Стварамо aмбијент за квалитетнији живот

13. фебруар 2018. | Београд

Стварамо aмбијент за квалитетнији живот

Ми ћемо, као и до сада, вредно и одговорно радити на спровођењу реформи - превасходно због интереса грађана и обећања које смо им дали, тако да чланство у ЕУ долази на крају као логичан след активности.

Стратегија о проширењу ЕУ јасан је и позитиван политички сигнал, али и показатељ поштовања наше државе и грађана, која додатно подстиче процес реформи и трансформацију нашег друштва. Са друге стране, наставак реформи у области владавине права у врху је приоритета Владе у овој години, каже за магазин   Diplomacy&Commerce Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције.

Какву квалитативну промену је у процес ЕУ интеграција Србије унело одређеније изјашњавање ЕУ (посебно Европске комисије) о датуму потенцијалног чланства Србије у ЕУ?

Стратегија о проширењу ЕУ, која је у уторак усвојена, јасан је и позитиван политички сигнал, али и показатељ поштовања наше државе и грађана. Истовремено, она потврђује да се ЕУ обавезала да ће до 2025. године јачати, да ће бити солидарнија и институционално снажнија и као таква спремна да прими нове чланице. То је снажна политичка порука коју одговорне и успешне Владе, а нашу сматрам таквом, не би смеле да пропусте.

Ми ћемо, наравно, као и до сада, вредно и одговорно радити на спровођењу реформи - превасходно због интереса грађана и обећања које смо им дали, тако да чланство у ЕУ долази на крају као логичан след активности којима стварамо амбијент за квалитетнији живот. И стога бих хтела да нагласим да евроинтеграције разумем као позитиван процес који нас инспирише да будемо бржи и ефикаснији у решавању одређених питања. Јасно је, наиме, да се гледањем у прошлост не може стварати боља будућност.

Зашто се то, бар у овом тренутку, не одражава на динамику отварања поглавља?

Имајући у виду да је Европска унија 2018. означила као годину која ће, између осталог, бити посвећена јачању политике проширења, очекујем да се наши преговори током ове године интензивирају и убрзају. У том смислу, очекујем да ћемо отворити сва поглавља за која будемо технички спремни, и да ће се јасна политичка воља институција ЕУ, пре свега Европске комисије и председника Јункера, преточити у конкретне резултате.

Колико је питање поглавља, односно правно обавезујућег споразума са Приштином, вододелница која одређује извесност европског пута Србије?

Постизање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа са Приштином није новина, то је обавеза предвиђена преговарачким оквиром ЕУ са Србијом. Сам садржај Споразума мора и треба да произађе из дијалога Београда и Приштине, уз појачану медијаторску улогу ЕУ и посредовање високог представника ЕУ за заједничку спољну и безбедносну политику, чије поновно активније ангажовање по том питању очекујем. За то је, као што знате, потребно да обе стране спроведу све обавезе из Бриселског споразума, и ту превасходно мислим на обавезу Приштине да формира Заједницу српских општина, што дуже од 4 године није учињено.

Србија је јасно на позицији да не признаје независност Косова, као уосталом и пет чланица ЕУ, и залаже се за изналажење одрживих решења за свеобухватну нормализацију односа.

Да ли је, с обзиром на садашњи темпо интеграција, за Србију могуће да испуни све критеријуме до 2023. године и да ли у том периоду може да одговори на изазове усаглашавања свих чланица ЕУ?

Ако алудирате на рок из Стратегије коју је објавила Комисија ЕУ, реч је о индикативном року до када Србија може да буде чланица. Ради се о 2025. години. Свакако да је могуће. Динамика о којој говорите, каква год била, најинтензивнија је од како је Србија у процесу европске интеграције. Сваки корак у преговорима о приступању, што ће рећи усвајање Извештаја са скрининга за свако поглавље, усвајање преговарачких позиција за 35 поглавља, испуњавање мерила за отварање и затварање поглавља, а у случају поглавља 23, 24 и 35 и прелазних мерила, мора да одобри још увек 28 чланица. Само та чињеница указује колико је процес комплексан.

