Пут Србије према Европској унији дефинитивно води преко Берлина, каже Тања Мишчевић. Министарка за европске интеграције Србије ове недеље имала је читав низ састанака у главном граду Немачке, а у интервјуу за DW наглашава да је Берлин „веома заинтересован за Србију, и економски и билатерално – кроз велике инвестиције, огроман број људи који су запослени у немачким компанијама, кроз билатералну помоћ која је годишње дефинитивно највећа када се пореди са свим осталим државама.“
„Немачка улаже у Србију управо зато што је види на европском путу и што разуме тај европски пут“, каже Мишчевић и додаје да је „Немачка уједно и узор Србији у многим областима – од владавине права и медијских слобода, преко економске снаге и стабилности, па до питања која се односе на зелену транзицију и енергетску диверсификацију.“
На питање какви су данас односи Београда и Берлина и да ли су лошији откако је на власти коалиција Социјалдемократа, Зелених и Либерала, министарка одговара да не мисли да су се односи покварили, али указује да питања као што је нпр. дијалог Србије и Косова, снажно обликују односе Немачке и Србије.
„И то не негативно, напротив“, каже. „Фокус јесте сада на дијалогу, а друге области, реформе, иду иза тога као тема.“
Санкције Русији?
„Притом никако не би требало заборавити ни нову геостратегијску ситуацију насталу због рата у Европи, рата у Украјини, који је такође један од елемената различитог става између Србије и Немачке“, наглашава Мишчевић.
Одговарајући на питање зашто Србија не уведе санкције Русији и тако се усклади са спољном политиком ЕУ, министарка наглашава да је то само један од елемената спољне политике и подсећа да Србија подржава територијални интегритет Украјине и осуђује руску агресију.
„Уз ЕУ, али и уз друге државе смо стали када је доношен велики број резолуција Генералне скупштине УН, Савета Европе, ОЕБС-а, УНЕСКО-а… Ми ту нисмо неутрални. Ми смо у том сукобу на страни свих оних који врло озбиљно посматрају рат у Украјини, као опасност за безбедност Европе“, каже Мишчевић.
„Ми смо се и овде у Берлину суочили с тим критикама и објашњавали да постоје разлози (за неувођење санкција) везани за дијалог, за потпуну зависност од руског гаса и нафте. (…) И трећа важна ствар, то је тај емотивни став грађана који добро знају шта значи бити под санкцијама.“
„Црвене линије“ Србије
Говорећи о дијалогу Србије и Косова, Мишчевић оцењује је недавна посета америчке делегације Београду „подстицај за нешто што је преостали посао од Бриселског споразума, а то је формирање Заједнице српских општина“.„То није хир Србије“, каже министарка, „то је насушна потреба Срба као колективитета да њихова права буду заштићена.“Наглашавајући да она није укључена у дијалог, Мишчевић ипак изјављује да је „Србија увек за разговор и дијалог, али уз врло јасне ’црвене линије’: НЕ признавању независности и НЕ чланству у Уједињеним нацијама.
“У интервјуу за DW, министарка за европске интеграције Тања Мишчевић говорила је и о томе да ли Србија лобира против визне либерализације за грађане Косова, како одговара када се суочи са критикама на рачун пројекта „Отворени Балкан“ и шта је могла чути од хрватских званичника када је почетком јануара била у Загребу, на прослави Божића у организацији Српског народног вијећа.
Извор: DW