Европски систем централних банака важан партнер Народне банке Србије у испуњавању стандарда Европске уније
Делегација Европске уније у Републици Србији, Европски систем централних банака и Народна банка Србије обележили су данас, 6. марта 2020, успешан завршетак још једног заједничког пројекта намењеног додатном унапређењу капацитета Народне банке Србије у процесу приступања Европској унији. Европска унија је финансирала пројекат буџетом вредним 800.000 евра.
Циљ пројекта јесте квалитетна припрема Народне банке Србије за придруживање Европском систему централних банака, по ступању Републике Србије у чланство Европске уније. Током осамнаест месеци трајања пројекта, остварени су сви планирани циљеви, односно успешно је реализовано свих дванаест пројектних активности, у оквиру десет области пословања Народне банке Србије. Реализацијом пројекта „Јачање институционалних капацитета Народне банке Србије у процесу приступања Европској унији” Народна банка Србије још једном је потврдила своју пуну посвећеност континуираном унапређењу свог пословања, не само како би одговорила изазовима процеса преговора са Европском унијом већ, пре свега, радила у најбољем интересу грађана и привреде Републике Србије.
У сарадњи са експертима Европског система централних банака, постигнути су резултати у областима економског истраживања, финансијске стабилности, управљања девизним резервама, финансијског извештавања, осигурања, међународне сарадње, либерализације кретања капитала, заштите корисника финансијских услуга, рачуноводства и ИТ извештавања и управљања.
С обзиром на то да је Република Србија отворила сва поглавља за која је Народна банка Србије руководећа (Економска и монетарна политика и Финансијске услуге) или другонадлежна институција (Слободно кретање капитала), као и готово сва поглавља у којима Народна банка Србије има значајну улогу (једанаест поглавља), размена искуства и знања током пројекта важни су и на путу успешног затварања отворених поглавља.
Свечану церемонију поводом завршетка пројекта у Народној банци Србије отворила је гувернер Народне банке Србије др Јоргованка Табаковић, а скупу су се обратили и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији г. Сем Фабрици, министар за европске интеграције у Влади Републике Србије гђа Јадранка Јоксимовић, као и представници амбасада Немачке, Румуније и Хрватске. Догађају је у име централне банке Немачке присуствовао г. Буркхард Балц (Burkhard Balz), члан Извршног одбора, а учешће су узели и представници Хрватске народне банке, Ханфе и GIZ-а. Церемонији су присуствовали и представници Владе Републике Србије, чланови пројектног тима, као и други представници надлежних институција.
Поздрављајући присутне, гувернер Јоргованка Табаковић је истакла да на европском путу Србије посвећено раде све институције и сви појединци заједно, са истим циљем – „да наши грађани живе боље, јер само заједно можемо да донесемо промене и јачамо економије”. Оценила је да „без тимског и посвећеног рада, као и политичке стабилности, по којој је Србија препозната, не би била могућа ни трансформација наше земље у стабилну и перспективну економију”.
У погледу успешности пројекта, гувернер Јоргованка Табаковић наводи да као један од важних циљева који је пројектом постигнут види повезивање људи и идеја, уз несебичну размену искустава и знања. „Желели смо да учимо једни од других и да примењујемо оно што се у пракси показало као добро. Такве облике сарадње сматрам јединственим приликама за јачање наших институција. Институције нису зграде у којима радимо, него људи који у њима раде и који померају границе у жељи да граде земљу достојну нас и будућих генерација”, истиче гувернер.
Полазећи од улоге централне банке у процесу европских интеграција, гувернер Јоргованка Табаковић је рекла да су изазови с којима се суочавају централне банке постали сложенији, а њихова улога у процесу приступања Европској унији значајнија. „Верујем да је, и у новом глобалном контексту, Народна банка Србије резултатима оправдала улогу гаранта стабилности. Ниском инфлацијом чувамо реалну вредност зарада наших грађана и подржавамо процес конвергенције ка Европској унији. Знатно повољнији услови финансирања, на које смо својим мерама директно деловали, повећавају расположиви доходак грађана и привреде и подржавају инвестиције, без којих ни наши пројекти, па ни овај IPA твининг пројекат, не би имали значај који ће имати. Србија је на корак до инвестиционог рејтинга, при чему ниво и квалитет страних улагања у нашу земљу говори да Србија већ сада ужива углед земље инвестиционог ранга”, оцењује гувернер.
Народна банка Србије је са Европским системом централних банака и другим институцијама Европске уније сарађивала у оквиру осам пројеката финансираних претприступним фондовима, што је потврда наше посвећености процесу европских интеграција. „Ако желимо одржив раст, морамо увек да имамо у виду и целину свих кретања и да делујемо координирано са осталим економским политикама. Ми то у Србији имамо и негујемо, као што и сарадњу са Европском унијом заснивамо на партнерском односу. Свако напредује на свој начин. И само тако, ако смо спремни да учимо једни од других, можемо да растемо и да стварамо најбољу светску праксу у области централног банкарства”, закључује гувернер.
У свом обраћању амбасадор Европске уније г. Сем Фабрици истакао је следеће: „Више него икада пре централне банке морају бити у стању да предвиде опасности и да реагују брзо како би очувале финансијску и економску стабилност. У том смислу, кључно је да централне банке стално раде на унапређењу своје ефикасности и да реагују применом одговарајућих и добро одмерених мера. Независна и ефикасна централна банка један је од стубова макроекономске стабилности сваке земље, нарочито у Европској унији. Наш пројекат помогао је Народној банци Србије да додатно ојача своју улогу у процесу европских интеграција.”
Кад је реч о значају реформи предузетих у оквиру процеса европских интеграција, гђа Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције, истакла је да су „капацитети Народне банке Србије за усаглашавање законодавног оквира са захтевима који проистичу из процеса приступања значајни за европске интеграције. Кроз адекватну усаглашеност, Народна банка Србије моћи ће да обезбеди боље пословно окружење и ојача српска тржишта и привреду. Напредак у тим областима повољно ће утицати на квалитет и различитост услуга које пружају банке и друштва за осигурање, као и на боље услове кредитирања и могућности за улагање у стране пензијске и инвестиционе фондове, укључујући висок ниво заштите права корисника банкарских и платних услуга, што ће се све директно одразити на квалитет живота грађана”.
Пројекат под називом „Јачање институционалних капацитета Народне банке Србије у процесу приступања Европској унији” финансиран је из средстава претприступних фондова Европске уније (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA) и спроведен је у сарадњи с конзорцијумом централних банака Немачке, Хрватске и Румуније, уз подршку Немачке агенције за међународну сарадњу (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ). Уговорно тело је Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније Министарства финансија.
Поред централних банака Немачке, Румуније и Хрватске, у пројекту су учествовале и Европска централна банка, централне банке Енглеске, Аустрије, Португалије, Словачке и Словеније, као и Хрватска агенција за надзор финансијских услуга (Ханфа) и немачка Савезна агенција за финансијски надзор (Bundesanstalt für Finanzdienstleistungsaufsicht – BaFin).
Извор: Народна банка Србије
