Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: У фокусу Србије у 2022. рад на достизању прелазних и мерила за затварање кластера о владавини права

2. јaнуар 2022. | Београд

Ј. Јоксимовић: У фокусу Србије у 2022. рад на достизању прелазних и мерила за затварање кластера о владавини права

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је у интервјуу за euractiv.rs да ће Србија у 2022. радити на отварању преостала четири кластера у процесу преговора са ЕУ, са посебним фокусом на достизање прелазних и мерила за затварање кластера 1 који се односи на владавину права. Јоксимовић је рекла и да је за наставак добре динамике преговора са ЕУ важан услов и успешан референдум о изменама начина избора носилаца правосудних функција. Говорила је и о евроинтеграцијама Србије у 2021, очекивањима за 2022, изазовима на путу ка ЕУ, ИПА 3, ИПАРД...

Како оцењујете евроинтеграције Србије у 2021?

У 2021. нова методологија политике проширења Европске уније примењена је на преговоре о приступању Србије и резултатом можемо да будемо задовољни и ми и ЕУ. Процес је знатно динамичнији и са више конкретних резултата за обе стране. Србија је после две одржане међувладине конференције ове године, оне у јуну у време португалског председавања Саветом ЕУ и у децембру током председавања Словеније, убележила добар резултат какав ове године нико други од земаља у процесу није успео. На нашу иницијативу, у јуну су се земље чланице и ЕК сагласиле да може да се констатује отварање кластера 1 – Основе, који је и најважнији за процес, јер се у односу на напредак у том кластеру стичу или не услови за отварање свих других тематских кластера. А онда смо у децембру на Међувладиној конференцији у Бриселу успели да отворимо кластер 4 - Зелена агенда и одржива повезаност, што значи да су чланице ЕУ вредновале све резултате напорног и енергичног рада Србије, пре свега у односу на реформе из области владавине права, а онда и из тематског оквира кластера 4.

Овај кластер обухвата четири преговарачка поглавља, до сада неотворена, са веома захтевним и важним јавним политикама: поглавље 14 - Транспортна политика, поглавље 15 – Енергетика, поглавље 21 - Трансевропске мреже и поглавља 27 – Животна средина и климатске промене, и ми смо сва мерила за отварање ових поглавља успешно испунили.

Оно што Влада Србије, па и ја лично као надлежни министар и главни преговарач, убрајам у успехе јесте формирање нове преговарачке структуре са наше стране, потпуно прилагођене новој методологији. На мој предлог, Влада је формирала унапређене структуре - Координације за вођење преговора о приступању Србије Европској унији и Тима за подршку преговорима. То нам је омогућило да приступимо ефикасно и потпуно координисано достизању мерила по кластерима, како ревидирани начин преговара и налаже. То је посебно поменуто и поздрављено у последњем Извештају о земљи (извештај о напретку), јер је тиме показано да је Србија спремно и промптно ушла у захтеван процес примене нове методологије приступних преговора. Именовани су и координатори за сваки од шест кластера, чиме се уважава један од основних принципа нове методологије који се односи на снажније политичко вођење процеса. Оно што је и најважније када је овај принцип у питању, јесте посвећено учешће председника Републике и председнице Владе у свим фазама преговора са ЕУ и спровођења унутрашњих реформи за то неопходних. Такође, иновирала сам структуру Министарства за европске интеграције, у складу са тим новим захтевима, уводећи нови Сектор надлежан за координацију процеса усклађивања националних реформи са политикама и инструментима ЕУ за достизање Зеленог договора и одрживог развоја.

Све ове измене, допринеле су да током 2021. године, која је, не заборавимо и то, притиснута пандемијском кризом у свим сегментима, не само здравственом, достигнемо мерила и за отварање још једног кластера, кластера 3 -Конкурентност и инклузивни раст, који има укупно 8 поглавља, и за који је ЕК у годишњем Извештају дала такође препоруку за отварање.

