О постигнутом у протеклој години и плановима, за 24седам говори министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић
Србија је корак ближе ЕУ, након што је отворен и кластер 4 током приступних преговора. Шта нам је разлог за срећу, а шта је још камен спотицања за евроинтеграције?
Шта је у преговорима са ЕУ до сада конкретно урађено, у смислу отворених поглавља, односно кластера, према новој методологији?
У 2021, нова методологија политике проширења Европске уније примењена је на преговоре о приступању Србије, и резултатом можемо да будемо задовољни и ми и ЕУ. Процес је знатно динамичнији и са више конкретних резултата за обе стране. Србија је после две одржане међувладине конференције ове године, оне у јуну у време португалског председавања Савету ЕУ и у децембру током председавања Словеније, убележила добар резултат, какав ове године нико други од земаља у процесу није успео. На нашу иницијативу, у јуну су се земље чланице ЕК сагласиле да може да се констатује отварање кластера 1 – Основе (у којем има укупно пет поглавља, која су већ била отворена по старој методологији), који је уједно и најважнији за процес, јер се у односу на напредак у овом кластеру стичу или не стичу услови за отварање свих других тематских кластера. А онда смо у децембру на Међувладиној конференцији у Бриселу успели да отворимо кластер 4 - Зелена агенда и одржива повезаност, што значи да су чланице ЕУ вредновале све резултате напорног и енергичног рада Србије пре свега у односу на реформе из области владавине права, а онда и из тематског оквира кластера 4. Овај кластер обухвата четири преговарачка поглавља, до сада неотворена, са веома захтевним и важним јавним политикама: поглавље 14 - Транспортна политика, поглавље 15 – Енергетика, поглавље 21 - Трансевропске мреже, и поглавља 27 – Животна средина и климатске промене, и ми смо сва мерила за отварање ових поглавља успешно испунили. Истовремено, током ове године, која је, не заборавимо ни то, притиснута пандемијском кризом у свим сегментима а не само здравственом, успели смо да достигнемо мерила и за отварање још једног кластера, кластера 3 - Конкурентност и инклузивни раст, који има укупно осам поглавља, и за који је ЕК у годишњем извештају дала такође препоруку за отварање.
Ова година је значајна и за саму ЕУ, када је њена политика проширења у питању, јер је, поступајући по начелима које је сама дефинисала новом методологијом, уважила оно што је Србија постигла и тиме потврдила веродостојност сопствених ставова када је реч о европским интеграцијама наше земље, а надам се ускоро и осталих са Западног Балкана.
Од почетка је наш преговарачки процес био умногоме другачији од свих дотадашњих, чак и по старој методологији. Ми смо прва држава која је започела свој преговарачки процес по веома сложеним и ригорозним правилима, са каквим се ниједна држава кандидат није раније сусрела. Наиме, док су за све друге кандидате важила правила да отварају поглавља онда када су технички спремни у тој области, на нас је примењен принцип да пре сваког отварања неког од поглавља морамо имати позитиван извештај из области владавине права, као и да постоји напредак у дијалогу о нормализацији односа између Београда и Приштине. Нова методологија је само појачала ове критеријуме, и донела кластерски приступ, а ми смо се успешно и брзо прилагодили и то је донело резултат.
Какве су обавезе Србије сада када је отворен кластер 4?
Отварањем кластера 4, Србија се дубље повезује са свим стандардима ЕУ у области Зелене агенде и одрживе повезаности. Отварањем чак четири нова поглавља у оквиру овог кластера, имаћемо бољи приступ секторској политици и финансијским инструментима за пројекте који се тичу животне средине. Неке од тих пројеката, које финансира Европска унија, већ смо почели да спроводимо. Поменућу само неке заиста велике пројекте - обнову железничке деонице Коридора 10 Београд – Ниш и изградњу деонице ауто-пута Ниш - Мердаре, за који је ЕУ издвојила заиста велике грантове. Наравно, има још много важних пројекта из области обнове здраве животне средине енергетске ефикасности, дигитализације итд.
Наша обавеза је да не будемо неми посматрачи промена које се дешавају око нас, већ да се заједно са нашим стратешким партнерима из ЕУ, и са финансијском подршком која ће нам бити на располагању, ухватимо у коштац са горућим проблемима са којима се читав свет суочава када је реч о заштити животне средине, борби са климатским променама, енергетском ситуацијом и функционисањем транспорта. То је оно што и грађани ЕУ, као и наши грађани, препознају као важну тему здравља и еколошке и енергетске безбедности будућих генерација, али и као нову шансу за велики корак у правцу освеженог начина економског раста и развоја. Спремно и одлучно улазимо у матицу промена, наравно, водећи рачуна, као и сви други у ЕУ и свету, да у транзиционом периоду до остварења климатске неутралности европског континента и пуног преласка на обновљиве изворе енергије сачувамо енергетску безбедност земље.
