Ј. Јоксимовић: ЕУ треба да има исте аршине за све

Када сам Јадранку Јоксимовић упознала, 2012. године, уочи другог круга председничких избора, није личила на конвенционалну политичарку. Отресита, брза, с јаком шминком, шареном гардеробом и плавом косом, дошла је у редакцију и донела запечаћену коверту с новцем. Једина је, осим Вучића, имала храбрости да се клади да ће Томислав Николић победити тада неприкосновеног лидера Бориса Тадића. Та фанатична посвећеност идејама за које се залаже није једина спона између ње и садашњег председника државе. Јоксимовићева следеће године слави 40. рођендан, а одавно је превалила пут од редакције радикалског часописа “Велика Србија” до министарке за евроинтеграције. Попут Вучића, одрасла је на Новом Београду и била један од најбољих студената Факултета политичких наука на смеру међународни односи. Баш због тог микса мангупског и академског у себи, важи за особу чије мишљење њен страначки шеф необично цени. Иако у последње време због бирократске природе посла којим се бави често говори одмерено и са мноштвом испразних бриселских формулација, сви који је познају знају да је без длаке на језику. Спада у ред врло ретких напредњака које пацке Зоране Михајловић, да „неки у СНСу не могу да обуздају Шешеља у себи”, не плаше, већ на њих јавно одбрусе. Зато разговор у њеном кабинету започињемо овом причом и питањем да ли и Вучићу каже све у лице или му понешто прећути?

- Ма дајте, погледајте које речи користите „одбрусе”, „плаше се”. Па нисмо ми пачја школа, већ Влада Републике Србије. Ја своје ставове увек износим, и када нису део већинског мишљења, то је демократија. А Вучића дуго познајем, понекад се потпуно слажем с њим, понеки пут се потпуно размимоилазимо. Он не бежи од другачијег мишљења, што је веома важна, а ретка особина код лидера. Прећутим му само када знам да би се много изнервирао, а чекају га важне обавезе.

Шта кажете на двоструке стандарде Брисела, односно на њихово ћутање на усташке испаде у Хрватској, али и на изјаве бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића?

- Врло сам отворена у разговорима са европским партнерима, како из европских институција, тако и из земаља чланица. Стидљива критика, повлађивање и оправдавање неће никоме помоћи. Јер ми разумемо да онај ко је виђен као најнапреднији и највећи има обавезу да покаже више ширине. То је у реду, али не треба претеривати. Као кад имате мучан посао и онда кажете сараднику: види, ти си најпаметнији и најспособнији, нико то боље од тебе неће урадити. И то је у реду понекад, али ако претерате, сарадник ће схватити да га користите, а други ће се улењити за хватање у коштац с најтежим задацима. ЕУ мора да покаже исте аршине за све да би задржала кредибилитет. Што се тиче Хрватске, проблем је тај што цео политички естаблишмент, леви, центристички и десни, има скоро истоветан став који отежава унапређење односа, и стално се вртимо у кругу провокација и реакција. А као земља ЕУ, очекујем да покажу већу одговорност. Што се тиче изјаве Изетбеговића, то је с више аспеката веома проблематична изјава, која уноси немир и питање искрене политике добросуседства. То је изјава за коју не можете да се правите да је нисте чули. Мислим да ЕУ то ипак разуме, иако није увек гласна.

Шта се догодило прошле недеље на састанцима у Бриселу? Изгледа да је било бурно, посебно за Харадинаја.

- Прво би било добро да разјаснимо о каквим се састанцима ради. Састанци које је висока представница Могерини одржала прошле недеље су састанци о праћењу примене Споразума о стабилизацији и придруживању са онима који имају потписан такозвани ССП. То је заправо уговорни однос у којем се дефинишу бројне области које су важне за земљу која је у процесу придруживања. Због формата састанака важно је да разјаснимо да је Србија увелико у процесу приступања, то јест отворених преговора о поглављима. Док је Харадинају то највећи догађај за такозвано Косово и њихово придруживање (ССП састанак), за нас је то само годишњи уобичајени формат на министарском нивоу, где се пролазе све области из ССПа и анализирају евентуални проблеми у примени, и политички се преговара. То сам радила ја, као главни преговарач Србије са ЕУ, то је политичка функција.

