Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас, након блокаде министарских Закључака о проширењу у Савету ЕУ, да би најпре требало што хитније уобличити примену нове методологије на приступ и процес Србије, са којом се касни, јер земље чланице и ЕК очигледно не могу да се усагласе око преговарачких оквира за Северну Македонију и Албанију.
Јоксимовић је навела да је, с обзиром да Закључци о проширењу, које је предложио Савет ЕУ, нису усвојени на радним телима Европске комисије, велика вероватноћа да неће бити усвојени ни на сутрашњем састанку Савета за опште послове.У том случају, последња прилика за сазивање Међувладине конференције до краја децембра са Србијом, је 9. децембар, када је састанак Комитета сталних представника држава чланица.
„У сваком случају, било би добро да немачко председавање покаже лидерство у погледу нове методологије и политике проширења", подвукла је Јоксимовић у писаној изјави за Танјуг, поводом најновијих информација у процесу евроинтеграција Србије и блокаде закључака министара ЕУ.
Она је додала да по новој методологији, отварање појединачних поглавља више није главни инструмент процеса, већ постизање критеријума за отварање читавих кластера сродних поглавља.
„Можда за отварање кластера више неће бити важно отварање појединачних поглавља, него посебан критеријум за отварање, или нпр. добар 'track record' у свим поглављима из кластера - видећемо, након што се уобличи примена нове методологије на земље у приступном процесу", рекла је Јоксимовић.
Истакла је да би за Србију био важан сигнал да се до краја године одржи посебна политичка Међувладина конференција за нашу земљу која је обавезна по принципима нове методологије након објављивања Закључака о проширењу.
„То очекујем и то сам рекла партнерима у ЕУ - да се примени онај део методологије који може да се примени у овој фази, а то је одржавање политичке Међувладине конференције где би се на стратешком политичком дијалогу разматрао приступни процес Србије, напредак у областима кластера, представили најновији позитивни помаци у области владавине права, и очекивања и планови за приступни процес током наредне године", навела је Јоксимовић.
Ако се то ипак не деси, Јоксимовић истиче да остаје 17. децембар, за када је заказан састанак на највишем политичком нивоу Савета за стабилизацију и придруживање, где ће, такође, моћи да се анализирају најважнији аспекти политичких и економских односа Србије као земље у приступном процесу и ЕУ.
„Ми активно радимо, прилагођавамо све структуре за нову методологију и чекамо да се ЕУ и земље договоре о начину примене и наставку приступног процеса који би требало да буде убрзан кроз снажнији политички надзор и стратешки имплементациони план реформи који су суштина нове методологије", нагласила је Јоксимовић.
Министар је истакла и да је важно да се покаже више ентузијазма према проширењу и од стране ЕУ и од стране кандидата.
На питање у вези са сугестијом Ерхарда Бусека да се промени стратегија проширења, те да би требало примити земље Југоисточне Европе у ЕУ и постепено им омогућити да се ускладе у областима владавине права, економије..., Јоксимовић одговара да се до сада „наслушала разних планова и идеја".
За Србију је, истиче, прихватљиво све што води већој кредибилности, али и убрзању процеса, који мора да буде међусобно искрен и суштински партнерски.
„Србија је на активан начин приступила новој методологији преговора, пригрлили смо потребу да се снажније политички управља процесом, да се стратешки имплементациони план реформи постави у средиште, и да Србија - као земља са значајним капацитетом интеграције у већини секторских политика ЕУ и сада када је кандидат, сигурно може да помогне подизању компетитивности ЕУ, а да нашим грађанима пуноправно чланство додатно допринесе стабилнијој и удружено отпорнијој Европи, месту где живимо и чију судбину сви на континенту делимо", закључила је Јоксимовић.
Извор: Танјуг