Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић истакла је данас да инклузија било које маргинализоване групе није само питање заштите људских права, већ да је то врло важно економско питање које свака држава озбиљно мора да узме у разматрање.
Министарка Мишчевић је на панелу „Економски трошкови искључења“ у организацији Светске банке, на коме се разговарало о економским трошковима због искључености LGBTQ+ на тржишту рада у Србији подсетила да је и укључивање жена у тржиште рада у једном моменту било питање инклузије.
„На томе смо научили да укључити све становнике државе у производњу и развој државе само доноси корист“, истакла је Мишчевић.
У процесу европских интеграција питање права заштите сваке мањине, према речима Мишчевић, има своје место у преговорима и не само за чланство у ЕУ, већ и од првог момента наших разговора за чланство у Савету Европе.
Као што извештај врло лепо констатује, право је оквир који постоји у Србији и који је на јако високом нивоу. Ствар која је проблем за сваку државу је добра имплементација. Имплементирати се може на један или други начин, а оно о чему ми говоримо је имплементација која доноси трек рекорд“, рекла је Мишчевић.
Објаснила је да израз трек рекорд, за који и даље не постоји превод на српски језик, подразумева да се на основу права које је кодификовано у домаћем праву може у потпуности заштитити своје право пред судовима до последње инстанце.
„Ако сведемо на најконкретније, на питање инклузије, то значи забрана дискриминације на раду за LGBTQ+ које ми видимо на основу извештаја које Повереник за заштиту равноправности представља Скупштини, то је тај трек рекорд“, додатно је објаснила Мишчевић.
Мишчевић је говорећи о Извештају који је представљен на данашњем панелу, објаснила да је Извештај писан на основу Извештаја Агенције за основна права из 2019. године и паралелно упоређиван са нашим извештајима до 2021. године и додала да је од тада до данас дошло до промене.
„Усвојен је велики број закона, Закон о заштити од дискриминације као и Стратегија и Акциони план који то прате, али је сада ствар у доброј имплементацији“, рекла је Мишчевић.
Напоменула је да је питање заштите људских права, посебно права мањина обавеза коју је држава Србија преузела да ће поштовати, бранити грађане без обзира да ли су мањина, које су расе и пола зато што је поштовање људских права основа функционисања сваког демократског друштва данас у свету.
„Подсетићу да је заштита од дискриминације на радном месту једино право записано у основним уговорима ЕУ од 1951. године до сад и оно се сада само шири и на нове групе те смо дошли до нове групе чија су права на рад најугроженија, а то је LGBTQ+“ , рекла је министарка.
Закон о родној равноправности је, према речима Мишчевић, такође новина, као и Стратегија која се бави превенцијом и процесуирањем дискриминације са Акционим планом која је до периода 2030. године и која је један од важних и носећих докумената и саставни је део докумената који су у припреми за Поглавље 23.
„Сталним разговорима са цивилним друштвом, Националним конвентом али и кроз годишње извештаје које подноси Европска комисија смо могли видети да је претходна година донела напредак у овом сегменту и кроз гаранције за младе које јесу један од важних елемената“, објаснила је Мишчевић.
На основу извештаја који је сачинила Светска банка, Србија је учинила значајан напредак у заштити људских права ЛГБТQ+ особа, али подаци показују да су они и даље међу најмаргинализованијим групама у земљи, често лишени својих основних права као што су право на живот, слободу, безбедност или једнакост пред законом.
Извор: Танјуг