Затим, отварање кластер 4 у условима пандемије, која не јењава већ готово две године, показује колико смо посвећени овом процесу, као и то да не бисмо могли да дођемо у позицију да отворимо овај кластер да претходно нисмо урадили читав низ активности из процеса унапређења владавине права, али и животне средине, инфраструктуре, енергетике и дигитализације. Ове године смо посебно били ангажовани на припреми програма и пројеката управо из ових области који ће бити финансирани из новог инструмента Европске уније - ИПА 3, уз нови седмогодишњи период 2021-2027, као и Инвестиционог оквира за Западни Балкан. У августу и новембру ове године упутили смо пакет предлога за прве две године нове финансијске перспективе. У оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан пред крај 2021. подржано је седам пројеката вредности од готово 220 милиона евра из сектора саобраћаја, енергетике, дигиталне и социјалне инфраструктуре, што сведочи о нашем континуираном ангажовању на благовременој припреми сложених инфраструктурних пројеката велике вредности.
Изјавили сте да с новом методологијом Србија брже иде ка ЕУ. Да ли очекујете да у 2022. години неко од поглавља буде и затворено?
Иницијатива за ревизију методологије проширења, која је била покренута у новембру 2019. године, имала је циљ да се постигне веродостојнији процес, који би имао бољу предвидљивост и динамику и снажније политичко руковођење. То су били главни принципи на основу којих је у фебруару 2020. године Европска комисија усвојила нови, унапређени методолошки концепт проширења и која је 35 преговарачких поглавља сврстала у шест преговарачких кластера, по сродности политика које обухватају.
Што се нас тиче, ми ћемо као поуздан партнер ЕУ и кредибилна држава у процесу приступања ЕУ искористити све наведене предности нове методологије, уколико се она буде доследно примењивала у пракси. По захтевним принципима нове методологије, више нема појединачног отварања и затварања преговарачких поглавља, већ само отварања и затварања целих кластера, што је добро за постизање очекивано боље динамике. Битно је да смо ми потпуно припремљени и да смо правилно разумели начин примене нове методологије и, сходно томе, правовремено предузели кораке на унапређењу политичког руковођења процесом. Такође, кроз реорганизацију преговарачке структуре подигла сам капацитет за испуњавање свих критеријума и мерила који су постојали у преговарачким кластерима, што је препознато и поздрављено и у последњем извештају Европске комисије о напретку земље.
Кроз преговарачко поглавље 35, Европска унија од Србије тражи свеобухватну нормализацију односа Београда и Приштине. Какве су ваше процене у вези са тим поглављем, будући да је напредак неизводљив без напретка и у тој области?
Дијалог о нормализацији односа је основ овог преговарачког поглавља, у оквиру којег се прати имплементација постигнутих споразума. Оно по новој методологији није сврстано ни у један од шест преговарачких кластера, али по суспензивним клаузалама из преговарачког оквира ЕУ има исти значај као и поглавља 23 и 24 која припадају кластеру 1 – Основе. Међутим, застој у дијалогу је настао као последица вишегодишњег неиспуњавања обавеза Приштине. Приштина не жели да испуни свој део обавеза, опструише и негира Бриселски споразум и активностима које нарушавају стабилност и угрожавају трговину и слободан проток људи, робе и услуга. С друге стране, ми смо у потпуности посвећени регионалној сарадњи и стварању зоне слободне трговине и отвореног региона. Мислим да је ЕУ ипак правилно препознала узроке застоја у дијалогу.
Самит Европска унија - Западни Балкан, на Брду код Крања, завршен је без усвајања временске одреднице до када би наш регион могао да се прикључи ЕУ. Изјавили сте да тиме пут Србије ка Бриселу није доведен у питање. Због чега, према вашем мишљењу, ЕУ није спремна да орочи приступне преговоре са земљама региона?
По мени је то потпуно погрешна интерпретација. Дакле, нова методологија не предвиђа никакав „пакет-аранжман“ за пријем земаља из региона ЗБ, ми смо сви у битно различитим фазама самог процеса, тако да нема никаквог смисла одређивати једну годину датума за пријем свих, већ би могла да се одреди евентуално година када би последња држава у процесу из региона могла да буде примљена.
