Макроекономска, фискална и привредна стабилност представља кључни предуслов за раст и развој једне земље. Ови елементи чине основу реформске политике Владе Републике Србије са циљем обезбеђивања стабилне тржишне економије усклађене са најбољим европским и светским стандардима. Такву политику у континуитету подржава преко 60 одсто грађана Србије и поред преовлађујућег уверења у делу јавности да се ради о непопуларним реформама са неизвесним резултатима. Водеће међународне финансијске институције, ММФ и Светска банка, препознале су позитивне ефекте реформи и пружају им неподељену подршку.
Истовремено, стабилна економија која је у стању да се носи са притисцима високоразвијеног европског тржишта је један од четири основна критеријума за чланство у Европској унији. У том смислу, процес европске интеграције јесте и мора бити део унутрашње развојне агенде. Та агенда, поред несумњиво значајних реформи које обезбеђују фискалну и макроекономску стабилност, подразумева и друге елементе који доприносе расту, одрживом развоју и свеукупном економском благостању. Не доводећи у питање важност кључних политичких питања као што је дијалог између Београда и Приштине, као и значај владавине права као предуслова за успешан процес придруживања ЕУ, неопходно је у наредном периоду посветити се питањима која чине саму суштину и првенствени разлог успешности европског пројекта.
Тржишну економију није могуће изградити као одрживу без континуираног регионалног развоја. Равномерна развијеност региона, усклађена са њиховим специфичним карактеристикама и потребама је у основи принципа конвергенције који има за циљ приближно једнак степен економског развоја унутар Европске уније. Србија као земља кандидат настоји да принцип конвергенције примени већ у фази приступних преговора, у првом реду унутар земље а имајући у виду изразито неравномеран развој у различитим деловима Србије. У циљу припреме региона и локалних заједница за чланство у ЕУ и достизања стандарда у области регионалног развоја остварена је успешна сарадња између Министарства за европске интеграције и регионалних развојних агенција на основу претходно потписаног Меморандума о сарадњи између Министарства и РАС. Сарадња између осталог подразумева размену информација о ефектима европског права на функционисање локалних самоуправа, обуке за ефикасно коришћење европских фондова на локалу као и допринос локалних заједница процесу планирања и програмирања ИПА фондова у складу са приоритетом локалног и регионалног развоја.
Као земља која преговара чланство Србија је започела припреме за успешно коришћење структурних и кохезионих фондова ЕУ који у просеку подразумевају преко десет пута више средстава него што нам је сада доступно из ИПА фондова. Да бисмо били спремни да апсорбујемо средства у вредности више од милијарду евра на годишњем нивоу неопходна је оспособљеност за утврђивање пројектних приоритета, обученост за писање пројеката и независан и ефикасан систем интерне ревизије. Припрема за коришћење структурних и кохезионих фондова обавља се у оквиру поглавља 22 приступних преговора са ЕУ за које је надлежно Министарство за европске интеграције. Ово поглавље односи се на успостављање домаћег структурног и институционалног система за планирање и коришћење фондова, као и на подизање капацитета унутар земље у циљу постизања резултата у области регионалног развоја. Са становишта спровођења системских промена и јачања ефикасности државне управе, поглавље 22 је свакако једно од најзахтевнијих у преговорима са ЕУ. Са друге стране, оно осликава директну и непосредну корист за нашу земљу од процеса европске интеграције.
У припреми за равноправно учешће Србије на европском тржишту неопходно је успешно регионално економско повезивање. Позитивни примери таквог повезивања унутар ЕУ као што су Вишеградска група или Нордијска унија илуструју економску међузависност земаља које деле исти географски простор. Србија је у потпуности посвећена регионалној сарадњи у свим областима од заједничког интереса за земље југоисточне Европе а у првом реду подржавамо економску сарадњу. Ту потребу је препознала и Европска унија и њене државе чланице и она је заједнички реализована формирањем Регионалног економског простора као надградње на постојећи успешан механизам у оквиру ЦЕФТА споразума. Према оствареном суфициту од 1,8 милијарди евра у трговини, може се рећи да је ЦЕФТА регион за Србију најважнији јер више од три пута извозимо него што увозимо робе из овог региона.
Развој наше економије се у великој мери заснива на обиму сарадње са ЕУ и регионом. Највише инвестиција долази пореклом из ЕУ (у просеку за прва три квартала 2017. године износило 75 %). Позитивно је и то што је у последњој години забележен позитиван тренд географске диверсификације инвестиција. Бележи се раст инвестиција са Блиског истога и азијско-пацифичког региона, што указује на раст атрактивности Србије као инвестиоционе дестинације. Према ФТ (август 2017), Србија има најбољи глобални индекс ефикасности за greenfield СДИ у свету. У збиру и закључно са новембром 2017, нето прилив страних директних инвестиција (СДИ) износио је око 2,3 млрд евра (+37,5%) и премашио је пројекцију за целу 2017. Инвестиције у извозно-оријентисане секторе биће главни покретач раста БДП-а од 3,5% у 2018. и 2019. Последњи податак је значајан јер показује колико ће нам ЕУ бити важна дестинација и у наредне две године.
Највећи раст запослености у великој мери је у корелацији са пореклом СДИ, што значи да је највише нових радних места креирано у компанијама које су пореклом из ЕУ. Када говоримо статистици незапослености за последње четири године стопа незапослености смањена за 12.1 процентних поена, и то са 23.9% у 2012 години на 11.8% у II кварталу 2017 године. У III кварталу остварена незапосленост од 12.9% услед сезонске компоненте и постоје реалне основе да се очекује пад незапослености испод 10% у 2018, узимајући у обзир да су се порези на рад смањили од 1.1.2018. путем повећања неопорезивог цензуса на зараде са 11790 на 15000 динара.
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар - децембар 2017. године износила је: 34,466 милијарди евра што представља пораст од 13,0% у односу на исти период претходне године. Најзначајнији трговински партнер је ЕУ са 64.25 одсто удела у нашој спољнотргoвинској размени. ЕУ чланице или државе које то желе да постану су наше најзначајније извозне дестинације и то:
- Немачка са 1.889 милијарди евра
- Италија са 1,990 милијарди евра
- БиХ са 1,211 милијарди евра
Са избијањем светске економске кризе 2009.године дошло је до стагнације привреда у већини земаља чланица ЕУ, што је осим пада стопе раста довело и до општег пораста незапослености и укупног смањења сигурности пословне климе. И поред преливања негативних ефеката кризе на регион југоисточне Европе, све земље у нашем региону су успеле да превазиђу структурне проблеме и у последњих неколико година бележе стабилан економски раст. Истовремено је дошло и до опоравка европске привреде која се враћа на ниво пре избијања кризе. Политика проширења ЕУ, осим генералне потребе за политичком стабилношћу континента, темељи се и на узајамним користима од уласка нових држава чланица како за те земље тако и за ЕУ. У том смислу, упркос скептицизму у односу на проширење, допринос Србије и региона ЕУ је вишеструк и подразумева ширење европског економског простора и нове могућности за усмеравање здравих инвестиција. Полазећи oд претпоставке да ће се позитивни економски трендови наставити и у наредним година, реална је могућност да ће до потенцијалне године чланства 2025.Србија моћи по економској снази да се приближи неким од земаља које су се од 2004.до данас прикључиле ЕУ. То ће уједно бити доказ не само да смо испунили један од кључних критеријума за чланство већ и да ЕУ добија стабилног партнера који активно доприноси развоју Европе у целини.
Ауторски текст министра за европске интеграције Јадранке Јоксимовић за Kopaonik review