Ако је министарски ниво, откуд тамо премијерка Ана Брнабић?

- Баш зато сам сугерисала да наша премијерка не треба да иде. Не због моје сујете или каприца, већ зато што сматрам да мора да се направи јасна дистинкција између Србије и такозваног Косова. То што је висока представница Могерини проценила да је за њену агенду добар политички тренутак да јој на САЦ дође ниво премијера, да би њена агенда западног Балкана добила на тежини, показало се као грешка, као што видите. Није било потребе да уводи политичку уравниловку у процес евроинтеграција западног Балкана, јер у уравниловци некога неправедно потцените, а некога контрапродуктивно прецените. Зато је исход такав какав је. Формат није само испразна форма, он је дефинисан због смисла преговора и правилне диференцијације надлежности и послова.

На том састанку, Харадинај је нашао за сходно да затражи да се у дијалог Београда и Приштине додатно укључе САД и да се на крају дијалога „две државе међусобно признају”, након чега је Могеринијева само изашла...

- Колико сам видела, сви су се потрудили да демантују да је дошло до сукоба и лоше атмосфере. Ипак, заједничка конференција за штампу је изостала, што је индикативно. Ако је разлог који се наводи тачан, то онда значи да су Могерини и ЕУ преценили искреност косовских политичких лидера, а да су косовски политичари, с друге стране, потценили ЕУ. Спознаја о правим намерама је благотворна у међународној политици јер онда редефинишете или макар мало редигујете агенду. Под условом да има политичке ширине и храбрости да се искорачи из бирократизованог и инертног приступа који би најрадије да не мења ништа, осим да се мало љутнемо.

Како је прошао састанак Брнабићеве и Могеринијеве?

- Што се тиче нашег ССП састанка, чула сам да је Могерини на конференцији за штампу рекла да је препознат „екстремно добар” напредак Србије, па очекујем да нема дилеме да ћемо до краја године отворити сва поглавља за која смо спремни. То је сасвим у реду, драго ми је да се то чуло.

Хипотетички, да ли би Србија у случају већег укључивања Американаца у дијалог тражила ангажовање Русије у Бриселу?

- Па, онда бисмо се и ми понашали као незрела политичка екипа из Приштине. Уопште не разумем зашто бисмо тежили да уведемо САД и Русију на терен дијалога Београда и Приштине директно. Зна се да су САД политички подржавале и подржавају независност Косова, а да је Русија политички подржавала и подржава нашу позицију по том питању и да не признаје Косово као независну државу. Као што многе земље подржавају независност, бројне земље је не подржавају, а неки су и повукли признање (Суринам, Гвинеја Бисао). Откуд онда толика провинцијална жеља да увучемо САД и Русију у све односе у такозваном региону, и да покажемо да се око нас све врти? Тиме бисмо послали сигнал да нисмо ни зрели ни искрени, и да не верујемо у ЕУ и њене лидерске способности. Вучић је одговоран и зрео политичар, и зато разуме да је утицај и присуство ЕУ, чак и када изгледа да није на нашој страни, најбенигнији и стратешки најплодотворнији.

Која преговарачка поглавља отварамо до краја године?