Потребно је доста рада и доста стрпљења. Изнад свега, разумевања у доброј вери и прихватање да је Србија партнер, а сутра и равноправна чланица ЕУ. Баш такав однос, који почива на међусобном уважавању, важан је за цео регион, независно од статуса у процесу европске интеграције или чланства у ЕУ. Штавише, уколико сте чланица одговорност је већа, јер је за очекивати да сте проблеме из прошлости решавали у духу помирења, добре вере, па и правне извесности.  

Да ли отворена питања између Хрватске и Србије, која се често дотичу и процеса ЕУ интеграција, могу бити отежавајући фактор на овом путу? Да ли сматрате да и са другим земљама Србија може имати сличних отворених питања, посебно када је реч о правима мањина?

Сама чињеница да се било који билатерални спор може искористити за успоравање процеса европске интеграције је отежавајућа. Понајвише оптерећује чињеница да се ради о споровима који у материјално-правном смислу немају везе са правом ЕУ, као објективним, па и једино мерљивим критеријумом за чланство. Процес европске интеграције далеко је више од пуког техничког процеса усаглашавања. То је процес у чијем средишту је владавина права и поштовање основних, укључујући и мањинска права. 

Зато бих у духу владавине права и мирног решавања спорова очекивала да држава која се суочила са блокадом у преговорима због билатералног спора покаже другачију врсту приступа. Другачији приступ би подразумевао да се не блокира процес европске интеграције било ког кандидата, а онда и да пренесете кандидатима позитивна искуства у мирном решавању спорова са суседима у складу са прихваћеним моделима које предвиђа систем УН и међународно право.

Што се тиче питања националних мањина, Србија је у оквиру поглавља 23 (у делу који се тиче основних права и слобода), усвојила посебан акциони план. Тиме је Србија, иако не постоје заједнички правни стандарди ЕУ по питању права националних мањина, недвосмислено потврдила своју приврженост јачању и заштити положаја националних мањина, иако према постојећем законодавном оквиру превазилази постојеће стандарде ЕУ у тој области. Такође, предвиђено је даље унапређење законодавног оквира - као што су измена и допуна Закона о заштити права и слобода националних мањина и Закона о Националним саветима националних мањина, које су у току. Трудићемо се да сва билатерална питања са нашим суседима решавамо у искреној и отвореној комуникацији као и до сада.

Шта су кључни приоритети Србије у наредном периоду да би се процес ЕУ интеграција учинио још ефикаснијим?

Наставак реформи у области владавине права у врху је приоритета Владе. Ове године бићемо посвећени усвајању квалитетних измена Устава чији је циљ додатно обезбеђивање независности правосуђа, као и доношења закона ради испуњавања критеријума у поглављима 23 и 24.

Истовремено, радимо на свеобухватној ревизији акционих планова за та два поглавља како бисмо отклонили недостатке првих верзија које су у одређеним елементима биле преамбициозне. Министарство за европске интеграције је припремило трећу, ревидирану, верзију Националног плана за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА) чије нас усвајање очекује током фебруара. НПАА предвиђа комплетно усклађивање са правом ЕУ до краја 2021. године.

Наш приоритет је да у најкраћем могућем року наш правни систем буде спреман за чланство, и да имамо довољно времена да усвојене прописе ефикасно и спроведемо. Зато је НПАА не само приоритет Министарства за европске интеграције, већ и Владе у целини.

 

Стратегија о проширењу има позитиван утицај 

Стратегија о проширењу додатно подстиче процес реформи и трансформацију нашег друштва, а временска одредница за приступање оличена у 2025. години, као години могућег чланства, позитивно утиче и на јавно мњење у Србији. О томе јасно говори недвосмислен тренд раста подршке процесу европске интеграције, као и мерама и активностима усмереним ка остваривању што скоријег чланства у ЕУ, и сада је први пут после неколико година на 52 одсто. 

 

Јадранка Јоксимовић

(интервју за Diplomacy&Commerce)