Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: Не стављамо на кантар ко је, кад и колико помогао

10. мaj 2020. | Београд

Ј. Јоксимовић: Не стављамо на кантар ко је, кад и колико помогао

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције

Мислим да ништа недоречено и смутно нема у начину и условима вођења изборног процеса у Србији.

Феномен папагајске реторике разних тумача европских интеграција који онда постаје део опште вербалне поштапалице у медијима је иритантно површан и показује или неразумевање, или политички опортунизам оних који би да протуре идеје које се некоме у ЕУ или пак некима у Србији свиђају. Европска перспектива је хоризонт брода политике проширења. Једно без другог не постоји. И они који су хтели да избегну помињање политике проширења ништа нису постигли у смислу умањења европске перспективе, нити су они који су тражили експлицитно помињање проширења или чланства нешто изгубили.
Овим речима министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић коментарише оцене да Загребачка декларација, усвојена 6. маја на видео-конференцији лидера ЕУ и западнобалканске шесторке, не доноси ништа ново. Декларација потврђује још једном недвосмислену подршку европској перспективи западног Балкана, а не помиње проширење, ни чланство у ЕУ.
„Критеријуми се знају, и они не би били ублажени јаснијим помињањем потенцијалног чланства. Али је зато недвосмислено речено - а присуствовала сам Самиту са председником Вучићем од почетка до краја и чула излагање сваког учесника - да нема заокружене идеје ЕУ без западног Балкана и да требамо једни другима у подједнакој мери. Мислим да је то у условима када се цео свет, а посебно неке европске државе, још боре са пандемијом, сасвим у реду и више него довољно“, истиче Јадранка Јоксимовић у разговору за „Политику“. 

Две деценије од првог самита ЕУ и земаља које нису њене чланице, такође у Загребу, када је отворена европска перспектива за регион, ми и даље говоримо о тој перспективи. Када би се Србија могла померити с ове позиције на којој јој је и даље највећа утеха и награда – обећање европске перспективе?

Европска перспектива није никаква ни утеха ни награда, него свестан и интересно и вредносно направљен избор политичких елита подржаних кроз подршку грађана Србије политици европских интеграција и користи и добробити за друштво. Уосталом, изгледа да многи губе из вида контекст Самита на којем се говорило о европској перспективи целог западног Балкана. Шта је ту тачно могло више од овога, у тренутном пресеку стања како у ЕУ, тако и у различитим деловима западног Балкана. Или можда они који кажу да је могло више заиста мисле да је регион западног Балкана уједначен у погледу реформског процеса, процеса преговора, спремности и функционалности друштва? Ја прва то нисам склона да прихватим, јер знам колико је Србија урадила у погледу суштинских реформи кроз процес европских интеграција, и то стварних и функционалних реформи, институционалних, економских и политичких, што се јасно видело и током одговора на пандемијом изазвану кризу. И то су приметили и констатовали сви у ЕУ. Према томе, у контексту целог региона, тренутно је најистинитија и најпоштенија наглашеност европске перспективе и стратешког партнерства. 

Бивши председник ЕК Жан-Клод Јункер говорио је о 2025. као „индикативној“ години за чланство Србије и Црне Горе, али она је већ пала у заборав. Да ли бисте се усудили у овом тренутку да говорите о некој конкретној години у којој би Србија могла да постане чланица ЕУ? 


Није Јункер само говорио, то је и записано у важећем документу ЕК „Кредибилна стратегија проширења ЕУ на западни Балкан“, из фебруара 2018. Документа важе и даље, важе и обавезе убрзаних реформи, па следствено томе и могућност да се то догоди. Не разумем толику малодушност и резигнацију. Ми треба да радимо оно што нам је посао у оквиру реформског процеса, и верујем да ће и ЕУ и државе веродостојно спроводити функционалну политику проширења. 

Када ће Србија донети одлуку да ли ће се приклонити ревидираној методологији проширења ЕУ?

Нема посебно одређеног рока за изјашњење. Моје мишљење и јасно очекивање је да видимо прво мапу пута примене нове методологије на Србију као земљу која је дубоко у преговарачком и приступном процесу. Како ће се измерити досадашњи напредак и поглавља која смо отворили, и ја сам то рекла свим мојим колегама у ЕУ - нисмо против нове методологије, али хоћу да видим шта то тачно значи у односу на вредновање досадашњег напретка Србије. Мислим да је то једноставно и разумно питање, и кад добијемо јасан одговор, биће нам лакше да се изјаснимо. 

Загребачки самит је протекао у знаку позива на јединство и солидарност. Је ли то и покушај искупљивања за понашање с почетка здравствене кризе?  

То је начин да се и формално и суштински сви позову и подсете, па и обавежу, на солидарност, као темељну идеју ЕУ. Не видим ту никакав тајни план искупљивања или прекоревања. Добро је што је то и на овакав начин урађено, и то у тренутку кад пандемија није одјављена, те нема више никаквих недоумица око тога.

У европским медијима протеклих недеља чуле су се осуде да је Србија из политичких разлога потцењивала помоћ ЕУ и неодмерено величала кинеску и руску?

