Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: Најзначајније је да постоји јасна ЕУ будућност за Западни Балкан

27. фебруар 2020. | Праг

Ј. Јоксимовић: Најзначајније је да постоји јасна ЕУ будућност за Западни Балкан

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић предводила је данас делегацију Србије на састанку министара иностраних послова држава Вишеградске групе и Западног Балкана, а том приликом истакла је да је учешће наше делегације важно јер су земље В4 показале да су искрени пријатељи политике проширења ЕУ, као и региона и наше земље.

Састанку у Прагу присуствовали су и нови комесар ЕУ за проширење Оливер Вархеји, представници земаља Западног Балкана, али и представници Аустрије, Словеније и Хрватске, која тренутно председава Саветом ЕУ, а разговарало се о методологији проширења коју је предложила Европска комисија.

Јоксимовић је казала да са земљама које су у В4 групи - Чешком, која тренутно и председава Вишеградском групом, Пољском, Мађарском и Словачком имамо и добру билатералну сарадњу, али они се и као група на отворен начин залажу за политику проширења.

„У том смислу, било је врло важно и присуство комесара Вархејија, који је као нови комесар ЕУ дошао да разговарамо о томе како они виде нову методологију, како ми из региона, иако смо у различитим фазама приступних процеса, видимо нову методологију, да разјаснимо неке недоумице, да чујемо планове ЕУ, као и Вишеградске групе, односно како ће они у будућем периоду наставити да подржавају политику проширења и шта је оно што се очекује од нас као региона, у смислу регионалних односа и преговора.”, казала је Јоксимовић.

Када је у питању нова методологија, Јоксимовић је навела да је секундарна тема да ли ће је Србија прихватити или не и истакла да је најзначајније питање да ли постоји кредибилна политика проширења и јасна европска перспектива за Западни Балкан.

За Србију је важно, каже Јоксимовић, како би се тачно применио тај нови модел на оно што је до сада остварено отварањем преговарачких поглавља.

И на данашњем састанку, према њеним речима, јасно је навела да што се тиче нове методологије, Србија ће се одлучити у односу на то како ће утицати на досадашњи напредак на пољу приступног процеса, али и да Србија није негативна по питању нове методологије, да види и предности.

„Најбитније питање је да постоји кредибилна политика проширења, да постоји јасна перспектива за Западни Балкан, између осталог и за Србију која је несумњиво показала да има прворазредне капацитете и за интеграцију и за реформе и да ми нећемо доживети ни нову методологију, ни поједине најаве око тога ко може брже, спорије, као неко вештачко такмичење у региону”, истакла је Јоксимовић.

Додаје да Србија уопште није заинтересована за вештачка такмичења и наводи да је још увек доста отворених питања у региону.

„И не желимо да додатно оптерећујемо односе питањима такмичења око европских интеграција јер на крају крајева, и то сам рекла јасно, ви можете политички да убрзавате неки процес, а успоравате за неке друге, али чињенице су чињенице, а чињенице говоре да је Србија најбоље перформансе остварила у економији и у региону, а и шире од региона”, каже.

Јоксимовић је подсетила да је јавни дуг Србије знатно смањен, да знатно пада стопа незапослености, да су спроведени озбиљни реформски захвати у ономе што су и нови трендови и европске и светске економије - иновације, дигитализација и уопште нови тип послова, као и у области демократије и владавине права.

Наводећи да су све то сегменти и чињенице које показују да је Србија озбиљно напредовала, као и да се данас могло чути да нова методологија подразумева и јачање политичког надзора над процесом, Јоксимовић каже да ту увек постоји могућност за условљавање.

„Такав и јесте процес, ту није ништа непознато нама ни до сада, ми ионако преговарамо по политички веома захтевној методологији”, каже Јоксимовић и додаје да ће Србија одлучити након што на Самиту у Загребу буде представљен  нови подстицајни, напредни, економски план за Западни Балкан, односно да се види који су то фондови који се отварају.

