Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изразила је данас, након конференције у Будимпешти на којој се разговарало о будућности Европе, очекивање да ће следеће недеље на Међувладиној конференцији, за време словеначког председавања ЕУ, Србији бити отворен бар један кластер, од два за колико је Европска комисија дала препоруку.
На панелу са Јоксимовић учествовали су комесар за проширење ЕУ Оливер Вархеји, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, државни секретар у Министарству спољних послова Словеније Гашпер Довжан и организаторка конференције министар правосуђа Мађарске Јудит Варга који су такође изразили очекивање да ће Србији бити отворен барем један кластер.
Како је Јоксимовић навела, највише изгледа има Кластер 4 за сада и додала да се у њему налазе четири поглавља - трансевропске мреже, заштита животне средине, транспорт и енергетика.
„То су све важне политике у оквиру Кластера који се тиче зелене агенде и одрживе повезаности“, казала је Јоксимовић и додала да је ЕУ у том смислу Србији већ постала важан партнер будући да бројне и значајне пројекте одрживе повезаности управо финансирамо из грантова ЕУ и повољних кредита из Европске банке за обнову и развој.
У том смислу, навела је део пруге на Коридору 10 који се односи на деоницу Београд - Ниш, где је и пре нешто више од два месеца почетак радова посетила председница ЕК Урсула фон дер Лајен заједно са председником Александром Вучићем. Такође, истиче и „Ауто-пут мира“ којим ће бити повезан Београд са Приштином, односно тачније деоницу Ниш - Мердаре за коју је већ опредељен новац.
Јоксимовић је истакла да је било велико задовољство да учествује на конференцији на високом нивоу који је организовала мађарска министарка за европска питања и уставна питања Јудит Варга и навела да је то била и прилика да се разговора о будућности Европе и то у здању Мађарске академије наука што показује, како каже, да Мађарска на активан начин и кроз дијалог са академском и привредном заједницом и уопште на више ниво разговара о будућности Уније.
„То је била одлична прилика да поразговарамо о различитим аспектима процеса европских интеграција и политике проширења јер заправо тема конференција је била да ли је политика проширења нешто што ојачава ЕУ и да ли она води ка јачој ЕУ у будућности. Чули су се позитивни тонови, бар од представника Мађарске, Словеније и комесара Вархеија иако смо сви свесни проблема са којом се политика проширења суочава, а то је неповерење дела чланица ЕУ према томе да ли проширење доноси неку конкретну корист или економску или политичку, да ли унапређује демократију и уопште конкурентност ЕУ у целини“, навела је Јоксимовић.
Како је казала, закључак је да сви заједно - и ЕУ, земље чланице и ми са Западног Балкана, морамо да радимо заједно на томе да се свим друштвима појасни зашто је политика проширења важан стуб оснаживања ЕУ и њеног јачања у смислу глобалне конкурентности.
„Сама идеја заокруживања ЕУ у својим природним границама онако како је предвидела Париска повеља за нову Европу из 1990. - да би Европа била уједињена, мирна и просперитетна треба да буде удружена и уједињена од истока до запада и севера до југа, заиста би требало да остане фокус те ојачане и енергичније ЕУ у будућности“, наводи.
Јоксимовић указује на то да је Србија показала током две најтеже године за, како оцењује, модерно човечанство, да се ниједног тренутка није жалила на нову методологију, већ да је радила посвећеније и више на реформским процесима.
„Ниједног тренутка се нисмо жалили на промену правила, нити на то што се уводи нова методологија коју смо активно прихватили одмах, све унапредили и структуре за вођење преговора и реформски процес што је препознато у последњем Извештају ЕК, где је поменуто да је Србија на промптан начин одговорила свим захтевима нове методологије, а паралелно смо радили на реформама у области владавине права са фокусом на уставне амандмане, а у циљу унапређења независности и ефикасности правосуђа које се иначе у ЕУ сада посматра као најзначајнија активност у реформском процесу“, додала је.
Наглашава да Србија не само да се није жалила, него је из све снаге, у две најтеже године, борећи се са пандемијом, борећи се да заштити и обезбеди најбоље за своје грађане и у здравственом и у смислу социо-економског опоравка, убрзала реформски процес, унапредила га.
Како каже, све су то разлози због којих је констатовано да је Србија већ сада, као земља која је у приступном процесу, показала пуно капацитета да и сада буде она која ће да донесе конкурентности и отпорности ЕУ.
Додаје да је Србија истовремено политике премрежила са политикама ЕУ у различитим областима и да је то већ показало резултате.
„Закључак је истовремено био да и ЕУ мора да покаже да је нова методологија заиста унапредила предвидљивост и кредибилност процеса и да оно што је Србија већ показала да је урадила - и политичку вољу, спремност, флексибилност у вођењу захтевне политике у тешким временима, то сада мора да буде награђено и конкретним корацима онако како процес и нова методологија налажу и у том смислу“, казала је.
Захваљујући организаторима - Мађарској на позиву да учествује у дебати о будућности Европе, о томе како ми видимо процес, где су проблеми, шта може да се унапреди и како ми доприносимо управо са циљем разуверавања скептичне јавности у појединим земљама да процес не доноси никакву корист ЕУ, Јоксимовић је казала да је то узајамно користан процес са врло јасним списком користи и за ЕУ и државу чланицу, односно за кандидата.
„Тај процес ће трајати неко време, има ту пуно посла, али мора да се покаже и кредибилност процеса, како остварујете реформе, како радите на европској агенди реформи, тако морамо и да напредујемо и зато очекујем да ће се отворити барем један кластер и да ће тиме ЕУ показати и осталима у региону, који по садашњим изгледима никакав значајнији корак неће направити, да је процес ипак жив, да је нова методологија жива, да можемо са ентузијазмом и подстреком за наставак реформи да наставимо даље, а све је то на крају крајева у интересу наших грађана“, закључила је Јоксимовић.
Извор: Танјуг