Односи у свету се мењају и долази до престројавања и пребројавања. Тако да смо могли чути различите интерпретације улоге различитих великих сила у вези     с пандемијом. И тек ћемо чути. Мислим да смо као земља и народ показали да вреднујемо сваку помоћ и да не стављамо на кантар ко је кад и колико помогао. Што се тиче помоћи ЕУ, она је у Србији трајна и системска, а не само моментална. Ми смо значајна средства из европских фондова годинама усмеравали на јачање наших капацитета, и у здравству, и у полицији, јавној администрацији, локалној самоуправи, економији, инфраструктури. Да не говорим о највећем броју инвестиција који управо долазе из ЕУ и земаља чланица. Све нас је то учинило спремнијим и отпорнијим на кризу. Такође, на самиту је значајно примећена и нотирана улога Србије у помоћи другим па и ЕУ државама, и велика донација медицинске опреме Италији и некима у региону, и учешће Србије у     Тиму Европа и донација од два милиона евра у фонд за истраживање вакцине против ковида 19. Ми смо захвални свима који су помогли, и ми смо помогли другима.

За санирање последица кризе ЕУ је већ определила 3,3 милијарде евра западнобалканским партнерима. Колико Србија тих средстава треба да добије и када?

Од укупно 93,4 милиона евра одобрене пренамене ИПА средстава како бисмо могли да предузмемо хитне мере ради спречавања ширења корона вируса, 15 милиона евра је било намењено за хитну набавку медицинске опреме, а 78,4 милиона евра је намењено Србији за краткорочне и средњорочне мере економског опоравка. Желим да нагласим да Србија већ користи ова средства и да је управо захваљујући њима омогућена куповина 75 респиратора, 50 монитора, 100 контејнера за тријажу, 800.000 маски, много тестова и термометара, 100  концентратора кисеоника. Такође, платили смо ЕУ новцем авионске летове којима смо допремили око 750 тона медицинске опреме и материјала које смо купили и добили као донације из иностранства. 

Представљање великог инвестиционог плана за регион одложено је за јесен. Да ли ће он бити мањи од очекиваног, с обзиром да Европска комисија предвиђа рецесију историјских размера у ЕУ због пандемије?

Очекујем да буде већи, са већим уделом грантова, тј. бесповратних средстава у односу на повољне кредитне линије. И то пре свега у односу на пројекте са регионалном компонентом, оне пројекте који се тичу трансевропских мрежа путева, енергетике и дигитализације. Као и значајна средства за националне приоритетне пројекте зелене агенде, дакле пречишћавање отпадних вода, управљање отпадом итд, где морамо да почнемо више да радимо као појединачне државе. Ми смо већ идентификовали значајне пројекте које ћемо кандидовати, и председник Вучић је и о томе говорио. Спремни смо, јер смо годинама радили на коришћењу ИПА фондова и имамо добре резултате и институционалне капацитете у тој области. Одговорно тврдим, јер годинама сам национални ИПА координатор, да бисмо кад постанемо чланица били спремни да користимо много веће структурне фондове ЕУ, из тзв. кохезионе политике ЕУ, уз помоћ којих су се многе скорашње чланице значајно развиле.
 
Већ и само одржавање видео-самита доказ је, сви се слажу, да Брисел жели да задржи регион у својој орбити. Да ли би било самита и у овим условима, и да ли бисмо могли да рачунамо на оволику помоћ, да можда не постоји бојазан да ће Србија, и уопште регион, потпасти под утицај других сила, пре свега Кине и Русије?

Значи, по Вама, легитимно је да се глобалне силе као што су НР Кина, РФ, ЕУ, САД током пандемије баве геополитичким играма утицаја на западном Балкану и у Србији? Ја се са таквим принципом вођења међународних односа не могу сложити, а да ли се то дешава – да, вероватно се дешава. И зашто се онда поставља питање легитимности интереса Европске уније, а да се не поставља питање легитимности интереса свих других? Пре свега, Србија је са ЕУ у уговорном односу стратешког партнерства, како кроз Споразум о стабилизацији и придруживању, тако и кроз процес преговора о     приступању. За мене је најразумљивија природна заинтересованост ЕУ за регион, јер ми смо део европског континента, и економије и људи су нам повезани. 

Јењавањем пандемије, акценат ЕУ ће се вратити на реформске и политичке процесе на западном Балкану, најавио је известилац ЕП за Србију Владимир Билчик. Очекујете ли од Брисела објективну оцену изборног процеса у Србији?

Мислим да ништа недоречено и смутно нема у начину и условима вођења изборног процеса у Србији. Известилац ЕП Билчик и копредседавајућа Парлемантарног одбора за стабилизацију и придруживање Тања Фајон су учествовали у три рунде медијације, у међувремену су сви договори о унапређењу изборних услова спроведени. Изборне радње се након укинутог ванредног стања настављају, и Србија на темељу најбољих европских вредности и пракси улази у редовне парламентарне и локалне изборе. Грађани Србије ће на демократски начин одлучити о политици коју желе и људима који ће је спроводити. Мислим да је     Влада радила добро, у тешким околностима смо показали одрживу и отпорну економску и спољну политику, институције јачају, и Србија постаје земља која, ако наставимо овакав реформски курс, има добру садашњост и будућност.

Извор: Политика
Фото: С. Миљевић/Влада Републике Србије