Министарство државне управе и локалне самоуправе, Министарство за европске интеграције и Мисија СИГМА су у оквиру процеса европских интеграција одржали уводни састанак на високом нивоу, поводом свечаног почетка овогодишњег СИГМА мерења напретка оствареног у спровођењу реформе јавне управе у Србији, саопштено је из МДУЛС-а.
Циљ јучерашњег састанка је упознавање институција Србије са мисијом СИГМА и представљање ревидираних принципа јавне управе које је СИГМА усвојила у новембру 2023. године.
Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић навела је да реформисати државну управу и локалну самоуправу значи убрзати крвоток једне државе као и да је то веома тежа и изазован посао.
„Тежак, јер за разлику од многих других области у којима се усклађујемо с оним што постоји у ЕУ, овде нема правних правила, већ постоје само правни принципи које државе чланице различито прихватају", рекла је Мишчевић.
Додала је да је други велики изазов чињеница да Србија има веома дугу традицију државне управе коју је развијала упоредо са својом државношћу, а будући да према њеним речима, у ове реформе није кренула од нуле, треба их пажљиво уклапати са нашом традицијом.
Говорећи о томе колики је значај реформе државне управе као услова у преговорима, министарка је нагласила да нам о томе говори и чињеница да је та реформа постала део првог кластера који називамо Основе, дакле један од носећих елемената преговарачког процеса.
„Оно о чему највише треба да разговарамо и данас и убудуће јесу нови основни принципи усклађени са потребама 21. века, данашњом државном управом и наравно са искуствима нашег развоја до сада, као и развоја држава чланица“, рекла је министарка.
Навела је да је ЕУ од самог почетка из својих фондова подржавала развој и унапређење државне управе и локалне самоуправе.
„Посебно нам је значајна секторска буџетска подршка ЕУ, која сада иде у нови циклус вредан 30 милиона евра и која подразумева врло јасне индикаторе за наставак даље реформе", нагласила је она.
Подвукла је и да се ступањем у чланство овај процес неће завршити, већ ће нас пратити и као чланицу Европске уније и зато је додатно веома важно да заједнички још много радимо на томе.
Помоћник министра државне управе и локалне самоуправе у сектору за Добру управу Радослав Вујовић истакао је да Србија континуирано улаже значајне напоре у реформисање своје јавне управе и њено усклађивање са стандардима који преовлађују у Европској унији, али пре свега како би је учинила ефикаснијом, транспарентнијом, одговорнијом и "по мери својих грађана и грађанки".
Он је нагласио да је према налазима претходног СИГМА Извештаја из 2021. године највећи напредак идентификован у области Пружања услуга, али да се наша држава налази изнад регионалног просека и у областима Управљања јавним финансијама, Управљања људским ресурсима и Развоја и координације јавних политика, што, према његовим речима, потврђује посвећеност Србије свеобухватној реформи јавне управе.
Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева изјавила је да је реформа јавне управе од суштинског значаја за јачање управљања на свим нивоима и представља један од темеља процеса проширења.
„Заједно са владавином права, економијом и функционисањем демократских институција, реформа јавне управе је један од 'основних' елемената процеса приступања ЕУ", изјавила је Халачева.
Она је подсетила да, иако не постоји јединствен модел који се може преузети и применити на сваког будућег члана, принципи реформе јавне управе (ПАР), које је 2014. године развила СИГМА у тесној сарадњи са ЕУ, пружају драгоцене смернице за постизање здраве и непристрасне јавне управе.
Халачева је истакла да ЕУ подржава административне реформе и подизање институционалних капацитета Србије од кад је ЕУ присутна у земљи, нагласивши да је Србија имала користи од највеће ЕУ подршке сектору за реформу јавне управе у региону (80 милиона евра), праћене текућом секторском буџетском подршком од 30 милиона евра.
Шеф програма СИГМА Грегор Вирант истакао је да ново издање Принципа јавне управе из 2023. године мање налаже правила, а више је засновано на пракси и резултатима.
„Верујемо да ће резултати мониторинга, који ће бити спроведен током 2024. године, бити користан алат српској администрацији да идентификује предности и слабости, као и да одреди приоритетне области за побољшање“, рекао је Вирант.
СИГМА, заједничка иницијатива ОЕЦД и Европске уније, усвојила је у 2023. години ревидиране Принципе јавне управе и по њима ће се први пут спровести оцењивање за Србију у 2024. години.
Резултат оцењивања је Извештај о праћењу, који садржи оцене реформе јавне управе у шест најважнијих тематских области, као и препоруке за даље унапређење система јавне управе.
У недељи од 22. до 26. јануара планирано је одржавање посебних састанака по тематским областима, на којима ће представници Мисије СИГМА ближе представити методологију евалуације представницима институција Србије.
Извор: Танјуг
