Све реформе које је Србија направила у области владавине права претходних година уз подршку Савета Европе у европским интеграцијама довеле су до тога да је наша земља у време пандемије вируса корона показала флексибилну одрживост и да је брига за интерес грађана на првом месту, оценила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
Обраћајући се на другом састанку Управног одбора заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022“, Јоксимовић је казала да је Србија успела да грађанима пружи висок ниво услуге и бриге за све што је током пандемије било важно.
У том смислу, навела је право на информацију и праву информацију, затим бригу за здравље грађана, приступ инструментима за решавање свих изазова које ситуација попут пандемије намеће.
„Владавина права и за саме чланице и за нас којима ће остати отворено до краја нашег процеса, а које остаје отворено и онда када се ступи у чланство, мора да буде свакодневна тема, јер покрива све оне најважније области које дефинишу успешност једног демократског друштва, ефикасност, оно што држава треба да понуди својим грађанима“, казала је Јоксимовић.
Додала је да то подразумева једнак приступ правди и заштиту свих основних, људских и свих других права из свих корпи права и из нове генерације права, као и из свега онога што је додатно постало изазов у време пандемије која је показала „колико смо рањиви и колико можемо да будемо отпорни уколико смо заиста инклузивно, партиципативно друштво и уколико заиста оно што су основна права свих грађана Србије и ЕУ буду не само поштована, већ одрживо развијена и развијана“.
Јоксимовић примећује да постоји и други сет неопходних реформи које би требало да добију свој замајац у Србији и додаје да је тај процес „закочен“ због пандемије, али и дешавања у самој ЕУ која се суочава са бројним изазовима.
„Ми настојимо да својим одрживим реформама, одрживим приступом помогнемо и учествујемо у опоравку и ревитализацији онога што ЕУ за све нас јесте, а то је не само стратешки циљ, већ природно место припадања и дељење изазова са свима у Унији“, наводи Јоксимовић.
Што се тиче самог програма „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022“, Јоксимовић наводи да је његова суштина и значење да се питање владавине права и свега онога што под владавином права подразумевамо, заиста провлачи кроз све и јавне и секторске политике и кроз све оно што Србија и преговора кроз нови приступ - шест кластера.
Подсећа да и даље кластер 1 остаје најважнији и остаје кластер на основу којег ће се мерити напредак остварен у реформама у области владавине права и као критеријум за остатак динамике преговора.
„Што се тиче детаљно програма са нашим партнерима из Савета Европе, а тиче се владавине права, наравно да је важна чињеница да и ЕУ подржава управо стандарде које је поставио Савет Европе користећи их као мерила за напредак у преговорима владавине права, људских права и уопште демократије у Европи“, наводи Јоксимовић.
Истиче да је за Србију важна сарадња и подршка Савета Европе и ЕУ кроз тај програм и то не само везано за преговоре, већ због усвајања међународних пракси и стандарда и њиховог утемељења у постојећи друштвени оквир Србије, а који се преточава у легислативни оквир.
„Наш циљ је да институционална партиципативна демократија која се суочава са изазовима широм Европе ипак постаје наше крајње одредиште и све што радимо мислим да ће корак по корак довести до главног циља инклузивне демократске институционалне културе и система. Србија не каска много, има ствари које треба да урадимо, свесни смо, посебно у области реформи правосуђа и уставних амандмана“, казала је Јоксимовић.
Друга фаза програма, како каже Јоксимовић, дала је конкретне и вредне резултате у области владавине права и области правосуђа, борбе против дискриминације и заштите осетљивих група, борбе против трговине људима и јачање слободе медија и слободе говора.
То је зато што је обухватио велики број националних институција, додаје Јоксимовић, као и самосталних републичких органа, независних тела и свих других заинтересованих страна.
„Један од најзначајнијих постигнутих резултата у претходном периоду јесте израда и усвајање закона о несталим бебама за који нам је Савет Европе пружио пуну подршку“, истиче министар.
Јоксимовић каже и да је у делу који се тиче владавине права у затворима и током полицијског деловања битан помак учињен усвајањем програма о заштити менталног здравља у Србији, као и да је сачињен први нацрт нове Стратегије развоја система извршења кривичних санкција.
Учињен је напредак и у раду Националних савета националних мањина, каже Јоксимовић и додаје да је дошло и до усклађивања закона о забрани дискриминације са најбољим европским стандардима.
Локалне самоуправе су оснажене да несметано обезбеде основна људска права припадницима ЛГБТ популације, истиче Јоксимовић и додаје да су ојачани капацитети у помоћи жртвама трговине људима, као и да су резултати видљиви и у слободи медија.
„Сви ови резултати заиста доприносе, то су конкретне ствари које смо урадили. Све ово почиње да живи и да се примењује и свакако ће корак по корак довести до бољег, инклузивнијег амбијента који ће промовисати сва права - основна људска права“, закључила је Јоксимовић.
Извор: Танјуг