Ова година је значајна и за саму ЕУ, када је њена политика проширења у питању, јер је поступајући по начелима које је сама дефинисала новом методологијом, уважила оно што је Србија постигла и тиме потврдила веродостојност сопствених ставова када је реч о европским интеграцијама наше земље, а надам се ускоро и осталих са Западног Балкана.  

Када је, пак, реч о развојној помоћи, коју као Национални ИПА координатор годинама програмирам и пратим, ЕУ нам је ставила на располагање из ИПА 2, кроз други део програма за 2020. годину, износ од 86 милиона евра за подршку европским интеграцијама, за сектор животне средине и климатских промена, регионални  програм енергетске ефикасности за Западни Балкан и за подршку економском опоравку од кризе изазване ковидом-19.

Ове године смо посебно били ангажовани на припреми програма и пројеката који ће бити финансирани из новог инструмента Европске уније  - ИПА 3, у наредном седмогодишњем периоду од 2021-2027, као и из Инвестиционог оквира за Западни Балкан. У августу и новембру ове године упутили смо пакет предлога за прве две године нове финансијске перспективе. У оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан крајем 2021. подржано је седам пројеката укупне вредности од готово 220 милиона евра из сектора саобраћаја, енергетике, дигиталне и социјалне инфраструктуре што сведочи о нашем континуираном ангажовању на благовременој припреми сложених инфраструктурних пројеката велике вредности.  

Посебно желим да истакнем да смо 2020. године на моју иницијативу формирали интерсекторску радну групу за пријаву за средства из Европског фонда солидарности за јавне трошкове настале у прва четири месеца од избијања пандемије ковид-19. Уз сарадњу свих наших институција, послала сам апликацију која је резултирала тиме да нам је ове године одобрено скоро 12 милиона евра, што је више него што су и неке чланице добиле кроз овај механизам, што сведочи и о нашим капацитетима у коришћењу ових средстава.  

Посебно сам задовољна значајем и утицајем програма ЕУ ПРО и Норвешка за вас, који су финансирале Европска унија и Краљевина Норвешка са циљем да подстакну развој неразвијених градова и општина у Србији. Овим пројектима допринели смо не само унапређењу економске и социјалне инфраструктуре већ и унапређењу предузетништва пружањем подршке малим и средњим предузећима и предузетницима. Хиљаде нових радних места и стварање услова за потенцијалне инвестиције доприносе видљивости ове помоћи и конкретне користи од процеса европских интеграција.

У значајне успехе убрајам и то што је након билатералних преговора са СР Немачком, које сам координирала испред Министарства за европске интеграције, Србији опредељен износ од 309 милиона евра за билатералну финансијску и техничку помоћ у области из кластера 4 нове методологије за приступање Европској  унији, за области енергетике, транспорта, заштите животне средине, транс-европске мреже, климатских промена и дигитализације. У том смислу потписала сам и Меморандум о намери за сарадњу са Немачким министарством за развој управо у области борбе против климатских промена.

Шта очекујете на плану евроинтеграција у 2022?

Очекујем да одржимо овако добру динамику преговарачког процеса и током француског, а потом чешког председавања током 2022. године. Један од важних услова за то је, верујем, успешан референдум о изменама начина избора носилаца правосудних функција, којим бисмо заокружили најважнији, стожерни корак у достизању услова неопходних за јачање независности правосуђа. Наши грађани већ деценију уназад у свим истраживањима јавног мњења, на питање шта очекују и виде као највећи резултат процеса европских интеграција, поред вишег животног стандарда експлицитно наводе независно правосуђе, бољи приступ правди и правичности у друштву и успешнијој борби против корупције. У том смислу уверена сам да ће наши грађани у великом броју на зрео и одговоран начин сагледати важност овакве уставне промене, која није само битна за успешан наставак европских интеграција, већ за суштинске дубоке структурне промене у нашем друштву које већина грађана прижељкује.

