Правне тековине ЕУ у области економске и монетарне политике садрже правила којима се захтева независност централних банака у државама чланицама и забрањује директно финансирање јавног сектора од стране централних банака и привилеговани приступ јавног сектора финансијским институцијама. Националне централне банке подлежу Статуту Европског система централних банака и Европској централној банци.
Од држава чланица се очекује да координишу своје економске политике и поштују правила Пакта о стабилности и расту која се односе на стабилност јавних финансија и координацију фискалних политика (превенција), као и на поступак прекомерног дефицита (корекција). 2011. године је уведен Европски семестар, систем надзора економске и фискалне политике утемељен на праћењу макроекономских и структурних трендова, конкурентности и финансијске стабилности држава, а што укључује дефинисање стратешких смерница, израду програма стабилности (еврозона) и конвергенције (остале чланице). На основу тога, Европски савет доноси препоруке, чиме врши контролу у процесу израде буџета држава чланица. Притом се успоставља систем раног упозорења који би требало да региструје макроекономске неравнотеже које земље морају отклонити одговарајућим корективним мерама како се не би изложиле санкцијама. Макроекономски и фискални надзор унутар ЕУ, доприноси консолидацији јавних финансија односно смањењу буџетског дефицита и јавног дуга (максималне дозвољене вредности су 60%БДП-а јавни дуг, 3%БДП-а буџетски дефицит). Европски стабилизациони механизам (основан 2012.) пружа финансијску помоћ државама еврозоне које се суочавају са финансијским неравнотежама.
Нове државе чланице су такође обавезне да поштују критеријуме за усвајање евра. Док се не придруже еврозони, оне ће учествовати у Економској и монетарној унији као државе чланице са изузећем и морају да третирају своју политику девизног курса као питање од заједничког интереса.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за економску и монетарну политику
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства финансија; Народне банке Србије; Министарства привреде; Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; Министарства трговине, туризма и телекомуникација; Министарства државне управе и локалне самоуправе; Министарства за европске интеграције; Републичког завода за статистику; Комисије за хартије од вредности; Агенције за осигурање депозита: Републичког секретаријата за законодавство; Републичког секретаријата за јавне политике.
Која је корист и резултат за Србију?
Државе чланице ЕУ имају обавезу да координишу националне економске политике кроз заједничко планирање интеграције привреда, подстицање привредног раста, обезбеђивање радних места и конкурентности европске привреде као целине. Један од важних предуслова за функционисање Економске и монетарне уније је независност Европске централне банке и националних централних банака земаља чланица ЕУ. Државе чланице имају обавезу да фискалну политику воде у складу са правилима и начелима која се примењују у ЕУ, да извештавају о стању буџетског дефицита и јавног дуга, као и да учествују у координацији економских политика. У случају када земља чланица испуни критеријуме за увођење евра и уведе евро као националну валуту, национална централна банка те државе чланице спроводиће Заједничку монетарну политику у сарадњи са Европском централном банком и осталим централним банкама еврозоне.
Достигнућа Европске монетарне уније огледају се кроз функционалну тржишну економију, ниску стопу инфлације, ниске каматне стопе, креирање бољег пословног амбијента, очување макроекономске и финансијске стабилности и интегрисано, конкурентно тржиште које снижава цену роба и услуга.
Експланаторни скрининг за Поглавље 17 одржан је од 2. до 3. децембра 2014. године.
Билатерални скрининг за Поглавље 17 одржан је 12. марта 2015. године.
Преговарачко поглавље 17 део је Кластера 3 - Конкурентност и инклузивни раст. Поглавље је отворено 2018. године.
Корисни линкови:
https://www.ecb.europa.eu/ecb/history/emu/html/index.en.html