Анализа методологија прорачуна енергетске ефикасности зграда – Корак ближе европским стандардима у оквиру преговарачког поглавља 15

22. јул 2025. | Београд

Анализа методологија прорачуна енергетске ефикасности зграда – Корак ближе европским стандардима у оквиру преговарачког поглавља 15

У склопу активности пројекта ПЛАЦ ИВ, усмереног на усклађивање законодавства Србије са правним тековинама Европске уније, спроведена је детаљна анализа постојеће методологије прорачуна енергетских својстава зграда за потребе енергетске сертификације. Циљ анализе је утврђивање усклађености са релевантним стандардима и Директивом ЕУ 2024/1275 о енергетским својствима зграда (ЕПБД) , а све у контексту припрема за преговарачко поглавље 15 – Енергетика.

На радном састанку одржаном у Министарству грађевинарства, саобраћаја и енергетике, експерткиња пројекта 17. јула 2025, проф. др Тамара Бајц представила је присутнима анализу која је обухватила следеће кораке:

•    Анализу постојеће методологије прорачуна – коришћених стандарда и усклађеност са регулативом ЕУ.

•    Преглед кључних разлика у постојећој методологији прорачуна и захтева ИСО 52000-1, 52003-1, 52010-1, 52016-1, 52018-1.

•    Анализу захтева ЕПБД, постојеће методологије и стандарда ИСО 52000-1, 52003-1, 52010-1, 52016-1, 52018-1 која је обухватила алгоритме за прорачун енергетских својстава зграда и примере дефинисања критеријума енергетских својстава зграда различитих европских земаља.

•    Препоруке за усклађивање постојеће методологије са изменама ЕПБД. 

•    Израду Националних листова података за потребну енергију за грејање и СТВ (санитарна топла вода) за кључне стандарде ИСО 52000-1, 52003-1, 52010-1, 52016-1, 52018-1.

Током анализе је утврђено да постоје потребе за унапређењем постојеће методологије посебно у следећим областима:

•    Усклађивање дефинисања зграде, граница термичког омотача и избора методологије - неопходно је усагласити ове елементе са ЕН ИСО 52000-1 стандардом.

•    Формирање националне базе података за климатске карактеристике - потребно је формирати поуздану базу података са климатским подацима за различите локације у Републици Србији.

•    Унапређење математичког модела прорачуна - потребно је инкорпорирати све релевантне стандарде у математички модел прорачуна.

•    Унапређење фактора претварања из испоручене у примарну енергију како би се афирмисало коришћење обновљивих извора енергије.

•    Дефинисање индикатора енергетских својстава за Републику Србију - дефинисање обавезних индикатора као што је примарна енергија по метру квадратном и удео обновљивих извора за успостављање нЗЕБ нивоа (зграда скоро нулте енергије).

•    Развој симулационог софтвера - неопходан је развој националног софтвера.

•    Дефинисање референтних зграда и индикатора кроз симулације за различите локације, категорије зграда и периоде градње.

•    Дефинисање енергетских разреда по периоду градње, категорији зграде и могућности за нЗЕБ како за појединачне зграде, тако и за просек за грађевински фонд.

•    Унапређење изгледа сертификата усклађивање са препорученим стандардима и укључивање кључних индикатора.

На основу спроведене анализе, препоручује се да се све неопходне измене у методологији спроведу према важећим стандардима и ЕПБД, уз одабир одговарајућег временског интервала прорачуна. Током заједничког радног састанка експерткиња Тамара Бајц истакла је предности и недостатке часовног и коригованог месечног метода прорачуна, и нагласила да метод прорачуна треба да  буде дефинисан на националном нивоу кроз будуће измене методологије.

Спровођење ових препорука важан је корак ка усклађивању са европским стандардима у области енергетске ефикасности зграда, што је предуслов за успешно затварање преговарачког поглавља 15, као само један од предуслова на путу Србије ка приступању Европској унији.

Главни корисници пројекта ПЛАЦ ИВ су Министарство за европске интеграције, док конкретне потребе за правном помоћи у појединим поглављима дефинишу надлежна министарства и преговарачке групе за поједина поглавља правних тековина ЕУ, у складу са релевантним документима и обавезама које проистичу из приступних преговора са ЕУ.