Наравно, уз важност наставка реформи у области владавине права, ми ћемо паралелно активно радити на мерилима за отварање других кластера. У току су свеобухватне припреме како би кластер 5 – Ресурси, пољопривреда и кохезија био спреман за отварање. Тренутно су у оквиру кластера 5 отворена два преговарачка поглавља од пет: поглавље 13 – Рибарство и поглавље 33 - Финансијска и буџетска питања, док је за поглавље 11 – Пољопривреда и рурални развој, које има два мерила за отварање, Европска комисија оценила да смо испунили оба. У току је и рад на испуњавању сва три мерила за отварање поглавља 12 - Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика, а поглавље 22 - Регионална политика и координација структурних инструмената има једно мерило за отварање. Истовремено, радимо и на прелазним мерилима за поглавља у кластерима који су већ отворени, како бисмо поступно ишли и ка мерилима за затварање.

Читав ток нашег преговарачког процеса, био је и до сада, у многоме другачији од осталих. Док су за све друге кандидате важила правила да отварају поглавља онда када су технички спремни у тој области, на нас је примењен принцип да пре сваког отварања неког од поглавља морамо имати позитиван извештај из области владавине права, као и да постоји напредак у дијалогу о нормализацији односа између Београда и Приштине. Сама чињеница да смо током ове године успели да покажемо да је Србија одговоран кандидат за чланство у ЕУ, који добро разуме све критеријуме које треба да достигне, представља и охрабрење за даљи напредак, не само нама него и свима у нашем региону.

На чему ће Министарство највише (посебно) радити у години пред нама?

Једна од најважнијих надлежности Министарства за европске интеграције, а и моја као Националног ИПА координатора, јесте да координишемо планирање и програмирање међународне развојне помоћи, а пре свега развојних средстава Европске уније нашој земљи. Претприступни фондови ЕУ представљају инвестицију у будућност земље кандидата, али и саме ЕУ. Наш заједнички крајњи циљ јесте обезбеђивање квалитетнијег живота грађанима Србије и достизање стандарда ЕУ. Током 2022. године планирано је, пре свега, закључивање споразума који су формална претпоставка за реализацију конкретне помоћи. Циљ нам је да пројекти које спремимо за спровођење максимално допринесу остварењу наших стратешких циљева у свим кључним секторским политикама. Новине које ИПА 3 доноси представљају изазов али и прилику за још интензивније повезивање Србије и читавог региона са ЕУ, а и обезбеђује додатну подршку за даље реформе у областима од заједничког интереса.

Такође, из ИПА 3 и Инвестиционог оквира за Западни Балкан биће финансирани приоритети у складу са обавезама Србије у преговарачком процесу, као и реформски процеси усмерени на равномерни друштвено-економски развој. Посебна пажња биће посвећена областима енергетике, транспорта, социјалне и дигиталне инфраструктуре које изискују значајнија улагања у циљу обезбеђивања боље повезаности са државама региона и ЕУ, области заштите животне средине, увођења дигиталне инфраструктуре, као и оснаживање капацитета у здравству како би се осигурало квалитетније животно окружење.

Већ се у јавности говори о некима од тих пројеката, као што је реконструкција и модернизација постојећег колосека и изградња другог колосека Београд - Младеновац - Ниш, односно обнова постојеће железничке пруге и изградња пруге другог колосека на деоници Сталаћ – Ђунис, са износом ЕУ гранта од преко 80 милиона евра. Ту је затим и изградња једноколосечне обилазне пруге око Ниша, као део пројекта реконструкције и модернизације пруге Ниш – Димитровград - граница са Бугарском, у вредности инвестиционог гранта од преко 34 милиона евра. Поменућу и пројекат увођења широкопојасног интернета у руралним подручјима, за који смо од ЕУ добили 33,7 милиона евра, као и изградњу новог објекта Универзитетске дечије клинике Тиршова 2, у износу од 35,7 милиона које је донирала ЕУ. Наравно још је доста важних пројеката, поменула сам само неке.