Србија је део Европе и не постоји ништа природније него да постане део Европске уније. Наше вредности су заједничке, делимо заједничку историју, велики број наших држављана живи и ради у Европској унији. Са друге стране, од свог настанка, Европска унија показивала је тенденцију ширења, желећи да достигне своје природне границе. Схватамо да постоје различита виђења унутар ЕУ, али не мислимо да би заустављање проширења било стратешки мудро, како за регион, тако ни за ЕУ. Ипак, очигледно је да постоје велике разлике између држава чланица и да усаглашавање ставова по том питању не иде увек лако. Србија, када би сутра приступила ЕУ, не би била међу најслабијим чланицама, а одређен број држава чланица, када би приступао по критеријумима који важе за Србију, не би могао данас да их испуни.
Наш циљ је да наши грађани осете све добробити чланства, да наша привреда може равноправно да учествује на тржишту ЕУ, да можемо да користимо бројне фондове које су чланицама на располагању. По том питању ми наш стратешки циљ не губимо из вида и исто очекујемо од ЕУ. Чланство Србије у Европској унији је обострани циљ, па се очекује да ће обе стране том циљу стратешки и приступати и да се неће догодити још нека изгубљена година, јер сте се у неком тренутку усредсредили на друге теме или били уверени да ће процес моћи успешно да се заврши без сталне и јасне политичке подршке. Морате имати визију како желите да спроведете све мере које ће довести до циља и морате томе посветити ресурсе – то нужно не подразумева само економске мере, већ пажњу, у виду политичке подршке, која нам је у овом процесу неопходна.
С тим у вези, председник Републике, председница Владе и ја као ресорни министар и главни преговарач веома посвећено радимо на подизању нивоа стратешке комуникације са нашим партнерима у ЕУ, јер је Србија кредибилан партнер Европској унији, а показали смо то и на делима. И током пандемије показали смо да и ми можемо да пуно помогнемо државама чланицама ЕУ, али и региону, како у управљању кризама и креирању заједничког европског одговора, тако и на пољу унапређивања сарадње у различитим областима секторских политика ЕУ.
Да ли су евроинтеграције земаља нашег региона, после дужег времена, сада нешто више на агенди ЕУ?
Успех Србије, који је остварен у овој години на пољу европских интеграција и „пробијање леда“ у примени нове методологије, свакако је значајан помак и за регион, а самим тим и појединачно за државе Западног Балкана које чекају почетак званичних преговора, а због којих је и мењана стара методологија. Србија је, поред озбиљних резултата који су остварени на пољу реформи, својим примером посвећености, организације и координације рада, фактички омогућила да нова методологија напокон заживи у пракси. То је резултат који би требало да буде важан и за остале у региону, без обзира на то што нико други у овој години није остварио значајније резултате на пољу европских интеграција.
С тим у вези, важно је што се у приоритету „број један“ шестомесечног председавања Француске, које почиње од 1. јануара 2022, а који су назвали „Суверенија Европа“, налази и тема „Разјашњавање европске перспективе Западног Балкана“, као и што се најављује организовање Конференције о будућности Европе и Конференције ЕУ и Западног Балкана у ЕУ за јун наредне године.
Посвећеност Француске, као државе оснивача ЕУ заједно са Немачком, и иницијатива председника Емануела Макрона да се унапреди интеграција региона Западног Балкана у ЕУ, од великог је значаја за наше суседе и за процес европских интеграција Србије. Србија, као поуздан партнер ЕУ и пријатељ Француске, подржаће је у спровођењу свих приоритета током председавања Савету. Спремни смо да као Влада, ја као главни преговарач и Министарство за европске интеграције које водим, али и као грађани Србије, учествујемо у свим дебатама које се тичу будућности ЕУ.
Које државе Европе су наши највећи партнери на путу Србије ка ЕУ?
