Информације Актуелности

Шта ће нова економска правила значити за Србију

27. август 2020. | Београд

Шта ће нова економска правила значити за Србију

Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције, каже за „Политику“ да ревидирана прописи у највећој могућој мери обухватају интересе већине привредних грана наше земље, као и наших најзначајнијих трговинских партнера.

Европска комисија усвојила је пре неколико дана пакет предлога за повећање трговине између ЕУ и 20 суседних земаља, међу којима је и Србија. Циљ је, како се наводи, бржи опоравак од економских последица пандемије ковид 19. Шта ово конкретно значи за нашу земљу и да ли се после овога може очекивати повећање обима трговања са ЕУ?

Ово питање је посебно значајно због  коментара  који су се после ове вести могли чути у јавности да се, током кризе, показало да поједине европске државе нису у стању да обезбеде прехрамбену сигурност, али и да је такав потез један од начина да се смањи зависност од увоза из Америке и Кине.

Како је за „Политику“ рекла Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције, ревидирана ПЕМ правила у највећој могућој мери обухватају интересе већине привредних грана наше земље, као и наших најзначајнијих трговинских партнера. Посебно имајући у виду доминантан значај европског тржишта за укупан обим наше спољнотрговинске размене, а нарочито у погледу конкурентности и изједначавања услова за пословање на међународном тржишту.

„Правила су поједностављена и флексибилнија у погледу услова за стицање порекла робе и модернизована у смислу прилагођавања захтевима светске привреде. Посебан значај, а то ће знати наши извозници, има увођење института пуне кумулације порекла и укидања забране повраћаја и ослобођења од плаћања царинских дажбина на материјале без порекла (осим за текстил), чиме се битно олакшава преференцијална трговина“, рекла је Јоксимовићева. Измењена правила, додаје, омогућиће српским компанијама да лакше извозе у ЕУ под преференцијалним условима и обрнуто.

Она сматра да ће флексибилнија правила кумулације допринети лакшој економској интеграцији и развоју интегрисаних ланаца снабдевања у земљама региона које их примењују. Како је објаснила, ови трговински подстицаји за развијање већег обима трговине са ЕУ, с друге стране  доводе и до повећања компетитивности ЕУ у региону. Како каже, у процедуралном смислу, Савет ЕУ треба да усвоји предлоге, што ће омогућити ЕУ да се договори са трговинским партнерима о увођењу нових правила у релевантне споразуме.

Из Европске комисије су недавно подсетили да роба са преференцијалним пореклом испуњава услове за увоз с нижим стопама царине или чак нултом стопом, у зависности од повлашћеног тарифног третмана. Предлози Европске комисије ће сада, како се наводи, модернизовати преференцијалне трговинске споразуме са 20 земаља из паневропско-медитеранске регије (ПЕМ).

Србија, подсетимо, већ има потписан Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ којим су укинута плаћања царинских дажбина на све индустријске и пољопривредне производе који се извозе из Србије у ЕУ, и то применом аутономних трговинских мера, осим за део пољопривредних производа који су заштићени преференцијалним тарифним квотама (шећер, јунетина, вино, неке врсте рибе).

У том смислу, трговинске повластице које је Србија раnије добила значајне су. Да ли нова либерализација која се помиње значи евентуалну измену делова ССП или укидање квота на одређене производе?

Јоксимовићева подсећа да је на деветом састанку Заједничког комитета регионалне Конвенције о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о пореклу робе (ПЕМ ЗК), који је одржан 27. новембра 2019. године, Република Србија гласала за предлог oдлуке ПЕМ ЗК о изменама rегионалне Конвенције, што није случај са свим партнерима.

„Што се тиче одговора на ваше питање, у овом случају није суштина у квотама, већ, према предвиђеној процедури, о ревизији ССП. Измена значи усвајање измена протокола три уз ССП – дефиниција појма „производи са пореклом“ и методи административне сарадње. Тај Анекс ССП се не односи на квоте, али обухвата све врсте роба, сировина и производа“, објашњава Јоксимовићева. 

Како каже, суштину ове одлуке и предности која она са собом носи можда је најбоље објаснити на конкретном примеру. Тако ће поједини пољопривредни производи, као нпр. биљке, воће и поврће за јело, кафа, чај и слично, који су гајени или убрани на територији стране уговорнице, имати порекло те стране уговорнице, чак и ако се узгајају од семена, луковица, подлога, пупољака или других делова живих биљака увезених из друге стране уговорнице. Нова правила су флексибилнија и либералнија - нарочито у погледу висине садржаја материјала без порекла, што ће омогућити лакше стицање порекла. Што се тиче индустријских производа (изузев текстила), ревидирана правила доносе значајне олакшице за стицање порекла.

Јоксимовићева наглашава да је избрисан велики број специфичних правила и дата је могућност коришћења алтернативног правила за стицање порекла, чиме се извознику даје могућност да бира лакши услов за стицање порекла.

Аутор: Ивана Албуновић

Извор: Политика