Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: Очекујем политичку ИГЦ до краја године, у складу са новом методологијом

19. новембар 2020. | Београд

Ј. Јоксимовић: Очекујем политичку ИГЦ до краја године, у складу са новом методологијом

Позив известиоца Европског парламента за Србију Владимира Билчика на отварање нових преговарачких поглавља говори да је потврђен напредак Србије у процесу приступања ЕУ, каже министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и истиче да Србија има пет припремљених поглавља за отварање, од којих је највећу подршку чланица ЕУ за отварање добило Поглавље 2, које се односи на слободу кретања радника.

Билчиков нацрт Резолуције о напретку Србије, који би требало да буде представљен у Спољнополитичком одбору ЕП у децембру, Јоксимовић оцењује као „балансиран“ и примећује да се у њему „у доброј мери“ уважавају делови и преузимају формулације из годишњег извештаја Европске комисије о напретку.

„Добро је што се позива на отварање нових поглавља, без обзира да ли по старој или новој методологији. Позив говори да је евидентиран известан напредак у кључним областима. Међутим, ЕП као шире тело, које има велики распон политичких групација и виђења, увек уноси и нову реторику и наратив у погледу посебних области“, каже Јоксимовић за Танјуг.

Напомиње да Србија има пет припремљених преговарачких позиција - Поглавље 2 о слободи кретања радника, Поглавље 14 које се тиче транспорта, Поглавље 21 везано за трансевропске мреже, Поглавље 3 које се односи на пословно настањивање и пружање услуга и Поглавље 27 животна средина.

„То су позиције које су поднете ЕК и које могу бити отворене, ако се државе чланице договоре да је напредак у области владавине права и имплементацији Бриселског споразума довољан да се отвори макар једно поглавље, а сматрам да за то има елемената“, рекла је Јоксимовић.  

Како каже, фокус у Резолуцији је на владавини права, као и у извештају ЕК, затим на слободи медија, као и на препорукама за унапређење изборних услова и политичког дијалога што се, наводи Јоксимовић, и очекује да буде посебно поменуто од  стране ЕП.

Јоксимовић указује да су у нацрту Билчикове Резолуције добро оцењене економске перформансе што сматра веома важним уз подсећање да тзв. критеријуми из Копенхагена, који би требало да буду једнаки за све државе, почивају на три стуба - политичким критеријумима, економским критеријумима и доброј управи.

„Економски критеријуми много значе у оцени напретка једне земље. Наша економија је показала да је отпорна и флексибилна, да смо радили добро и одговорно. Најважније је да никоме из ЕУ нисмо на терету и то је наша велика предност као кандидата, што се препознаје у овом нацрту“, указује Јоксимовић.

Наглашена је, каже, и посвећеност Београда дијалогу са Приштином, као и да је изражено очекивање да се постигне свеобухватни договор што, напомиње Јоксимовић, у пракси очигледно није тако лако.

Јоксимовић појашњава да тек следи усаглашавање Резолуције са свим посланицима ЕП након подношења њихових амандмана, док се усвајање тог документа очекује почетком следеће године.

Она подсећа да је Србија прихватила нову методологију за проширење ЕУ која није усмерена искључиво на преговоре по појединачним поглављима већ су, како каже, појединачна поглавља, груписана у шест кластера, инструмент да се отвори читав кластер.

Јоксимовић каже да је упутила позив колегама у ЕУ да се, независно од тога да ли ће Србија отворити поглавље по старој или новој методологији, одржи политичка међувладина конференција на којој би се на највишем нивоу разговарало о приступном процесу.

Указује да нова методологија предвиђа да се, након усвајања закључака о проширењу, са кандидатима одржи међувладина конференција на којој се разговара о приступном процесу, очекивањима ЕУ од кандидата,  али и о томе шта кандидати очекују, где виде потешкоће, а где предности.

„Да се макар делимично разјасни начин на који ће се нова методологија применити на Србију, која је отворила више од половине преговарачких поглавља. Та иницијатива је наишла на добар одјек јер показује да смо заиста прихватили нову методологију и да желимо да неки њени елементи одмах буду примењени“, наводи Јоксимовић.

Напомиње да разуме да ЕК, због ситуације са преговарачким процесима са Северном Македонијом и Албанијом, којима је нова методологија иницијално намењена, не може да кандидатима да све детаље, али би, сматра Јоксимовић, било корисно да се на највишем политичком нивоу разјасни како ће се примењивати нова методологија и по којим процедурама да би Србија следеће године убрзала процес кроз отварање читавих кластера. 

„Што се тиче реформи знамо шта нам је чинити, ниједног тренутка нисмо то изгубили из вида. Кластерски приступ је једна димензија, али је још важнији појачани политички надзор над процесом и зато очекујемо да се на политичком нивоу разговора о процесу, приступу преговорима, очекивањима и плановима Србије како бисмо спремнији ушли у 2021. и имали боље резултате“, закључила је Јоксимовић.

Извор: Танјуг