Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: Нисмо пачја школа у европским интеграцијама већ озбиљна земља

17. децембар 2020. | Београд

Ј. Јоксимовић: Нисмо пачја школа у европским интеграцијама већ озбиљна земља

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић поручила је данас да се варају они који мисле да ће Србију само да похвале за прихватање нове методологије за приступање ЕУ, а да онда све буде по старом.

Србија не каска у ЕУ интеграцијама и не само да је прихватила нову методологију већ је по том питању проактивна код ЕК, поручила је министар Јоксимовић, одговарајући на критике које је у уводном делу пленарне седнице Националног конвента изнела председница те невладине организације Наташа Драгојловић.  

„Ако је неко мислио да ће да притера Србију уза зид тиме што ћемо да прихватимо нову методологију, а да ће онда све да буде по старом, е па неће, зато што Србија није пачја школа у процесу европских интеграција, него озбиљна земља“, нагласила је Јоксимовић.

Истакла је да је Србија то показала и ове године и поручила да не само да нисмо даље од ЕУ него смо суштински ближе.

„Јер смо показали хитрост, ефикасност, економску снагу, солидарност и бригу за своје грађане и доступности лечења онако како немају ни грађани ЕУ“, истакла је Јоксимовић.

Каже да јој је драго што је у уводном делу од амбасадора Сема Фабриција и Томаса Шиба могла да чује ствари које помажу да се разјасни, како је рекла Јоксимовић, једна дилема коју је увела Драгојловићка једним готово политичким експозеом, као и да је очигледно да ту не мисле сви исто.

„Видели смо да су оцене Шиба и Фабриција знатно позитивније него како сте ви предочили и конципирали. То је добра ствар да сте оштрији него што су налази ЕК и амбасадори ЕУ и Немачке. То је добро и показује да постоји једна оштрина Националног конвента која је готово политичка и која знатно одудара од онога што би цивилно друштво и организације цивилног друштва требало да имају као један избалансирани однос“, поручила је министар Драгојловићки.

Јоксимовић је додала да се ту ради о једном конзистентном политичком, а назови цивилном приступу када су у питању политички критеријуми.

Ипак, значајно је за демократију да се сваки глас чује, каже Јоксимовић.

Указује да неки наводи, ипак, нису истинити и да није тачно то што је Драгојловићка рекла да је Србија за 18 година отворила 16 од 35 поглавља, већ 18 од 35 поглавља од јануара 2014. године, када су званично преговори и почели, као и да су прва поглавља отворена у децембру 2015. године.

Када је реч о методологији која се развлачи већ месецима - да ли је Србија формално прихватила или није прихватила нову методологију ЕУ, Јоксимовић је нагласила да ту нема дилеме да је Србија то учинила.

Истакла је да је по свим међународним конвенцијама и узусима свака изјава председника државе који заступа земљу и у иностранству обавезујућа за државу.

„Као ресорни министар сам послала више писама на адресе свих мојих колега задужених за ЕУ у земљама чланицама, као и Оливеру Вархеију и јасно предочила недвосмислен и неупитан став Србије око прихватања нове методологије која није уобличена и због чега смо у ситуацији да и даље причамо о поглављима“.

Објаснила је да више не би ни требало причати о поглављима због нове терминологије и да би волела да и цивилно друштво покаже више разумевања око нове методологије и нове терминологије која са њом иде.

Јоксимовић наводи да поглавља постају секундарни инструмент за оно што је суштина преговарачког процеса и да су сада кључне секторске политике ЕУ структуриране у шест кластера, а то су: владавина права, унутрашње тржиште, компетитивност и економски опоравак и социјална инклузија, зелена агенда и дигитализација, пољопривреда и кохезиона политика и спољни односи. Како је рекла, премреженост спрске политике и повезаност наше политике са свим тим политикама ЕУ биће кључно мерило за напредак у приступном процесу.

Извор: Танјуг