Европска унија за јесен припрема велики инвестиционо-економски пакет као помоћ привредама западног Балкана у борби против кризе изазване епидемијом вируса корона, а већ је уочи загребачког Самита ЕУ западног Балкана одобрила пакет помоћи од 3,3 милијарде евра који је намењен помоћи здравственим системима, али и помоћи борби са економским последицама пандемије. У међувремену је заједно са усвајањем буџета ЕУ опредељен и седмогодишњи пакет инструмената за претприступну помоћ ИПА од 12,6 милијарди евра. Ово су неки од фондова из којих наша држава може да повлачи новац за опоравак од кризе, само је питање да ли ћемо искористити све могућности.
Колико би конкретно Србија могла да добије новца и под којим условима?
Више је различитих инструмената за које смо већ добили новац, као и оних за које смо аплицирали и за које се очекује да ћемо у наредном периоду моћи да повучемо. Постоји читав низ предвиђених финансијских инструмената, од којих су неки грантови, то јест бесповратна средства, затим повољне кредитне линије, највећи број инструмената је предвиђен за регион западног Балкана, тако да нису прецизирани стриктни износи за државе, па не можемо да говоримо о прецизним износима. Свакако ће то бити посао не само за државу већ и приватни и банкарски сектор јер постоје гарантне схеме за привредни опоравак.
Коју врсту помоћи је ЕУ до сада упутила нашој земљи?
На самом почетку пандемије, 16. марта, упутила сам писмо у коме сам замолила комесара за суседство и политику проширења Оливера Вархеија да омогући Србији пренамену дела бесповратних претприсгупних средстава (ИПА које нису потрошена из ранијих година) за потребе борбе против вируса корона. Комесар је у свом одговору од 24. марта потврдио спремност Европске комисије да помогне Републици Србији и навео да ће бити омогућено коришћење до 15 милиона евра за хитне потребе и 78,4 милиона евра за краткорочне средњорочне потребе, то јест превазилажење негативних друштвених и економских последица пандемије. Ми смо заједнички идентификовали могућа средства пренамене у укупном износу од 93,4 милиона евра бесповратних средстава.
Средствима хитне интервенције омогућена је хитна набавка неопходне медицинске опреме (респиратора, концентратора кисеоника, тријажних контејнера, монитора, маски, инфрацрвених термометара), транспорт преко 740 тона медицинске опреме коју смо набавили на међународном тржишту и ангажовање око 200 медицинских радника који ће бити распоређени широм Србије у здравственим центрима. Додатно, омогућено је пружање помоћи најугроженијим категоријама становништва доделом прехрамбених хигијенских пакета.
Што се тиче осталих инструмената подршке, подсећам да смо у условима борбе против овог вируса затражили и помоћ кроз Механизам цивилне заштите ЕУ из кога је Србија добила додатну помоћ у роби попут шатора, пољских кревета, ћебади, врећа за спавање, грејача за шаторе итд.
Да ли постоје конкретни програми за економски опоравак и под којим условима Србија може да их користи? Да ли осим бесповратних средстава постоји и неки програм за подршку у виду повољних зајмова намењених предузећима за одржавање ликвидности?
У континуитету водимо разговоре са колегама из Европске комисије на који начин најбоље искористити средства која су опредељена за економски опоравак и подршку приватном сектору. Комесар Вархеји је најавио и напредни Економско-инвестициони план за западни Балкан, који је требало да буде представљен мају, па је због пандемије померен за јесен, те ћемо видети како ће се и та средства, превасходно из Инвестиционог оквира за ЗБ и вишекорисничких ИПА програма помоћи, комбиновати са свим другим инструментима.
Европска комисија је циљу додатне подршке западном Балкану предложила измене вишекорисничких ИПА програма који су намењени целом региону западног Балкана тако да је укупан износ помоћи 475 милиона евра. Средства су обезбеђена изменом постојећих годишњих програма тако што је један број пројеката смањен по обухвату и буџету пренаменом, а други одложен за финансирање из наредног финансијског инструмента ИПА 3. Овај пакет од 475 милиона евра се састоји од пакета Економске реактивације у износу од 455 милиона евра који представља одговор на негативне економске последице пандемије на западном Балкану и од пакета од 20 милиона евра који је намењен подршци рањивим групама и унапређењу отпорности здравственог система. Превасходно ће се спроводити посредством комерцијалних банака у региону за помоћ у циљу подизања ликвидности инвестиционих капацитета предузећа на западном Балкану посредством програма које већ реализују Европски инвестициони фонд, Немачка развојна банка, Европска банка за обнову развој и Светска банка. Напомињем да није могуће унапред прецизирати износ средстава од којих би непосредну корист имала Република Србији јер она зависи од спремности приватног и банкарског сектора да искористи ове могућности.
Поред ових програма Европска инвестициона банка (ЕИБ) припрема пакет износу од 1,7 милијарди евра као одговор на кризу за цео регион који ће се односити на пружање ликвидности малим и средњим предузећима око 200 милиона евра, подршку здравственом сектору (500 милиона евра), подршку кредитним линијама за предузећа посредством комерцијалних банака (400 милиона евра), као и за инфраструктурне пројекте (600 милиона евра).
Аутор: М.Авакумовић
Извор: Политика