Шта су преговори о чланству у ЕУ?
Преговори о приступању представљају крајњу фазу процеса интеграције државе кандидата у Европску унију. Да би започела преговоре о приступању са ЕУ, претпоставља се да је дотична држава остварила све обавезе које су претходиле овој фази тј. закључила Споразум о придруживању, стекла статус кандидата и да је способна да уђе у последњу, али и најтежу фазу европске интеграције. Преговори о приступању су у ствари преговори о условима под којима држава кандидат приступа Европској унији.
О чему се преговара?
Преговара се о условима под којима држава кандидат приступа ЕУ, а који се, у основи, односе на испуњавање трећег критеријума из Копенхагена, тј. усклађивање домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ (ЕУ acquis). Резултат преговора је Споразум о приступању Србије Европској унији
Правне тековине ЕУ су, за потребе преговарања, подељене у 35 поглавља и преговара се о сваком поглављу посебно. Основни прицнип преговора је да ништа није договорено док све није договорено. Предмет преговора су области попут учешћа у раду заједничких институција (број посланика у Европском парламенту, број гласова у Савету министара итд), затим заједничка пољопривредна политика, заштита животне средине, регионална и структурна политика, енергетика, транспорт, заштита конкуренције идржавна помоћ, статистика, социјална политика, економска и монетарна унија и буџетска политика ).
Нови приступ Европске комисије преговорима са будућим државама чланицама налаже да се најпре отворе преговори у поглављима 23 и 24, која обухватају област правосуђа и основних права, и правду, слободу и безбедност.
Ко су актери преговора?
Учесници преговора о приступању су државе чланице Европске уније и држава кандидат. Преговори се воде у оквиру билатералних међувладиних конференција на којој учествују представници држава чланица ЕУ, представник Европске комисије,са једне стране и представници државе кандидата с друге стране. Преговарачке ставове ЕУ у име држава чланица заступа председник Савета ЕУ, а на страни државе кандидата посебна мисија за преговоре на челу се шефом мисије на највишем политичком нивоу, углавном министарском, укључујући и главног преговарача и преговарачки тим.
Каква је процедура у процесу преговарања?
Пошто се преговори оквирно затворе у свим поглављима, њихови резултати се уносе у нацрт Споразума о приступању. На основу овог нацрта, Европска комисија доноси препоруку о захтеву за чланство државе кандидата и извештава државе чланице о завршетку и резултатима преговора, а одлуку о приступању нове државе Европској унији доноси Савет ЕУ једногласно.
Држава кандидат тада постаје држава која приступа ЕУ.
Када Уговор о приступању потпишу представници највиших органа власти држава чланица ЕУ и оне земље која приступа, следи процес ратификације. У самом споразуму је дефинисан датум када је предвиђено да држава приступи ЕУ, обично годину ипо дана по потписивању Споразума о приступању. У периоду од потписивања до датума приступања је неопходно да све државе потписинице споразума заврше ратификацију. После ратификације, Уговор ступа на снагу.
KОРАЦИ У ТОКУ ПРЕГОВОРА
• Европски савет разматра извештај Европске комисије и Високе представнице о испуњавању критеријума за отпочињање преговора и даје препоруку Европској комисији да почне израду Преговарачког оквира за преговоре са државом кандидатом (Negotiating framework) и да започне процес скрининга.
• Комисија израђује Преговарачки оквир и подноси га Савету на усвајање
• Савет усваја преговарачки оквир и заказује датум одржавања Међувладине конференције (Intergovernmental Conference - IGC), под условом да ту одлуку потврди и Европски савет (седница Европског савета је увек дан после састанка Савета који је заправо иприпрема)
• Први корак у току преговора јесте скрининг, тј. аналитички преглед законодавства, који се састоји из двефазе:
а. Експланаторни скрининг, у ком Европска комисија представницима државе кандидата представља правне тековине ЕУ у одређеном поглављу.
б. Билатерални скрининг, у ком држава кандидат представља Европској комисији своје законодавство иутврђује разлике између два система.
На основу ових састанака Европска комисија усваја Извештај са скрининга (Screening report). У извештају Европска комисија утврђује да је законодавство државе кандидата у довољној мери усклађено са правом ЕУ избог тога препоручује да се одмах отворе преговори у том поглављу. Европска комисија такође може закључити да држава није спремна да отпочне преговоре у датом поглављу због чега ЕК утврђује мерила (benchmarks) које држава кандидат мора да испуни да би отворила преговоре у датом поглављу. Примера ради Хрватска је имала 23 мерила у 11 од 35 поглавља.
• процес скрининга у просеку траје око 12 до 15 месеци.
• Након скрининга Комисија доставља извештај са скрининга Савету који га разматра ипозива државу кандидата да достави своју преговарачку позицију за дато поглавље.
• На основу Извештаја са скрининга, држава кандидат доставља Европској унији своју преговарачку позицију са захтевима за транзиционим роковима иизузећима од пуне примене права ЕУ након ступања у чланство.
• На основу препоруке Комисије ипреговарачке позиције државе кандидата Савет усваја Заједнички став ЕУ за преговоре у датом поглављу који садржи одлуку о отварању преговора у том поглављу имерила за затварање преговора у датом поглављу.
