Србија је сагласност за нову методологију пријема у ЕУ дала одавно, а она доноси пре свега снажније политичко вођење и надзор процеса и од стране ЕУ и кандидата за чланство, рекла је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
Коментаришући принципе нове методологије ЕУ, које је представио комесар Вархеји, Јоксимовић је истакла да је Србијa сагласност одавно дала на нову методологију.
„Председник Вучић чини ми се још прошлог јула, и ми као Влада Србије", рекла је она за РТС.
Додала је да је тако показан висок ниво поверења, јер је нова методологија била прихваћена у тренутку када нико није знао како ће она да изгледа.
„Тиме смо показали поверење у намере ЕУ према политици проширења и Западном Балкану и Србији, а са друге стране показали да смо спремни да наставимо процес европских интеграција ма каква да нова правила буду јер је то наше стратешко опредељење", рекла је Јоксимовић.
Додала је да предстоји изјашњавање држава чланица ЕУ о новој методологији па ће се видети хоће ли бити измена, али да је отприлике то сада заокружен пакет принципа.
„Оно што је најважније јесте да методологија, бар што се тиче нас који смо већ у преговорима, појачава оне елементе које су већ били важни у нашем процесу који је много ригорознији него они вођени са другим државама, које су сада чланице ЕУ", објаснила је Јоксимовић.
Истакла је да се то односи пре свега на политичке критеријуме и владавину права, а то су поглавља 23 и 24 у оквиру кластера 1- Основе, јер без напретка у том делу, нема напретка ни у другим областима преговора.
„Сада је то посебно наглашено, као најважнији сегмент, кластер 1, где се налазе та поглавља и мерење напретка у тим областима ће бити додатно посматрано и анализирано не само од Европске комисије већ и од држава чланица ЕУ".
Навела је да се уводи нова улога већ постојећег формата Међувладиних конференција, које постају највиши ниво стратешког међудржавног дијалога, на високом политичком нивоу министара држава чланица и Србије.
„То је важно јер је то онда један транспарентнији принцип. Да видимо шта заиста државе чланице ЕУ прецизно очекују од Србије када је, рецимо, реч о владавини права, борби против корупције, реформи правосуђа, борби против организованог криминала и другим главним темама", рекла је Јоксимовић.
Она је оценила да се корективне мере, које су део предлога, пре свега односе на оне државе на које се први пут примењује методологија, а да се на Србију односе у нешто другачијем смислу.
„Ми имамо постојећи преговарачки оквир који се неће мењати. Све промене се адаптирају у тај оквир. За нас су врло јасне корективне мере које су и до сада постојале. Дакле и нормализација у дијалогу Београда и Приштине, и да нема напретка ка ЕУ ако нема напретка у области владавине права, у регионалној сарадњи и добросуседство итд..", рекла је министар за европске интеграције.
Јоксимовић је оценила да је зелени дигитални сертификат чије је увођење најавила ЕУ, намењен превасходно земљама чланицама због Шенген зоне и потребе да се унутар ЕУ уједначи пракса.
„Зато се инсистира на вакцинама које је признала Европска агенција за лекове. Не односи се на треће земље међу којима је и Србија. У договору са Светском здравственом организацијом најављено је да ће ЕУ наћи моделе да се уједначе или прихвате међусобно сертификати о вакцинацији трећих држава, јер су се многе земље остатка света, а не само Србија, вакцинисали вакцинама и других произвођача", рекла је она.
И неке чланице ЕУ су користиле вакцине других произвођача, па ће у оквиру ЕУ државе чланице бити овлашћене да одлуче о давању сертификата и за друге вакцине.
„Решење ће се свакако наћи и за наше грађане, чак и када би се оваква одлука односила и на треће земље, јер обухвата и то да ли сте прележали болест ковид-19, да ли имате антитела, да ли имате негативан ПЦР тест", рекла је она.
Додала је да та одлука тек треба да прође процес саодлучивања између Европског парламента и Савета ЕУ.
Бесповратна помоћ од 12 милиона евра коју је Србији за борбу против ковида одобрила ЕУ из Фонда солидарности, Јоксимовић, као иницијатор и потписник апликације Србије за Фонд солидарности и председавајући Радне групе, оцењује као показатељ да смо спремно и стручно приказали ток пандемије и хитне трошкове које смо имали у прва четири месеца пандемије, како су правила апликације налагала.
Подсетила је да није први пут Србија добила помоћ из Фонда солидарности, јер је она и 2014. послала у име Владе апликацију за санацију од поледица поплава.
За помоћ у борби против ковида аплицирало је 20 држава, од којих су 17 чланице ЕУ, а поред Србије помоћ су тражиле Албанија и Црна Гора.
„Тај новац ће отићи на покривање трошкова у погледу јавног здравља и хитних реакција које смо имали током пандемије. Верујем да ће то значајно помоћи нашем буџету, рекла је она и захвалила је свим ресорним министарствима и институцијама које су учествовале у радној групи за апликацију", казала је Јоксимовић.
Како је навела, Албанија је рецимо добила 900.000 евра, а Црна Гора 200.000 евра, док су и неке чланице ЕУ добиле мањи износ од Србије.
Извор: Танјуг