„Оно што је реално је да ће сигурно бити нешто више новца за претприступне - ИПА фондове, које и иначе користимо, и да ће бити веће присуство међународних финансијских институција”, наводи министар.

Појашњава да се и унутар ЕУ тренутно води велика дебата око кохезије и наводи да су управо земље Вишеградске групе пријатељи такозване кохезије, односно да се залажу да висина структурних фондова за земље чланице остане иста.

Како каже, изласком Велике Британије из ЕУ отворио се на неки начин и проблем за ниво контрибуција у заједнички европски буџет. 

„Пријатељи кохезије се залажу да остане ниво за земље чланице колики је и био и за пољопривреду, а друге чланице које више уплаћују, а мање користе из буџета, траже да се смање, према томе веома је осетљиво питање и још није договорено око буџета за структурне фондове који припадају земљама чланицама, а од тога ће зависити и врста и висина финансијских инструмената за нас који смо у процесу преговора”, додаје.

С обзиром да постоји још увек доста непознаница, Србија ће у сваком случају сачекати Самит Западни Балкан - ЕУ у Загребу, сагледаће све елементе, каже министар и додаје да не желимо да будемо ни на који начин негативни.

Јоксимовић је нагласила да је Србија подржала и отварање приступних преговора ЕУ са Северном Македонијом и Албанијом наводећи да је методологија и била направљена првенствено зарад постизања неке врсте консензуса између чланица око отварања преговора за те две земље.

„Ми сматрамо да је успех најбољи када се дели, ми се вештачки не такмичимо, желимо да цео регион напредује, то је боље и за нас, јер да бисмо задржали овако добру економију и да би била још боља, јер и наши грађани очекују више, морамо да имамо мир, стабилност, добре односе или макар побољшане односе у региону, а доста је питања које нас још увек деле”, каже Јоксимовић.

Истиче и да није питање ко ће први ући у ЕУ и додаје да је по свим параметрима Србија земља која има највише капацитета у региону и несумњиво је да је носећа земља региона.

„Али, наравно да и сви други треба да буду у том процесу, да треба да напредују”, каже министар.

И данашњи састанак у Прагу је био, како каже Јоксимовић, пре свега усмерен на подршку Северној Македонији и Албанији и зато се и македонски министар спољних послова Никола Дмитров обратио у име региона на заједничкој конференцији за медије.

„И то је био један вид симболичне подршке са којом смо се сви сложили. Ми никада немамо проблем да подржимо друге и у томе је озбиљност и поштовање које Србија има у европским круговима, али и шире од тога”, додаје Јоксимовић.

Како каже, кључно је да грађани осете још веће бенефите од европских интеграција и истиче да је зато и представљен национални инвестициони план до 2025, зато Србија и остаје на европском путу, како би још дубље ушла у реформе и остварила још веће користи за своје грађане.

„Остајемо на европском путу, очекујемо јаснију позицију ЕУ по питању тога да уколико бисмо прихватили нову методологију, како би се она применила на наш досадашњи ток преговора. Не бих волела да се умањи досадашњи домет преговора и поглавља која смо отворили”, каже Јоксимовић. 

Министар Јоксимовић се данас у Прагу састала и са министром спољних послова Хрватске Горданом Грлић Радманом, а како каже, хрватски министар је у коректном разговору и позитивним порукама говорио да Хрватска искрено подржава проширење.

Такође, Јоксимовић наводи и да је Грлић Радман казао да је Хрватска, као председавајућа Саветом ЕУ, фокус ставила на Самит у Загребу почетком маја, као и да ће до тада и они настојати са другим земљама чланицама да добију више информација и око економског плана и око начина на који би се методологија примењивала.

Наводи и да су се сагласили да има отворених питања између Србије и Хрватске, али да у будућности, као прве комшије, морају да отворе канале комуникације. 

„Није то увек једноставно и лако, али важно је разговарати и у том смислу мислим да је то био један сасвим добар састанак”, каже Јоксимовић.
Извор: Танјуг