У циљу спровођења политичких, економских, правних и институционалних реформи Србија је од 2000. године добила од Европске комисије подршку у износу од преко четири милијарде евра бесповратних средстава. Ова средства су обезбеђена из неколико инструмената подршке Европске уније, међу којима се посебно истичу Инструменти претприступне помоћи ЕУ, које користимо од 2007. године (ИПА 1 2007-2013 и ИПА 2 2014-2020). Важно је поменути и Инвестициони оквир за Западни Балкан, који од свог оснивања 2009. године подстиче друштвени и економски развој и процес приступања Европској унији широм Западног Балкана, давањем финансијских средстава и техничке помоћи за стратешки важне инвестиције. Кроз тај инструмент до сада је обезбеђено готово 370 милиона евра донација које покривају и техничку помоћ и инвестиције, док су зајмови потписани у вези са пројектима ВБИФ достигли 2,6 милијарди евра. Сличан инструмент представља и „Регионални програм стамбеног збрињавања“, чији је примарни циљ обезбеђивање стамбених решења за избегличке породице из Хрватске и Босне и Херцеговине које се налазе у Републици Србији, а чије стамбено питање још увек није решено. Почевши од 2014. године кроз овај програм обезбеђено је преко 130 милиона евра бесповратних средстава која примарно потичу из ИПА, али и од других донатора.
Поред ових кључних инструмената, Србија учествује од 2005. године и у програмима Уније који су прилика да се упознамо са политикама ЕУ у одређеним областима, попут програма ХОРИЗОНТ 2020. (за подршку у областима науке, истраживања, иновација), КОЗМЕ (за подршку предузетништву и малим и средњим предузећима), Програм ЕУ за запошљавање и социјалне иновације - ЕАСИ (програм у области рада, запошљавања и социјалне политике) итд. Важно је напоменути и да је Србија у последњих седам година била у прилици и да користи средства из других фондова ЕУ, као што су Фонд солидарности ЕУ после поплава 2014. године и за борбу против пандемије ковида 19, али и из фонда МАДАД, из кога смо добили подршку за спровођење мера за решавање проблема проузрокованих мигрантском кризом.
Новац за све поменуте фондове и инструменте помоћи обезбеђују углавном порески обвезници земаља Европске уније, односно државе чланице. Међутим, и поред те заједничке помоћи коју су државе, односно грађани ЕУ пружили Србији, европске државе су у протеклих 20 година пружиле Србији и позамашну појединачну, билатералну развојну помоћ. Само Немачка, Италија, Шведска, али и Швајцарска и Норвешка које нису чланице ЕУ, у поменутом периоду су, што кроз бесповратну помоћ, што кроз меке кредите, пружиле Републици Србији помоћ у износу од готово 2,8 милијарди евра. Билатерална развојна помоћ је умногоме пратила исте приоритете који су финансирани и из претходно поменутих претприступних инструмената ЕУ, а који су се тицали спровођења реформи и инвестиција у свим областима битним за приступање Србије Европској унији.
Шта су најчешћа објашњења и разлози оних који се труде да одложе наш улазак у Унију?
Постоје државе чланице које су константно опрезне према идеји проширења, и тај став су имале и раније, приликом ранијих таласа проширења. Није тајна да се сама ЕУ суочава са бројним кризама, где се не долази лако до заједничке позиције. У неким од чланица ЕУ превладава перцепција да нове државе чланице представљају више терет или оптерећење за блок него што су додата вредност. Ми се истински трудимо да изменимо ту перцепцију и да моментом уласка у ЕУ не будемо „другоразредна“ држава чланица већ да будемо пуноправан партнер другима. Зато наше питање није само шта ЕУ може да уради за Србију, већ и шта Србија у овој фази процеса може да допринесе већој отпорности, конкурентности, стабилности, али и развоју европског континента. Несумњиво су препознати резервоари наше отпорности као друштва и државе у кризама које се смењују једна за другом у последњим годинама, и током мигрантске кризе, и током пандемије ковида 19.
Несумњиво је опредељење грађана Србије за улазак у ЕУ, што показују и бројна испитивања јавног мњења. Да ли мислите да поруке из ЕУ грађани Србије могу да схвате као одуговлачење, те да би могла да ослаби та врста подршке?
Према нашем истраживању из августа ове године, чланство Србије у Европској унији подржава више од половине грађана, њих 57 одсто. Чак 83 одсто испитаника (10 одсто више него у истраживању спроведеном 2019) подржава реформе које воде у чланство у ЕУ, што значи да постоји реалан суд јавности да Србија мора да се мења пре свега због себе и добробити својих грађана, а не само због приступања Унији.