- Већ дуже време су на дневном реду COELE (радно тело за проширење које чине представници држава чланица) наше преговарачке позиције за Поглавље 6 - компанијско право, Поглавље 30 - економски односи са иностранством, и Поглавље 33 - буџетске и финансијске одредбе, јер та поглавља већ имају велики број сагласности држава чланица. Недавно смо послали и преговарачку позицију за Поглавље 9 - финансијске услуге, и Поглавље 13 - рибарство. Да појасним, поред конкретних ствари у појединим поглављима, државе чланице чекају да виде и извештај, у овом случају у форми нон папера, о напретку за кључна поглавља владавине права - 23 и 24, која су суспензивна поглавља, јер уколико се евидентира да нема битног напретка у тим поглављима, може да се ускрати сагласност и за отварање техничких поглавља за која смо спремни. Прошле недеље је тај нон папер који је припремила ЕК поднет на увид државама чланицама, ускоро ће и нама бити формално предочен, али на основу досадашњих сазнања требало би да буде довољно добар да идемо у отварање нових поглавља. Имајући у виду све процедуре, као и нека дешавања у појединим земљама чланицама, очекујем реално три поглавља, а оптимистичан приступ би био да кажем да ћемо отворити четири. То би било фер, али није у овом делу све до нас.

Зашто је то важно за Србију?

- Отварање поглавља је у овој фази најопипљивији доказ да радимо на реформама и да напредујемо у европским интеграцијама, и зато је изузетно важно да отворимо што више поглавља на којима свакодневно раде људи из целе Владе, бројних институција, у консултацијама с цивилним и струковним организацијама.

Да ли је реално да Србија постане пуноправна чланица пре 2025. године, као што је најавио Жан Клод Јункер?

- Веома ме је обрадовао председник ЕК Јункер, јер је својом изјавом, којом је исказао поверење у Србију, послао поруку која показује да Европска унија још увек има лидерске капацитете, и да Србију рачуна у своје садашње потенцијале и будуће лидерске капацитете. Не заборавите, Јункер је критикован када је рекао да за његовог мандата, тј. пет година, неће бити проширења, али био је у праву. И сада је критикован од појединих из ЕУ и из неких других земаља због своје изјаве о Србији и Црној Гори као фронтранерсима, и о Србији у ЕУ пре 2025. године, али ја верујем да је опет у праву. Јункер је истински европски политичар из генерације која добро зна да је ЕУ мировни и развојни пројекат без преседана.

Какав ће „правно обавезујући документ” Србија морати да потпише на крају? Шта то конкретно значи?

- У преговарачком оквиру за Србију дефинисана је обавеза потписивања правно обавезујућег документа о свеобухватној нормализацији односа. Дакле, није то нешто што је сада неко измислио, наметнуо или припремио. Међутим, за сада не постоји јасно дефинисана садржина тог документа јер зашто би се у супротном водио дијалог Београда и Приштине? Која је сврха разговора, дијалога, условно говорећи преговора, ако унапред знате исход? Бриселски споразум и сви аранжмани и споразуми који би требало да буду спроведени с наше и приштинске стране дело су политичког дијалога Београда и Приштине. Отуда ће и садржина правно обавезујућег документа о свеобухватној нормализацији односа произаћи из дијалога. Који је успорен и прилично дискредитован нечињењем Приштине у погледу њихове најважније обавезе, успостављања Заједнице српских општина. Према томе, а имајући у виду унутрашњи дијалог који је председник Вучић зрело и промишљено покренуо, ми смо показали реалистичан приступ, у којем је јасно да нека релативно одржива решења морамо да тражимо.

Да ли је унутрашњи дијалог управо покренут како би се убрзале европске интеграције?

- Право да вам кажем, посебно ме нервира када неко каже да се то ради под било чијим притиском, посебно због европских интеграција. Нека сви који то говоре сами себи и јавности одговоре на питање: Ок, на пример, одлучили смо да нећемо у ЕУ, да ли то значи да проблем Косова даље не решавамо, да се правимо да не постоји? Ја имам врло дефинисане и можда круте ставове према ономе што представља сада, а мислим и у будућности, једна неуспела и недовршена самопрокламована држава какво је Косово, али то не даје право одговорном политичару, интелектуалцу, грађанину да игнорише проблем и не тражи решења с најмање штете по наше интересе. Уосталом, ако сте само посматрач догађаја, једино можете да критикујете учеснике и посматрате исход на који се нисте ни потрудили да утичете. Ми желимо да утичемо на исход и на садржину тог документа и зато остајемо активни у процесу дијалога. То је наш интерес.

