Информације Актуелности

Брисел Србији није затворио врата Уније

11. октобар 2021. | Београд

Брисел Србији није затворио врата Уније

Перспектива чланства на Самиту јасно подвучена

И поред тога што је Самит Европска унија - Западни Балкан, на брду код Крања, завршен без усвајања временске одреднице до када би наш регион могао да се прикључи ЕУ, министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић сматра да наш пут ка Бриселу није доведен у питање. 

Она је у интервјуу за „Новости“ говорила о порукама са овог скупа, зашто нас одређене земље саплићу, хоћемо ли ове године прећи макар још један корак ка „европској породици“...

Да ли је, после самита у Крању и одбијања словеначког предлога да 2030. буде година могућег пријема, јасно да је европски пут Србије доведен у питање?
Уопште није идеја ни била да се као година пријема наше земље наведе 2030, јер ми сви преговарамо појединачно, а не у пакету. То је посебно наглашено и у критеријумима нове методологије преговора, већ је словеначка идеја била да се та референца односи на могућност да најкаснији датум за партнере из региона ЗБ буде 2030. Уосталом, Кредибилна стратегија проширења ЕУ на ЗБ из 2018, коју је тадашњи председник Европске комисије Јункер представио у Београду, наводи могућност да за предњачеће земље у приступном процесу, тј. Србију и Црну Гору, уколико сви - и ми и ЕУ - ураде свој део посла, оквирна година могућег пријема буде 2025. Тако да оквир за нас већ постоји, он није обећање, него могућност, коју ми кроз убрзање реформског процеса и нову методологију преговора настојимо да достигнемо, иако има пуно изазова. Након свега што смо председник Вучић и ја чули како на пленарном састанку, тако и у разговорима које смо имали на његовим маргинама, јасна перспектива нашег региона за чланство у ЕУ не доводи се у питање, напротив јасно је подвучена и обновљена. Сама чињеница да се о Западном Балкану дискутовало дуже од четири сата у моменту када се цео свет суочава са последицама кризе изазване ковидом-19, миграцијама и потресима на тржиштима енергената, говори о томе да је оснажено лидерство заједничке европске визије, које је у последњим годинама почело да губи полет. Словенија, као тренутно председавајућа Европској унији, била је један од главних промотера јасније перспективе нашег региона али у томе свакако није усамљена.

РАЗГОВАРАМО СА СВИМА 
Због чега нас Немачка, Холандија, Данска, Белгија често саплићу на европском путу? Како коментаришете честе изјаве из Загреба да се Србија „не понаша лепо“, да не можемо тако у ЕУ? 
Нећу појединачно о земљама, није умесно да као министар за европске интеграције на тај начин у јавности коментаришем, јер нису сви критичари руковођени истим мотивима. Али са свима имамо, и колеге и ја, редован и веома отворен дијалог. Високо се цени отвореност и спремност Србије да саслушамо и замерке и критике, никада нисам одбила састанак ни на једну тему, ма колико била непријатна или тешка. Да не говорим о председнику Вучићу и премијерки Брнабић, који на највишем нивоу показују суштинску и веродостојну спремност за дијалог по свим темама.
 

Какву поруку Брисел шаље сталним одлагањем проширења и да ли ће доћи тренутак када ће Србија одустати од ЕУ?
Политика проширења подразумева процес преговора који би требало да резултира чланством, а који је за све земље трајао прилично дуго. Не постаје се преко ноћи чланица ЕУ, иако је чињеница да су критеријуми након последњих кругова проширења пооштрени и политички изоштрени. Србија је део Европе и не постоји ништа природније него да постане део ЕУ. Постоје државе чланице које су константно опрезне према идеји проширења и тај став су имале и раније. Што се тиче могућности одустајања, колико је то неутемељена идеја говоре резултати последњег истраживања јавног мњења МЕИ - чак 57 одсто грађана би гласало на референдуму за чланство.

Очекујете ли да ћемо ове године, ипак, отворити кластер или ће нам нека од држава спустити рампу?
Реформе у Србији не стоје, у односу на процес проширења који је процедурално у застоју за цео регион, скоро већ две године. У реформске процесе укључени су сви, од председника и премијера до министара. Спремни смо за отварање два кластера Конкурентност и инклузивни раст и Зелена Агенда и одржива повезаност. Рад на уставним амандманима из области правосуђа, акционом плану за примену медијске стратегије, борби против корупције је подигнут на највиши ниво праћењем од стране председника и премијерке. Очекујем да се то уважи у предстојећем годишњем извештају Европске комисије о Србији.

Извор: Вечерње новости