Да ли сте за улазак Србије у Европску унију? Када би то питање данас било постављено на референдуму 43 одсто грађана би одговорило „да“. Против би било 10 одсто мање. Сваки десети не зна шта би одговорио – то су резултати истраживања Министарства за европске интеграције.
Након две године пандемије анкетари поново на терену. Утврдили су – нешто је мања подршка чланству у Унији него пре две године, али пад није колики се очекивао. У околностима рата у Европи, енергетске кризе и инфлације, кризе у дијалогу Београда и Приштине – свега седам одсто грађана је променило мишљење и није више за европски пут Србије.
„Грађани су рационални. Имате на једној страни емоције и то је оно што у великој мери дефинише ставове нас самих о разним питањима са којима се сусрећемо, али када дођемо на терен реалног живота, на терен користи који овај процес има за грађане и за државу, онда ви видите да тај рационални однос према овој теми избија у први план", наводи Ивана Ђурић из Министарства за европске интеграције.
Милена Лазаревић из Центра за европске политике истиче да је претходни период у односима између ЕУ и Србије био доста тежак и окарактерисан, с једне стране, недостатком напретка у самом процесу, недостатком неких опипљивих користи за саме грађане.
„Са друге стране, доста је био оптерећен разговорима о условима које Србија мора да испуни који су због руске агресије на Украјину и отeжaни, донекле јер је усаглашавање са санкцијама против Русије стављено у први план", додаје Лазаревићева.
Када је стигла одлука да Брисел укида визе Србији, подршка грађана евроинтеграцијама била је највећа – изнад 70 одсто. Најмања када су изручени хашки оптуженици. Подршка варира, али како се процес интеграција захуктава, по правилу и опада. То говори и пример Хрватске, 2011. је само 22 одсто грађана било за улазак у Унију, две године касније на референдуму – 66 одсто.
„Ниједна влада ниједне земље не би расписала референдум о уласку у ЕУ без да пре тога не поведе озбиљну кампању у којој би комуницирала грађанима шта су предности, а шта су трошкови. Те ствари се у нашој земљи још увек недовољно комуницирају", каже Лазаревићева.
Две трећине грађана подржава реформе
Ипак, грађани подржавају саме реформе. Две трећине њих сматра да су неопходне и мимо уласка у Унију и то због борбе против корупције, унапређења здравства, образовања, основних права и животне средине.
„Велики проценат грађана је спреман да мења своје животне навике ако је то један од услова да приступимо ЕУ. Дакле, више од 40 одсто је спремно да раздваја отпад, рециклира, да плаћа кауцију за пластичну амбалажу", наглашава Ђурићева.
Као циљ за улазак региона Западног Балкана виђена је 2025. У овом тренутку, рок је растегљивији и код евроентузијаста.
„Мислим да није реално да Западни Балкан као једна целина уђе у ЕУ, него да ће се и даље инсистирати управо на индивидуалном приступу од земље до земље и да ће оне које покажу спремност за унутрашње реформе, решавање отворених питања са суседима, усаглашавање својих политика са политикама ЕУ, заправо имати више шанси да негде до 2030. постану чланице", поручује Драган Ђукановић из Центра за спољну политику.
И корист од чланства илуструје Хрватска – од 2021. до 2027. из буџета Уније добиће више од девет милијарди евра бесповратно. Колико и цео Западни Балкан у том истом периоду.
Извор: РТС