• Након отварања преговарачког поглавља, држава кандидат ради на потпуном усклађивању са правом ЕУ и на испуњавању мерила за затварање поглавља. Када ЕК констатује да су испуњена мерила за затварање поглавља, препоручиће Савету да усвоји заједнички став о привременом затварању датог поглавља. Савет доноси одлуку о привременом затварању поглавља (уз политичку сагласност Европског савета).
Нови приступ преговорима
• Новину у методологији приступних преговоре које је усвојила ЕУ у преговорима са Црном Гором у односу на преговоре са Хрватском јесте стављање фокуса на поглавља 23 и24 која обухватају област правосуђа и основних права, правду, слободу и безбедност. За ова поглавља ће прво бити урађен скрининг и она ће остати отворена током целог тока трајања преговора. Неравномеран напредак у преговорима у ова два поглавља може водити ка застоју у отварању односно затварању других поглавља.
• Друга новина јесте увођење, пролазних мерила (interim benchmarks) у ова два поглавља пре којих ће се пратити напредак након њиховог отварања. Ова мерила ће бити садржана у Заједничком ставу ЕУ о отварању преговора у ова два поглавља, што значи да ће бити потребна још једна одлука, тј. Заједнички став ЕУ о дефинисању испуњености пролазних мерила и утврђивањем мерила за затварање поглавља (closing benchmarks).
• Када се ипоследње поглавље привремено затвори, Савет поново доноси одлуку о завршетку приступних преговора и о потписивања Споразума о приступању Европској унији.
Како су преговарале Хрватска, Турска и Црна Гора?
• Хрватска
Eвропски савет је на самиту од 17. јуна. 2004. разматрао захтев Хрватске за чланство и препоруку Европске комисије о отварању приступних преговора. Савет је одобрио Хрватској статус кандидата за чланство и одлучио да процес приступања треба да почне. Европски савет је одлучио да сазове Међувладину приступну конференцију почетком 2005. и започне преговоре са Хрватском. Пре отварања преговора, задужен је Савет да усвоји преговарачку платформу.
На самиту од 16. децембра 2004. Европски савет је одлучио да ће, под условом да Хрватска оствари пуну сарадњу са Хашким трибуналом, преговори бити отворени 17. марта 2005. Европски савет је позвао ЕК да поднесе Савету на усвајање нацрт преговарачке платформе.
У марту 2005. Савет је донео одлуку о одлагању отварања преговора са Хрватском, због недовољне сарадње са хашким трибуналом.
На састанку 3. октобра 2005. Савет за опште и спољне послове ЕУ (ГАЕРЦ) донео је одлуку о моменталном отварању преговора са Хрватском, након што је министарска радна група ЕУ дала позитивну оцену сарадње Хрватске са Хашким трибуналом.
Преговори су отворени 3. октобра 2005. одржавањем прве Међувладине приступне конференције.
Преговори су завршени 30. јуна 2011. године, када су привремено затворени преговори у последњем поглављу.
Споразум о приступању Хрватске Европској унији је потписан 9. децембра 2011. године. а 1. јул 2013, је био одређен за датум званичног пријема Хрватске у ЕУ.
• Турска
Европски савет је 17. јуна 2004. одлучио да ће преговори са Турском бити отворени без одлагања уколико Европски савет на самиту у децембру 2004. утврди да Турска испуњава критеријуме из Копенхагена, о чему ће ЕК поднети извештај и дати одговарајуће препоруке.
На самиту од 16 -17. децембра 2004. Европски савет је позвао ЕК да поднесе Савету на усвајање преговарачки оквир (платформу) за преговоре са Турском. Као датум почетка преговора означен је 3. октобар 2005.
Савет за опште и спољне послове ЕУ је на састанку 3. октобра 2005. одобрио преговарачку платформу за преговоре са Турском.
Преговори су отворени 3. октобра 2005. одржавањем прве Међувладине приступне конференције.
• Црна Гора
На самиту од 9. децембра 2011. Европски савет је поздравио извештај ЕК у коме се истиче напредак Црне Горе и постизање задовољавајућих резултата у испуњавању критеријума из Копенхагена. Европски савет је задужио ЕК да без одлагања припреми и поднесе на усвајање преговарачку платформу, као и да иницира процес скрининга. Утврђен је јуни 2012. као датум за отварање преговора, под условом да Црна Гора постигне даљи напредак у спровођењу реформи, посебно у области борбе против корупције и организованог криминала, о чему ће ЕК поднети извештај у првој половини 2012.
Савет за опште послове је на састанку 26. јуна 2012. је прихватио процену ЕК да је Црна Гора достигла потребан ниво усклађености са критеријумима из Копенхагена. Савет за опште послове је усвојио преговарачки оквир за преговоре са Црном Гором. Савет је одлучио да преговори треба да почну 29. јуна 2012. под условом да одлуку потврди Европски савет.
Европски савет је на самиту 28 - 29. јуна 2012. потврдио закључак Савета за опште послове о Црној Гори.
Преговори су отворени 29. јуна 2012. одржавањем прве Међувладине приступне конференције.