Међународни фондови

Републикa Србија је почела да прима међународну помоћ у већој мери од 2001. године, како би што ефикасније спроводила  свеобухватне друштвене, политичке и економске реформе. У  првом периоду (до 2002) донаторска подршка углавном се састојала од хуманитарне помоћи усмерене на испуњавање хитних социјалних потреба становништва и решавања непосредних потреба - обезбеђивање подршке за увоз електричне енергије и опоравак националних енергетских система, обезбеђивање недостајућих лекова, као и решавање питања избеглица.

Након Солунског самита председника држава и влада чланица Европске уније и држава кандидата, који је одржан у јуну 2003. године, на којем је ЕУ  потврдила своју недвосмислену подршку европској будућности земаља Западног Балкана, донаторска подршка је постепено све више усмеравана  ка подршци структурним реформама, као одговор на изазове који прате процес европских интеграција.

На основу закључених билатералних и мултилатералних међународних оквирних споразума о развојној сарадњи и споразума о спровођењу различитих инструмената и програма који се финансирају из средстава међународне развојне помоћи, Републици Србији су на располагању  средства из различитих међународних фондова којима се финансира спровођење стратешких реформи у процесу  приступања Србије ЕУ и њен друштвено-економски развој.

Међународна развојна помоћ Републици Србији обухвата подршку билатералних и мултилатералних развојних партнера, укључујући и финансијску подршку међународних финансијских институција а обезбеђује се или у виду бесповратних средстава (укључујући хуманитарну помоћ) или као концесионални зајмови, који се одобравају под значајно бољим условима од тржишних.

Донаторску заједницу у Републици Србији чини преко 30 билатералних донатора/развојних партнера, мултилатералних организација и међународних финансијских институција.

 Европска унија водећи је давалац бесповратних средстава Републици Србији у протеклих више од 15 година. Од 2001. до краја 2016, , подршка ЕУ износила је више од три милијарде евра, док је у истом периоду највећи давалац концесионалних кредита била Европска инвестициона банка.  

Области које се финансирају средствима међународне развојне помоћи у Републици Србији груписане су у девет приоритетних сектора и три тематске области и дефинисане су документом „Национални приоритети за међународну помоћ Републици Србији за период 2014-2017. година, са пројекцијама до 2020. године”. Овај стратешки програмски документ омогућава већу усклађеност међународне развојне помоћи са националним приоритетима, како би донаторске интервенције биле комплементарне националним приоритетима и јавним издвајањима из државног буџета за спровођење стратешких реформи. Осим тога, на овај начин се онемогућава преклапање донаторских активности и обезбеђује рационализација ових активности и највећа могућа економичност.