Suštinu poglavlja o slobodnom kretanju roba čine tehnički propisi koji regulišu infrastrukturu kvaliteta (u koju spadaju: standardizacija, akreditacija, metrologija, ocenjivanje usaglašenosti i tržišni nadzor). Ovi propisi se odnose na sve proizvode, odnosno na ono što se kolokvijalno naziva „od igle do lokomotive“. Oni obuhvataju tzv. harmonizovano područje.
Harmonizovano područje se zasniva na direktivama „starog“ pristupa (u kojima se navode tačne specifikacije proizvoda) ili direktivama „novog“ ili „globalnog“ pristupa (u kojima se navode opšti, odnosno bitni zahtevi za proizvode i njihovo označavanje pre stavljanja na tržište). Direktivama „starog“ pristupa propisani su tehnički zahtevi za proizvode poput motornih vozila, hemijskih, farmaceutskih, medicinskih i kozmetičkih proizvoda, igračaka, stakla, tekstila, obuće i dr., dok se direktivama „novog“ pristupa regulišu zahtevi za proizvode poput niskonaponske električne opreme, mašina, liftova, građevinskih proizvoda, žičara, pomorske opreme i drugo.
Sa druge strane, značajno je napomenuti da u okviru ovog poglavlja postoji neharmonizovano područje, koje predstavlja nacionalne propise država članica. To je zakonodavstvo koje reguliše proizvode koji su zakonito proizvedeni i stavljeni na tržište u jednoj zemlji članici, a mogu se slobodno kretati unutar jedinstvenog tržišta EU. Na njih se primenjuje načelo uzajamnog priznavanja, koje proističe iz sudske prakse Evropskog suda pravde.
Ovi propisi takođe mogu biti predmet pregovora o pristupanju.Bez pune primene zakonodavstva EU u ovoj oblasti, i to od prvog dana pristupanja nove članice EU, unutrašnje tržište neće pravilno funkcionisati. Zbog toga Evropska unija očekuje od država kandidata da usklade zakonodavstvo u ovom poglavlju najkasnije do dana pristupanja. Evropsko zakonodavstvo u ovoj oblasti se prenosi u potpunosti u domaće kroz transponovanje brojnih direktiva „starog“ i „novog“ pristupa.
Što se tiče „neharmonizovanih“ proizvoda, nacionalni propisi koji regulišu njihovo stavljanje na tržište različiti su u pojedinim državama članicama i ne smeju da sadrže odredbe koje predstavljaju dodatni teret za ulazak stranih proizvoda na tržište. Da bi se izbegle tehničke prepreke u trgovini, navedeni propisi moraju biti u skladu sa članovima 34–36. Ugovora o funkcionisanju EU (TFEU12) i načelom uzajamnog priznavanja.
Pored prenošenja evropskog prava u nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti, neophodno je da zemlje kandidati, u toku pregovora, obezbede neometano sprovođenje i ispravnu primenu pravnih tekovina EU. To će zahtevati administrativne kapacitete neophodne za informisanje o ograničenjima u trgovini i za primenu horizontalnih i proceduralnih mera u oblastima kao što su standardizacija, ocena usaglašenosti, akreditacija, metrologija i tržišni nadzor.
Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za slobodno kretanje roba
Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva privrede; Ministarstva finansija; Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Ministarstva zdravlja; Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva kulture i informisanja; Ministarstva odbrane; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva privrede - Direkcije za mere i dragocene metale; Ministarstva za evropske integracije; Agencije za bezbednost saobraćaja; Instituta za standardizaciju Srbije; Akreditacionog tela Srbije; Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Koja je korist i rezultat za Srbiju?
Završetkom pregovora u ovoj oblasti, biće obezbeđena potpuna usklađenost domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom koje se odnosi na proizvode. Postizanjem potpune usklađenosti domaćih propisa sa propisima EU obezbediće se poštovanje jedne od osnovnih sloboda jedinstvenog tržišta – slobode kretanja roba. Ovaj princip znači da trgovina proizvodima iz jednog dela Evropske unije, u bilo kojem drugom, mora da se sprovodi bez ograničenja. Shodno tome, i srpski proizvodi će se kretati na evropskom tržištu bez prepreka. Danom pristupanja EU, Srbija postaje deo unutrašnjeg tržišta EU, na kojem važe jednaka pravila za sve proizvode država članica. Sloboda kretanja roba omogućiće da kvalitetni srpski proizvodi budu plasirani na evropsko tržište, a da istovremeno kvalitetni evropski proizvodi budu plasirani na srpsko tržište. Sertifikate izdate u Srbiji priznavaće sve zemlje članice, čime će srpski proizvodi imati slobodan pristup evropskom tržištu, a srpski proizvođači će izbeći dvostruka testiranja prilikom plasiranja proizvoda na evropsko tržište, što će uticati i na smanjenje troškova. Radi zaštite potrošača i zdravlja, kao i postizanja veće bezbednosti proizvoda, uskladiće se nadzor sa nadležnim evropskim telima pri stavljanju proizvoda na tržište (Srbija će postati deo RAPEX sistema o brzoj razmeni informacija o opasnim i nebezbednim proizvodima). Pored toga, domaćim potrošačima biće dostupne detaljne informacije o svakom proizvodu. U Evropskoj komisiji, za ovu oblast je nadležan Generalni direktorat za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća (DG Growth).
Eksplanatorni skrining za Poglavlje 1 održan je od 17. do 20 juna 2014. godine.
Bilateralni skrining za Poglavlje 1 održan je od 9. do 12. septembra 2014. godine.
Pregovaračko poglavlje 1 deo je Klastera 2 – Unutrašnje tržište. Za Poglavlje 1 data su merila i u toku je izrada akcionih planova.
Korisni linkovi:
https://eur-lex.europa.eu/homepage.html