Министар за европске интеграције и национални ИПА координатор Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да Србија као држава која предњачи у процесу европских интеграција на Западном Балкану има велике потребе за новим улагањима у инфраструктуру и развој привреде, те истиче да је важно да средства за нове пројекте набавља како код ЕУ, тако и код других страних партнера.
Јоксимовић у изјави за Танјуг истиче да ЕУ представља најзначајнијег економског, инвестиционог и развојног партнера и која је само кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан од 2014. године обезбедила око 182 милиона евра бесповратне помоћи за припрему документације и реализацију инфраструктурних пројеката.
Наводи да укупна инвестициона вредност тих инфраструктурних пројеката прелази пет милијарди евра.
Међутим, указује Јоксимовић, имајући у виду потребе и жељу наше земље да се осигура убрзан и уравнотежен развој свих делова Србије, тренутно руководство је у свакодневном контакту са бројним државама и међународним финансијским организацијама како би се на дугорочно одржив и одговоран начин утврдио адекватан извор финансирања, модел спровођења и динамика реализације приоритетних инфраструктурних пројеката.
Министар Јоксимовић је додала да прави пример за то представља пројекат аутопут Ниш-Мердаре, чија укупна инвестициона вредност премашује 650 милиона евра.
За прву деоницу аутопута Ниш-Плочник, ЕУ је обезбедила бесповратна средства у износу од 40,6 милиона евра, а Европска инвестициона банка повољан зајам у износу од 100 милиона евра.
Реализација друге фазе тог пројекта од Плочника до Мердара, указује Јоксимовић, до сада је била предмет разговора са различитим партнерима па је разумљиво што се, додаје, о том пројекту разговарало и са америчком Међународном развојном финансијском корпорацијом (ДФЦ), која је недавно отворила регионалну канцеларију у Београду.
Јоксимовић указује да је управо изградња тог ауто-пута један од кључних пројеката за практичну реализацију идеје „Мини Шенген“, односно економског повезивања региона.
Додаје да је одговорно планирање и усмеравање међународне развојне помоћи у стратешке приоритете кључно за стабилан и одржив развој Србије.
Управо из тог разлога улога Министарства за европске интеграције је и да помогне другим институцијама да пронађу најоптималније решење за финансирање пројеката, указује Јоксимовић.
„Током 2016. и 2017. године потписала сам два споразума који се односе на модернизацију пруге Ниш-Димитровград. Само за две компоненте овог пројекта, додељена су бесповратна средства ЕУ из Инвестиционог оквира за Западни Балкан у износу од 73 милиона евра, док укупна инвестициона вредност пројекта износи 268 милиона евра", навела је Јоксимовић.
Очекује да ће у наредном периоду и за трећу компоненту која се односи на модернизацију пруге Ниш-Димитровград бити додељена додатна бесповратна средства у износу од око 34 милиона евра.
Указује да је кроз Инвестициони оквир за ЗБ подржана и изградња две секције Транс-балканског коридора (Крагујевац-Краљево и Обреновац-Бајина Башта), који представља пројекат од великог значаја за Србију, али и за Румунију, БиХ и Црну Гору.
Министар истиче да тај пројекат унапређује сигурност и стабилност рада електричног преносног система у региону.
Само за те две секције пројекта, ЕУ је, истиче она, издвојила око 20 милиона евра бесповратних средстава, чија укупна инвестициона вредност износи око 89 милиона евра.
На том пројекту Србија успешно сарађује са Немачком развојном банком, додаје Јоксимовић.
„Кључ нашег развоја представља изградња главних транспортних и енергетских коридора у циљу бољег повезивања са ЕУ и са регионом и зато са великом пажњом пратимо активности које предузима Европска комисија у погледу припреме Економско-инвестиционог плана за Западни Балкан о чему ћемо наредних дана разговарати са највишим званичницима Европске комисије“, поручила је министар.
На позив комесара Оливера Вархејија да кандидујемо додатне пројекте за подстицајни економско-инвестициони план, Министарство за европске интеграције је са свим ресорним министарствима, кабинетом председника Републике и кабинетом председника Владе направило приоритизацију релативно спремних пројеката.
Истиче да се посебно водило рачуна да се пројекти не преклапају са пројектима кандидованим на широј листи за национална ИПА средства 2021. и 2022. године.
Јоксимовић указује да је као резултат тог рада, Србија почетком августа 2020. године доставила ЕУ 12 предлога пројеката чија инвестициона вредност прелази 1,5 милијарди евра, са чијом ће се реализацијом кренути до 2024. године, а за које још нису у потпуности обезбеђена финансијска средства.
Поред пројеката који доприносе повезивању у региону, у складу са Агендом повезивања коју је промовисала ЕУ, Србија је предложила и пројекте који подржавају реализацију Зелене агенде, али и подстичу боље дигитално повезивање, наводи министар.
„Због свега овога, а и имајући у виду скорашњу посету и успостављање чвршће сарадње са САД-а и ДФЦ важна је добра координација како интерресорна, тако и са међународним развојним партнерима", подвукла је Јоксимовић.
Подсећа да је Србија још пре неколико година успоставила Национални инвестициони комитет за пројекте у области свих типова инфраструктуре, којим копредседавају министар финансија и министар за европске интеграције, да би боље координирали изворе финансирања за велике пројекте и да не би долазило до преклапања финансирања, а у циљу ефикаснијег и транспарентног финансирања.
„Слободно можемо рећи да је Србија више него икада постала примамљива за сарадњу многим међународним партнерима. Разлог за то се свакако огледа у стабилној економској и политичкој клими у нашој земљи”, закључила је Јоксимовић.
Извор: Танјуг