Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да је Јадранско-јонска макрорегионална стратегија за Србију и остале државе учеснице са Западног Балкана од великог значаја и да представља једно од подржавајућих формата приближавања Западног Балкана Европској унији, и уопште процесу европских интеграција.
Министар Јоксимовић данас је са министром спољних послова Ивицом Дачићем копредседавала и била домаћин министарског састанка Стратегије Европске уније за јадранско-јонски регион (EUSAIR), а учествовала је и на састанку Савета Јадранско-јонске иницијативе.
Она је истакла важност и посвећеност циљевима Стратегије, посебно у постпандемијском периоду, имајући у виду да потенцијални пројекти подржани из ове Стратегије могу значајно ублажити последице пандемије по економије и друштва свих учесница, било да су пуноправне чланице ЕУ или су у процесу придруживања ЕУ.
Као Национални координатор за ИПА фондове, она је посебно указала на то да су заједничко планирање и координисано финансирање кроз овакве иницијативе неопходни за одрживи и убрзани развој региона.
Оно што може бити додатни подстрек и веза јесте и најављени Економски инвестициони пакет за регион који ће ЕК представити на јесен, а који ће управо обухватити пројекте из области транснационалних мрежа – енергетика, транспорт, дигитализација, Зелена агенда, као и одрживи туризам, нагласила је Јоксимовић.
Додала је да је то уједно и прилика да заједнички кроз Јадранско-јонску стратегију идентификујемо пројекте који ће допринети економском повезивању на добробит региона, а највише наших грађана.
Јоксимовић је подвукла да је данашњи састанак посвећен и постизању сагласности око садржаја министарске декларације која има за циљ да усмери спровођење Стратегије у наредних годину дана.
Декларацијом се, поред указивања на важност даљих напора за минимализовање утицаја пандемије Ковид-19 на системе здравствене заштите и здравље грађана, уз обнову друштвено-економских кретања у јадранско-јонском региону, посебно подвлачи потреба да приоритети Стратегије буду укључени у процес планирања фондова ЕУ у наредном седмогодишњем буџетском периоду, не само у региону ЗБ, већ и у државама чланицама ЕУ.
Као круна председавања, поред министарског састанка, овог месеца било је планирано и одржавање петог пленарног форума Стратегије у Београду, који је требало да угости више од 500 учесника из свих држава региона.
Узимајући у обзир да због пандемије није било могуће одржати поменути форум у Београду у предвиђеном термину, Јоксимовић је изразила наду да ће Србија уз подршку Европске комисије и наших словеначких партнера, који од 1. јуна преузимају председавање овом регионалном иницијативом, одржати Форум током председавања Словеније, односно до краја ове године.
Заједно са министрима земаља јадранско-јонског региона и са представницима Европске комисије размотрени су конкретни резултати једногодишњег председавања Србије овим иницијативама.
Као земља у залеђу Јадранског и Јонског мора, Србија је, у протеклих годину дана, посебну пажњу посветила повезивању региона у области саобраћаја и енергетике, промовисала заједничко културно наслеђе које чини овај регион атрактивном туристичком дестинацијом, као и интензивнију сарадњу младих.
Учеснице Јадранско-јонске иницијативе су: Албанија, Боснa и Херцеговинa, Грчкa, Италија, Хрватскa, Словенија, Србија, Северна Македонија, Црна Гора и Сан Марино, док у Јадранско-јонској стратегији учествују исте државе, осим Сан Марина, подсећа се у саопштењу.
Извор: Танјуг