Имајући у виду све елементе политике проширења, како позитивне и оне на које можемо својим радом да утичемо, тако и укупни шири политички контекст (кризу изазвану актуелном пандемијом, прелазак на нову методологију преговора о чланству, као и раније започету дебату у самој Унији о сопственој будућности, па и о новом моделу политике проширења, затим политику миграција и економска кретања у ЕУ), приступ Владе Србије у комуницирању процеса приступања у потпуности је у складу са порукама наших европских партнера - да је важно да очекивања грађана буду реална и усмерена на користи које од тог процеса могу да имају, чак и пре самог чланства наше земље у Унији. Огромна подршка сама по себи не значи много уколико није утемељена у реалности, а наши резултати показују да грађани Србије добро разумеју користи од приступног процеса и да их објективно оцењују и натполовично подржавају.
Пред нама су избори на свим нивоима у априлу наредне године. Каква су ваша очекивања што се тиче Српске напредне странке, чији сте и један од оснивача?
Наша изборна платформа је једноставна и јасна – преглед свега оног што смо урадили у синергији председника Републике и Владе, и још важније, наставак одговорне политике и даљи конкретни планови за развој и напредак земље. Дугорочном одговорном макроекономском политиком обезбедили смо отпорност наше економије и током највеће кризе у Европи која је донела стабилност и пораст животног стандарда нашим грађанима, ефикасан и правовремен одговор на пандемију - набавку свега неопходног за заштиту наших грађана, као и у смислу вакцинације и лечења, за шта нам сви у ЕУ одају признање. Велике инфраструктурне инвестиције које су премрежиле Србију путевима и ауто-путевима, енергетска безбедност наших грађана у тренутку када се свет суочава са великом кризом, инвестиције и почетак великих еколошких пројеката и идеја, улагање у културу и уметност без које нема напретка друштва, реформа и унапређење образовања, подизање угледа наше земље у свету и значајан напредак у европским интеграцијама - све то су неки од резултата, али и основа за мапу пута у следећим годинама. Та мапа пута садржаће још зрелија улагања и визију Србије која се укључује у промене, која јача институције и демократију, а наши грађани добијају бољи и подстицајнији оквир за живот и рад, за виши животни стандард за оснивање породице, за нове врсте образовања и учења. Верујем да ће грађани то препознати и дати поверење нашем председнику и странци.
Предизборна трка је почела. Председник Србије и СНС Александар Вучић истиче из дана у дан резултате Владе, док опозиција гласаче покушава да придобије на улици. Какву кампању очекујете?
Свако на политичкој сцени бира начин како се представља грађанима. Чудим се колико појединци из садашње опозиције, а који су на власти били више од деценије, не препознају зрелост и захтевне критеријуме грађана Србије који, уместо неумерене буке и беса усмерених против једног човека, пре свега председника Вучића, као проминентне и утицајне политичке фигуре на нашој политичкој сцени и у оквиру СНС, пре свега очекују идеје, визију и програм за бројна друштвена питања која су тема и сада, али и који ће обликовати будућности генерација које долазе. Било би боље за наше друштво да има здраве конкуренције идеја и политичких идеологија, али очигледно је да су они који су неуспешно потрошили 12 година ове земље и грађана, у смислу развоја и напретка, постали сува дреновина за идеје и одговоре које нуде за озбиљна друштвена питања.
Мислите ли да је наше друштво истински напредовало по питању родне равноправности? Колико жене на функцијама у Србији, а ова влада има досад највећи број жена, мењају ту слику и колико је важно да жене које обављају јавну функцију шаљу поруку да је „слабији пол“ заправо равноправан са „јачим полом“?
Влада Србије је заиста посвећена томе да унапређује услове живота и рада жена, на основу широког друштвеног дијалога о кључним питањима родне равноправности и родног идентитета.
Овај састав Владе Републике Србије чини скоро половина жена, и са поносом истичемо ту чињеницу која није питање пожељне статистике већ пре свега суштинског опредељења да достигнемо, па чак и престигнемо родне стандарде које по овом питању постављају развијена демократска друштва. Данас можемо бити задовољнији јер жене више учествују у друштвеном и политичком животу, велики је број жена у бизнису, као и у многим другим професијама које су им некада биле недодирљиве.
Позитивне промене су ту да нас охрабре да наставимо тим путем, јер посао свакако није завршен. И поред позитивних промена, статистика и свакодневни примери показују да је дугачак пут пред нама, и то пред свима нама, јер се равноправност тиче свих – и мушкараца и жена.
Какве су ваше жеље у предстојећој 2022. години?
Увек исте – да моје најближе прате здравље, слога и пословни успех.
Шта бисте пожелели читаоцима 24седам и свим грађанима Србије?
Свима желим чврсто здравље, породични склад и разумевање, енергију за рад и стварање, друштвену одговорност да бисмо заједно напредовали.