Такође, у плану је усвајање новог ИПАРД 3 програма, који помаже пољопривреду и рурални развој, као и потписивање Финансијског споразума за ИПАРД за период 2021-2027. године, којим је предвиђена финансијска подршка Европске уније у износу од 288 милиона евра.

Паралелно са поменутим процесима, током 2022. године планира се припрема и усвајање одговарајућих прописа како би Србија наставила са досадашњим врло успешним искоришћењем доступних бесповратних средстава ЕУ. Тиме ћемо, поред оспособљености да управљамо средствима из ИПА 3 бити и корак ближе ка коришћењу много већих европских структурних и инвестиционих фондова, који ће нам бити доступни након приступања Европској унији. То је наша обавеза и као институције која управља радом преговарачке групе за Поглавље 22 - Регионална политика и координација структурних инструмената, да у наредном периоду, у сарадњи са другим институцијама на националном и локалном нивоу радимо на испуњавању предуслова за ефективно коришћење ове подршке.

Које изазове очекујете у 2022. на пољу евроинтеграција?

Што се нас тиче, ми ћемо као поуздан партнер ЕУ и одговорна држава у процесу приступања ЕУ искористити све предности нове методологије, уколико се она буде доследно примењивала у пракси. Радићемо на отварању преосталих кластера, али са посебним фокусом на достизање прелазних и мерила за затварање кластера 1 тј. владавина права, јер то је најважније за успех процеса. То је и изазов, али и подстрек за убрзавање реформи.

Када је реч о дијалогу о нормализацији односа са Приштином, није сврстан ни у један кластер, али по суспензивним клаузалама из преговарачког оквира ЕУ има исти значај као и поглавља 23 и 24 која припадају кластеру 1 – Основе. Пошто је застој у дијалогу последица вишегодишњег неиспуњавања обавеза Приштине, оно што ми можемо и што спроводимо у дело јесте потпуна посвећеност регионалној сарадњи и стварању зоне слободне трговине и отвореног региона.

Када је реч о изазовима са којима се суочава сама ЕУ када је реч о њеном проширењу, схватамо да постоје различита виђења унутар ЕУ, али не мислимо да би заустављање тог процеса било стратешки плодотворно, како за регион, тако ни за ЕУ. Важно је и да грађани Уније разумеју потребе и значај нашег региона на време и да ЕУ држи високо на дневном реду тему проширења, Ипак, очигледно је да постоје велике разлике између држава чланица и да усаглашавање ставова по том питању не иде увек лако.

Србија, када би сутра приступила ЕУ, не би била међу најслабијим чланицама а ту је и чињеница да одређени број држава чланица, када би приступао по критеријумима који важе за Србију, не би могао данас да их испуни.

Важно је и што је Француска, као председавајућа држава Саветом ЕУ у првој половини 2022. године, у приоритету број један под називом „Суверенија Европа“ садржи и тему „Разјашњавање европске перспективе Западног Балкана“, као и што се најављује организовање „Конференције о будућности Европе“ и „Конференције ЕУ и Западног Балкана у ЕУ“ за јун 2022. године.

Посвећеност Француске, као државе оснивача ЕУ заједно са Немачком, и иницијатива председника Емануела Макрона да се унапреди интеграција региона Западног Балкана у ЕУ, од великог је значаја за наше суседе и за процес европских интеграција Србије. Изузетни лични односи између председника Александра Вучића и Емануела Макрона додатни су показатељ јачања нашег историјског савезништва, повезаности наша два народа и поверења које имамо у Француску. Спремни смо да као Влада, ја као главни преговарач и Министарство за европске интеграције које водим, али и као грађани Србије, учествујемо у свим дебатама које се тичу будућности ЕУ, јер ми као придружена земља која је у процесу приступања имамо потпуно легитиман и природан интерес за сва питања која обликују заједничке политике ЕУ са којима се ми усаглашавамо.