Теме поглавља и преговора
Ово поглавље покрива електронске комуникације, информационо друштво и аудиовизуелну политику.
Када је реч о електронским комуникацијама, регулаторни оквир усмерен је на отварање тржишта телекомуникација. Основни циљ је јачање конкурентности, кроз стварање услова за лакши улазак на тржиште и подстицање инвестирања у овај сектор. У оквиру регулисања тржишта, улога ЕУ је да утврди правила која ће обухватити све телекомуникационе мреже и услуге; да обезбеди правичан приступ основним услугама (телефон, факс, интернет, бесплатни хитни позиви) по оптималној цени свим корисницима, укључујући особе са инвалидитетом; да подстиче конкурентност смањујући доминантну позицију националних предузећа у области телекомуникација, која су имала монопол на одређене услуге (приступ брзом интернету).
Информационо друштво – регулаторни оквир усклађен је са распрострањеним коришћењем интернета у ЕУ. Највећи изазови у области интернета, активности на интернету и ИКТ (информационих и комуникационих технологија) стандарда су снабдевање великог броја виртуелних адреса и складиштење и трансфер капацитета, као и развој техничких стандарда на територији ЕУ, како би се гарантовала интероперабилност, интернет приватност и приступачност интернета. Основни циљеви у области ИКT, односе се на дигиталну трансформацију, налазе се у Дигиталној агенди за Европу (DAE). Eвропски приступ заснива се на три стуба: Технологија која ради за људе, Правична и конкурентна дигитална економија и Отворено и одрживо друштво.
Аудиовизуелна политика формулише се на националном нивоу, а улога ЕУ је постављање основних правила и смерница везаних за заједничке интересе, као што су отварање тржишта Уније и слободна конкуренција. У оквиру телевизијских услуга, циљ регулативе је координација националног законодавства, како би се: слободно трговало ТВ програмима и видео-услугама на захтев; заштитио културни диверзитет; телевизијски канали обезбедили бар половину времена за емитовање филмова и програма направљених у Европи; како би се малолетници заштитили од неприкладног ТВ садржаја и обезбедила заштита од непримереног оглашавања у медијима.
У оквиру електронских комуникација и информационог друштва преговара се о: обезбеђивању независности регулатора; потпуној усаглашености са ЕУ оквиром; широкопојасној мобилној телефонији; увођењу јединственог броја за хитне случајеве; јачању административних капацитета националног регулаторног тела у склопу припреме за преузимање обавеза које произлазе из чланства у BEREC (Body of European Regulators of Electronic Communications) – регулаторној агенцији за тржиште телекомуникација у Европској унији.
Област информационог друштва отвара простор за преговоре о: даљем усклађивању са прописима ЕУ и развоју у области е-управе, е-здравља, е-правосуђа, е-трговине; о информационо-комуникационим технологијама у образовању, науци, култури и привреди; о условном приступу; о јачању укупних ИТ капацитета, посебно на локалном нивоу.У области аудиовизуелне политике преговори се односе на: потпуно усаглашавање са Директивом о аудиовизуелним медијским услугама; обезбеђивање административних капацитета у Србији; јачање улоге регулатора у делу праћења; у оквиру интерактивних медија, на интернет приступ европском културном наслеђу; дигиталне библиотеке, интерактивне медијске садржаје у Европи и заштиту корисника видео-игара.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за информационо друштво и медије
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства трговине, туризма и телекомуникација; Министарства културе и информисања; Министарства финансија; Министарства одбране; Министарства унутрашњих послова; Министарства правде; Министарства државне управе и локалне самоуправе; Министарства здравља; Министарства за европске интеграције; Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог; Регулаторног тела за електронске медије; Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге; Републичког завода за статистику; Комисије за заштиту конкуренције; Института за стандардизацију Србије; Републичког секретаријата за законодавство; Републичког геодетског завода; Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.
Која је корист и резултат за Србију?
Цене роминга у Европској унији ограничене су константним подстицајима Европске комисије да мобилни оператери снизе цене за коришћење мобилних телефона у иностранству. Прва уредба о ограничавању цена роминга (Roaming Regulation) ступила је на снагу 2007. године, а 2012. године ратификована је нова уредба, којом су регулисане цене за крајње кориснике ограничене на следеће износе: 29 евроценти за минут одлазећег позива и 8 евроценти за минут долазећег позива. Важење ове уредбе истиче 30. јуна 2022, предлози нове уредбе су у току. Дакле, једна од повољности је та што се уласком у ЕУ смањује цена позива у ромингу, када се корисник налази на подручју Европске уније.
Корист од дигитализације, која се у Србији спроводи, имаjу грађани Србије, оператери, као и држава. Дигитализација омогућава крајњим корисницима бољи квалитет звука и слике, разноврснији садржај, више радио и телевизијских програма, нове услуге за особе са инвалидитетом и старије особе, унапређене додатне услуге и друго. Држави дигитализација омогућава ефикасније коришћење радио-фреквенцијског спектра, коришћење ослобођеног дела спектра за нове услуге, промоцију развоја технологије као и нова радна места.У области мобилне телефоније, грађани Србије могу да бирају између великог броја услуга и различитих оператера, због чега ће цене бити ниже. Корисницима услуга омогућена је слободна промена оператера у складу са њиховим потребама, уз могућност задржавања дотадашњег броја и предброја, без обзира на мрежу у коју се прелази.
Уводи се бесплатни, јединствени европски број за хитне службе 112, који се користи у целој Унији. Могуће је позвати број 112 са фиксног и мобилног телефона, како би се конктактирала хитна служба: хитна помоћ, ватрогасци или полиција.
У области информационог друштва, уводи се електронски потпис, који штеди време и смањује трошкове пословања.
У области аудиовизуелне политике, ствара се правни оквир који штити интересе гледалаца. Трајање рекламних спотова у оквиру сат времена у ударном термину на јавној телевизији не сме да пређе 4 минута.
Експланаторни скрининг за Поглавље 10 одржан је од 22. до 23. маја 2014. године.
Билатерални скрининг за Поглавље 10 одржан је од 10. до 11. јула 2014. године.
Преговарачко поглавље 10 део је Кластера 3 - Конкурентност и инклузивни раст.
Корисни линкови:
https://www.europarl.europa.eu/factsheets/en/sheet/64/digital-agenda-for-europe
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/FR/TXT/?uri=CELEX:52021PC0085
https://ec.europa.eu/info/departments/communications-networks-content-and-technology_en