклађивање законодавства са правом ЕУ.

Колико су трајали преговори о ССП између Србије и ЕУ?

У Палати државне заједнице СЦГ 10. октобра 2005. године одржана је свечана седница којом је означен почетак преговора Европске уније и Србије и Црне Горе о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању који представља прву степеницу ка интеграцији у ЕУ. Преговори су закључени 10. септембра 2007. године у Бриселу, завршетком пете техничке рунде преговора између Републике Србије и ЕУ,  a 7. новембра исте године ССП је парафира.Након тога, 29. априла 2008. потписан је ССП и пратећи Прелазни споразум о трговини и трговинским питањима (ПТС). Народна скупштина Републике Србије ратификовала је оба ова документа 9. септембра 2008. године .

Како је текла ратификација ССП-а?

Након две године од потписивања, Савет министара Европске уније је 14. јуна 2010. године, одлучио да одмрзне процес ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између ЕУ и Србије.

Одлука је донета, пошто је главни хашки тужилац Серж Брамерц обавестио министре ЕУ, да је задовољан сарадњом Србије са Међународним судом за ратне злочине у бившој Југославији.

Након што су ССП ратификовали Европски парлaмeнт и свих 27 држава чланица ЕУ, остаје да Саветминистара ЕУ потврди ССП у име ЕУ. Под условом да Савет потврди ССП до краја јула, ССП ступа на снагу најраније 1. септембра 2013. године и тиме Србија добија статус државе придружене Европској унији.

Да ли ће Хрватска бити у обавези да ратификује ССП након уласка у ЕУ?

Без обзира што je 1. јула 2013. године, Хрватска постала чланица ЕУ, ова држава  неће ратификовати ССП са Србијом, већ само „Протокол о прилагођавању Прелазног трговинског споразума и ССП уласку Хрватске у ЕУ“, који се тренутно преговара.

Шта ће се десити са Прелазни трговинским споразумом након што ССП ступи на снагу?

Ступањем на снагу ССП, Прелазни трговински споразум биће стављен ван снаге и престаће да се примењује, с тим што ће све обавезе које су стране почеле да испуњавају према ПТС морати да буду испуњене у складу са динамиком договореној у ПТС.

Са друге стране ступањем на снагу ССП, Србија и ЕУ почеће са испуњавањем нових обавезе које нису биле садржане у ПТС, попут фазне либерализације приступа јавним набавкама двеју страна, приступа тржишту некретнина, заштите од дискриминације легално запослених држављана Србије у државама ЕУ, заштите од дискриминације у пословању привредних друштава две стране, даље усклађивање домаћег законодавства са прописима ЕУ, итд.

ССП је закључен на неодређено време и примењиваће се до момента ступања Србије у чланство ЕУ.

Ступање на снагу ССП неће утицати на коришћење претприступног ИПА фонда.

Која су тела за спровођење ССП?

Ступањем на снагу ССП формирају се нова заједничка тела за његово спровођење, поред већ постојећег Одбора за праћење спровођења Прелазног трговинског споразума, који ће бити преименован у Одбор за стабилизацију и придруживање.

Оснивају се три тела:

1. Савет за стабилизацију и придруживање,задужен је за праћење спровођења Споразума на највишем политичком нивоу. Састав чине представници Европске комисије и Савета Европске уније са стране ЕУ и министри у Владе Србије. Основно задужење Савета је да решава отворена питања настала у току спровођења Споразума.

2. Одбор за стабилизацију и придруживање, помаже у раду Саветуза стабилизацију и придруживање. Одбор је састављен од представника Европске комисије, с једне стране, и представника Владе Србије, с друге странена нивоу експерата. Одбор представља кључно тело које ће се бавити спровођењем Споразума и даљим прецизирањем његових одредби.

Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање, се формира као форум у којем ће се посланици Народне скупштине Републике Србије и Европског парламента састајати и размењивати мишљења.

Које су приоритетне области у којима ће се домаће законодавство усклађивати са правним тековинама ЕУ?

Споразумом о стабилизацији и придруживању предвиђа се обавеза Републике Србије да у договореним роковима усклади домаће законодавство са прописима који спадају у правне тековине Европских заједница, сада Европске уније. С обзиром на обим правних тековина ЕУ одређена су приоритетна подручја која имају директан утицај на стварање зоне слободне трговине између ЕУ и Србије.

У складу са тим усклађивање почиње од следећих подручја: заштита конкуренције и контрола доделе државних помоћи (субвенција), право интелектуалне својине, јавне набавке, стандардизација и заштита потрошача. Са ступањем на снагу ССП, обавеза усклађивања се шири и на остале области правних тековина ЕУ.

Када се формира зона слободне трговине између Србије и ЕУ?

Прелазним споразумом, чија је примена почела јанаура 2009. године ствара се зона слободне трговине између Србије и ЕУ у периоду од шест година. Рок за либерализацију трговине је одређен у складу са способношћу српске индустрије и пољопривреде да се прилагоде слободној трговини али и са жељом Србије за што бржим завршетком реформи и приступањем Европској унији. Овај рок дефинисан је и имајући у виду рокове које су договориле друге државе у оквиру Процеса стабилизације и придруживања (Македонија 10 година, Албанија 10, Хрватска шест, Босна и Херцеговина шест и Црна Гора пет година).

Обавеза Србије састоји се у постепеном укидању царина на увоз робе пореклом из Европске уније у прелазном периоду од шест година који се окончава 1. јануара 2014. године. Од овога су изузети одређени стратешки пољопривредни производи садржани у Анексу IIIг, који ће задржати царинску заштиту све до уласка Србије у чланство ЕУ. Са друге стране, Европска унија овим уговором потврђује слободан приступ роби из Србије тржишту Европске уније, који је слободан још од 2001. године.