Познато је да ћемо Устав у току приступних преговора морати да мењамо бар два пута. Хоћемо ли у склопу измена дела о правосуђу унети и неке политичке измене? Говорило се да ће се мењати преамбула, али и политички и изборни систем.

- Као политичар, али и политиколог, уопште не разумем толику дебату “про ет цонтра” промене Устава. Мења се друштво, мења се дух времена, мењају се и политички системи. Па није Устав религијска догма, а чак се то и у историји религије дешавало. Наравно да у процесу европских интеграција морамо да извршимо неке измене које се тичу начина избора судија и тужилаца, а што би повећало ефикасност, независност и самосталност правосуђа. То је ваљда интерес свих нас у Србији. Не знам уопште зашто се стално као скривени мотив промене Устава умеће промена преамбуле. Има мишљења да су неопходне неке друге промене у Уставу које се не тичу ни преамбуле ни правосуђа. Отуда то није и не сме да буде ничија појединачна политичка одлука, већ партиципативни процес у којем учествују струковне, научне, политичке и цивилне организације.

Очекује ли нас референдум тим поводом?

- Ако би се ишло на неку свеобухватнију промену уставних одредаба, онда би свакако било добро да се одржи референдум. Ако би се ишло на парцијалне промене, онда не. Али с обзиром на процедуру за промену Устава, која налаже квалификовану, то јест двотрећинску већину у парламенту, тешко би се ишло на делимичне циљане промене без отварања политичке дебате о целини Устава. Зато је важна добра процена политичких односа у друштву.

ПЕРЦЕПЦИЈА СЕ МЕЊА, АЛИ ЕУ ЈЕ ПУТ НАШЕГ РАЗВОЈА

Да ли се у перцепцији грађана, али и у животном стандарду, ишта променило откако је Србија отворила прво поглавље у преговорима са ЕУ?

- Перцепција је променљива и варљива. Некада смо лично задовољни па нам је све некако боље, некада из визуре сопствених проблема, не видимо напредак који се догађа на ширем плану. И то је људски и нормално. Зато су важни стални мали кораци јер нико није донео велику позитивну промену преко ноћи или бар таква промена није била дугог века. Европски пут је пут нашег домаћег, политичког, али и регионалног и локалног развоја. Користимо претприступне фондове ЕУ и развојну помоћ да подигнемо локал и регионални развој, да научимо да не мора локална самоуправа за све да тражи новац из буџета јер је то лакше, него може да научи да пише и припрема пројекте који могу да добију средства из ЕУ. Наши студенти путују и уче, побољшавамо услове за инвеститоре, и домаће и стране, реформишемо администрацију. Стабилизовали смо јавне финансије, па ће животни стандард помало, али стално ићи навише.То је све европски стандард, којем тежимо.

Када ћемо осетити конкретне резултате?

- Онај ко најспорије даје обећања, најбрже их испуњава. Ми радимо сваки дан на корацима које ће грађани осетити као напредак. Данас је Србија уважена у Европи и свету, препознати смо као народ који је имао снагу да се поврати из политички и економски урушене државе у праву и озбиљну државу.

ИЗБОРИ НИСУ НУЖНО ЛОШЕ РЕШЕЊЕ

Да ли су нам били потребни ванредни републички избори на пролеће 2018. године? Јесте ли Ви били за то на седници СНСа?

- Па одлука је донета. Ја сам уважила аргументе и процену председника странке Вучића, свесна да ни он до краја није био начисто који разлог треба да претегне. Мислим да су критике о пречестим изборима неутемељене, јер боље је да избори буду свима лако оствариво право него изнуђено решење.

Предстоји ли нам нова реконструкција Владе, будући да смо навикли на то да она уследи када изостану избори?

- Мислим да не. Мени само није јасно зашто су у јавном дискурсу Србије превремени избори, реконструкције, интерне дебате постали аутоматски окидачи настабилности и кризе? Баш обрнуто, то показује стабилност плурализма и политичког тржишта.

Извор: Експрес

Аутор фотографије: Немања Јовановић