Београд и Брисел посвећени ЕУ перспективи Србије

25. јaнуар 2022. | Брисел

Београд и Брисел посвећени ЕУ перспективи Србије

На шестом састанку Савета за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије у Бриселу на коме је делегацију ЕУ преводио шеф дипломатије Уније, Жосеп Борељ и комесар за проширење Оливер Вархеји, а Србије председница Владе Ана Брнабић и министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић потврђена је ЕУ перспектива Србије, похваљен напредак земље у реформском процесу и изнети приоритети рада у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању.

У заједничком саопштењу објављеном након састанка Савета, поновљена је посвећеност европској перспективи Србије, поздрављено отварање кластера 4 у децембру 2021. године као и амбиција Србије да отвори нове кластере, а на основу даљег напретка у примени реформи у земљи.

„У складу са побољшаном методологијом проширења, Србија треба да се фокусира на темељне реформе. Напредак у поглављима из области владавине права и основних права, као и о нормализацији односа Србије са Косовом*, и даље је од суштинског значаја и одредиће темпо приступања преговоре у целини“, наводи се у заједничком саопштењу.

Наглашава се да је у Србији „примећен напредак у области владавине права“ , а договорено је да земља настави реформе посебно у области правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала, слободе медија и процесуирања ратних злочина пред домаћим судовима.

„Учесници су се сложили око важности правилног функционисања демократских институција и јачања свеукупног поверења у изборне процесе као суштинског за демократију и владавину права“, наводи се у тексту саопштења.

Током Савета за стабилизацију и придруживање поздрављени су резултати референдума о уставним амандманима у Србији и размотрени даљи кораци у реформи владавине права у земљи, а и у складу са ЕУ стандардима.

Учесници Савета ЕУ Србија сложили су се да је потребно да се Србија конструктивно ангажује у дијалогу Београда и Приштине и да „у доброј вери и у духу компромиса“ ради на постизању свеобухватног правно обавезујућег споразума који би требало да реши кључна отворена питања између две стране и допринесе регионалној стабилности.

„То је кључно како би Србија и Косово могли да напредују у својим европским путевима. Учесници су поновили своја снажна очекивања да ће се сви већ постигнути споразуми у потпуности поштовати и спроводити, са фокусом на успостављање Заједнице српских општина. Изражено је и жаљење због констатације да власти у Приштини нису дозволиле одржавање референдума о уставним амандманима, за разлику од праксе у прошлости“, наводи се у саопштењу Савета ЕУ и Србије.

На Савету за стабилизацију и придруживање поздрављено је и активно учешће и допринос Србије заједничким европским војним мисијама и операцијама, као и припреме Србије за учешће у цивилним мисијама ЕУ.

Посебно је наглашено да је стопа усклађености Србије са спољнополитичким одлукама ЕУ порасла у 2021. години, а учесници су се сложили да је потребно да Србија додатно појача напоре у прогресивном усклађивању са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

У заједничком саопштењу ЕУ и Србије наглашена је и потреба за смисленом регионалном сарадњом и добросуседским односима на Западном Балкану, укључујући и решавање ратних злочина.

Учесници су се сложили и око важности примене Зелене агенде у Србији, са фокусом на плановима за енергетику и борбу против климатских промена.

Подржано је и покретање Заједничког регионалног тржишта на Западном Балкану и закључено да ће се само уз инклузивну регионалну сарадњу у потпуности искористити потенцијали европског Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан.

Извор: Танјуг