Којим темпом се либерализује трговина између Србије и ЕУ?

Темпо либерализације и степен заштите зависи од степена осетљивости производа за индустрију Србије. Дефинисане су три групе индустријских производа, према осетљивости, за које ће либерализација бити остварена након периода од три, пет односно шест година. За производе који се не налазе на овим листама царине су биле укинуте моментом почетка примене Прелазног споразума 2009. годние. Обезбеђено је да кључни сектори домаће индустрије (попут индустрије аутомобила, играчака, обуће, керамике...) остану на високом степену заштите у току прелазног периода од пет односно шест година.

Када се укидају царине на увоз пољопривредних производа из ЕУ?

Укидање царина за пољопривредне производе, прерађене пољопривредне производе, рибу и рибље производе биће такође остварено постепено, током прелазног периода од шест година, уз задржавање царинске заштите за поједине производе (око 20 одсто производа, Анекс IIIг,) и након прелазног периода. Договорено је да осетљиви производи попут меса, млека и жита остану на високом степену заштите током петогодишњег транзиционог периода. Обезбеђено је задржавање сезонске заштите за један број осетљивих производа, воћа и поврћа, попут парадајза и паприка (Анекс IIIв).

Србија је обезбедила квоте за извоз од 180.000 тона шећера и 8.700 тона телетине годишње. По први пут Србија је обезбедила гарантовану годишњу квоту за извоз вина од 63.000 хектолитара вина, што ће омогућити инвестиције у овом сектору. Преговори су резултирали и квотама за извоз 15 тона пастрмке и 60 тона шарана из нађше земље у ЕУ.

Које су још области сарадње регулисане ССП?

Уговором Европска унија и Србија потврђују да ће сарађивати у многобројним областима попут социјалне сарадње, образовања и обуке, културне сарадње, информисања и комуникација, транспорта, енергетике, животне средине, истраживања и технолошког развоја, што ће омогућити Србији приступ програмима технолошког и научног развоја који постоје у Европској унији а који су неопходни зарад целокупног развоја земље и заустављања „одлива мозгова“ и одласка младих.

У ком року ће правила конкуренције да почну да се примењују на јавна предузећа?

Србија преузима обавезу да у року од три године након ступања на снагу Споразума примењује правила конкуренције на јавна предузећа и отвори их за конкуренцију из Европске уније, што је рок који ће омогућити прилагођавање ових предузећа тржишној утакмици.

Које су користи од ССП?

ДИРЕКТНА КОРИСТ ЗА ГРАЂАНЕ:

Споразум је био један од неопходних корака ка укидању виза за грађане Србије јер не постоји држава која нема овакав споразум а која се налази на „белој Шенген листи.“

Већа безбедност производа и заштита потрошача које ће омогућити да се избегну тешке последице по здравље становништва. Србија редовно добија информације о небезебденим производима који се повлаче са тржишта ЕУ, преко система РАПЕКС.

Ниже цене производа и знатно већа могућност избора услед либерализације трговине са ЕУ.

ПОЛИТИЧКЕ КОРИСТИ:

Јачање политичке позиције и угледа Србије у ЕУ и у свету - Србија престаје да буде једина држава на Балкану која није придружена ЕУ и престаје да буде једина у Европи која нема уговорни однос са ЕУ.

Јачање регионалне позиције Србије у односу на државе за којима је до сада заостајала у овом порцесу и могућност за преузимање улоге регионалног лидера.

ПРИВРЕДНЕ КОРИСТИ:

Претварање једностраних уступака ЕУ у области трговине у уговорне односе две стране и институционализација односа Србије и ЕУ. Пре потписивања ССП, трговина између ЕУ и Србије је била регулисана Аутономним трговинским мерама,тј. једностраном изјавом воље ЕУ коју је Унија могла да измени у сваком тренутку. ССП представаља уговорну обавезу како за Србију тако и за ЕУ и евентуалне измене доносе се консензусом обеју страна.

Србија је добила приступ тржишту од 490 милиона потрошача за произвођаче из Србије. Ово је резултирало константним порастом извоза из Србије и смањивањем трговинског дефицита у трговини са ЕУ. 2007. године покривеност увоза извозом је била 46,9%, док је прва 3 месеца 2013. године достигла ниво од 70,5.

Давање јасног сигнала инвеститорима о стабилности прилика у земљи - усклађивање домаћег законодавства са правом ЕУ у наведеним областима, услови за улагање и за пословање постају препознатљиви и предвидљиви страним инвеститорима.

Корак ка статусу кандидата и отварању могућности за повећање претприступне помоћи ЕУ Србији - стицањем статуса кандидата отварају се преостале 3 компоненте ИПА претприступног фонда (рурални развој, регионални развој и развој људских ресурса), као и могућности за коришћење значајно већих фондова ЕУ

АДМИНИСТРАТИВНЕ КОРИСТИ:

Већа помоћ ЕУ у процесу законодавне реформе Србије - ССП представља основ за пружање додатне помоћи у преносу знања и искустава држава чланица ЕУ у областима које до сада нису биле адекватно покривене законодавном рефоромом.

Споразум представља правни основ за унапређење сарадње Србије и ЕУ у бројним областима: економска и трговинска политика, статистика, банкарство, осигурање и финансијске услуге, ревизија и финансијска контрола, промоција и заштита инвестиција, индустријска сарадња, мала и средња предузећа, туризам, пољопривреда и агро-индустријски сектор, рибарство, царине, порези, социјална сарадња, образовање и обука, културна сарадња, сарадња у аудиовизуелној области, информатичко друштво, електронске комуникацијске мреже и услуге, информисање и комуникације, транспорт, енергетика, нуклеарна безбедност, животна средина, истраживање и технолошки развој, регионални и локални развој и јавна управа.